Nova Evropa

У овој поставци лежи сва дубока драма која се данас одиграва у ставу италијанског нератовања; а не италијанске неутралности, како се то мислило у почетку. Јер, сасвим је схватљиво, и у природи је једног режима који свој ратнички карактер није никада крио, да он није могао да остане неутралан, као што су то чиниле напримјер Швајцарска, сјеверне или балканске земље, које немају никаквих нацијоналних и територијалних аспирација и сматрају мир као једино средство свога напретка нацијоналног и социјалног. Ко добро познаје извор фашистичког режима и његову првобитну популарност у талијанским масама, тај ће морати да призна, да је првенствени елеменат његове доктрине било: стварање талијанског царства и територијално увећање талијанске државе. Фашизам настаје у Италији као прва побуна против уговора о миру и против версаљског диктата, који је, према мишљењу фашистичке политичке литературе, лишио Италију њезиних животних потреба. Мада је Италија била једна од потписница, Версаља, као и Француска и Енглеска. и мада је она била у ствари у склопу француско-британске политике, она је прва — са фашизмом и преко фашизма прогласила своју сумњу у Версаљ, и постепено, уколико се режим развијао, она је допринијела да се Версаљ сруши и да се политика статус-квоа учини нереалном и непостојећом. Фашизам је, према томе, одмах послије Рата, одвукао Италију из европског еквилибрија и најавио потребу сталне војничке приправности Италије, пошто је Версаљски Мир обиљежио слабим, болесним, и кратког трајања. На тај начин, фашистичка Италија била је прва земља која се ставила на чело ревизијонизма, те сматрала да европска карта има да буде измијењена и прекројена. Фашизам није никада занијекао овај свој прави извор и овај смисао свога режима; он је, напротив, од почетка па до данас, ишао затим да се ревизијонистичка тенденција све то више прошири на цијелу Европу. Природно је, да је услијед тога морало доћи до сарадње са нацизмом, који је имао исте тежње као у првој својој фази фашистичка Италија, која је једина сарађивала активно са Совјетском Русијом. Поред тога, фашистичка Италија је прогласила и формулирала и специфично право пролетерских и сиромашних великих народа, који траже своје