Nova Evropa

Saveznici su na sjeveru propustili opet jednom jedinstvenu priliku — moralno potpuno opravdanu i u okviru njihovih općih ratnih ciljeva — da pokrenu stvari sa mrtve tačke. Njihova neodlučnost postaje općom slabošću demokratskih režimi prema autoritarnima. Sada ostaju mogućnosti za inicijativu samo još na područjima gdje je Italija neposredno zainteresirana, pa će biti potrebno računati sa njezinom blagonaklonošću. Zato treba Šaveznici u svojim ratnim ciljevima da vode računa i o opravdanosti talijanskih revindikacij4, o stvaranju zadovoljne Italije, koja je u svom nezadovoljstvu otišla na drugu stranu. Jer se ne može ni zamisliti bolja i trajnija organizacija poratne Evrope, ako novo uredjenje ne bude uživalo i potporu talijanskog dinamizma, o čemu je versajska Evropa pružala dovoljno svjedočanstva. Dr. Ofon Ambrož (Rim).

Чињеница да стварни рат на Западу није још отпочео, изазвала је извјесну неодређеност и супротност у мишљењима европске јавности. Са свих страна, питају се људи, шта ће бити од овога рата и у коме ће правцу да се развије. Часописи и листови западних земаља пуне се приједлозима и плановима о сутрашњем миру и о стварању једне нове федералистичке Европе. Ова идеја има понајвише успјеха у англосаским земљама, нарочито у Енглеској, која је зато највише припремљена; њу тамо прихваћају готово све странке и све истакнуте личности. Међутим, прави рат вођен је између тоталитарне Русије и демократске Финске, у ствари дакле између двије неутралне земље! Док су, према томе, све велике европске силе субјективни учесници рата, а углавном сви мали народи чувају са великим опрезом своје неутралности, дотле једна једина велика сила чини изнимку у овом сукобу политичких и економских империјализама и супротних, сукобљавајућих се идеологија. Ради се о Италији, или боље о фашистичкој Италији, будући да вође и одговорне личности данашње Италије стално подвлаче и истичу, да је смисао и циљ фашизма интимно повезан са смислом и са циљем саме Италије, те да нема никакве разлике између Италије и фашизма. напротив, да су се та два појма поистовјетила и чине једно јединствено тијело.