Nova Evropa

мјесто на сунцу. Све то-чини, да фашистичка Италија и данас остаје више у моралном и политичком тежишту у коме се налази Њемачка него ли Енглеска и Француска. Фашистичка Италија је земља која сматра историју свог нацијоналног успињања недовршеном и незакљученом, па је с тога гледишта логично, да је она против француско-енглеског статичког схватања међународног живота, а за један динамички и промјенљив међународни живот, који треба да води више рачуна о сиромашним великим народима.

Ови основни елементи, који остају у вези фашистичког схватања унутрашњег и спољашњег живота Италије, одлучно утичу на данашње држање италијанске политике; и чине, да Италија није неутрална, него се налази само »у стању нератовања«, остављајући себи отворена врата, да у случају кад њезини интереси то буду захтијевали посегне и за средствима ратовања. То је био и смисао Ћанова говора у римској Корпоративној Скупштини; он у суштини износи ове двије крупне тачке: 1) образложење због чега Италија није одмах и аутоматски требала да уђе у рат на страни Њемачке; и 2) признање, да Италија није војнички била припремљена за овај рат. Све остало је дијалектички историцизам, настао услијед непредвиђене и наметнуте стварности. Извјесна западно-европска публицистика хтјела је да у томе види одмах кидање осовине Рим-Берлин, напуштање савеза од стране Италије према Њемачкој, приближавање Италије западним демокрацијама (у смислу њихових циљева у одбрану западњачке хришћанске цивилизације од бољшевичко-нацистичко-паганске опасности), те коначно и аналогију између позиције Италије од година 1914—1915 и данас. Све су то била произвољна белетристичка наговијештања, без икакве везе са мусолинијевском и фашистичком стварношћу, која је демократије и њихове установе, скупа с њиховим политичким организмом, давно већ прогласила фосилима и старачким петрефактима. Сам Мусолини је у више махова казао, да је Средоземно Море велика тамница у којој се Италија налази као утамниченик; Гибралтар и Суец двије су капије које тиште и спречавају здраво дисање италијанских плућа. То стање Мусолини осјећа више од сваког просјечног Италијана, нарочито данас када англосаска блокада функци-