Nova Evropa

· Neophodnost jednog jedinstvenog narodnog vodjstva postaje spontano, nesvesno, opšte, tvrdo uverenje, ı u tome tvrdom uverenju nema razlike izmedju Srbš i Hrvata. Kolektiv Srbohrvat4 upire sve nade u to narodno: vodjstvo; ono mu je u ovim teškim časovima, u buri svetskog zbivanja, jedini siguran oslonac i utočište. A čvrsta vera naroda, u teškim istorijskim vremenima, da će iz njega samoga doći vodji, putokazi, spasenje, uvek je znak prave rasnosti i Životne snage naroda.

Jednom stvorena ı rodjena, ta vera u ı drodno vodjstvo ne može uroditi posledicom, da se obrazuju dva posebna i odvojena narodna vodjstva: hrvatsko i srpsko, već može samo imati blagotvornu moć, da se — u ovom teškom času — stvori jedno, jedinstveno, zajedničko narodno-političko vodjstvo Srb3š i Hrvati i Slovenaca, koje doduše. može imati svoje ogranke: srpske, hrvatske, i slovenačke, ali koji će ogranci prisno obpgrliti i sačinjavati jezgro vodj-. stva. U ovakom oživotvorenju zajedničkoga narodnog vodjstva leži u ovome času težište celog našeg političko-društvenog problema i života. Postoje doduše i druga važna pitanja našeg javnog života (preuredjenje države, temeljne društveno-ekonomske reforme, pa — ako se baš hoće — i skupljanje srpskih i hrvatskih snaga narodnih u zbijene redove. Srpstva i Hrvatstva, i t. d.); ali preko svih pitanja većih i i manjih presudno je jedno: oživotvorenje zajedničkog političkog narodnog vodjstva, i u ovome času ono je težište svega i osnov za konačno rešenje svih drugih problemš Javnog života u nas. Ono dominira našim javnim životom i tek nakon njegova povoljnog rešenja mogu doći na dnevni red ostala krupna i sitnija pitanja.

Ali, kako da se obrazuje narodno vodjstvo; na koji način, i po kojem kriteriju? Prema kod nas uobičajenom političkom shvatanju, ovo se pitanje postavlja u sledećoj odredjenoj formi: da li na demokratski ili na autokratski način? — Mi koji ovde ovo iznosimo, autokratski način ne uzimamo ni u obzir i potpuno ga isključujemo. Ali, ni demokratski način ne preporučujemo doslovno, sa svim njegovim nastranostima i izopačenjima, koja je zvanična demokratija (zapadno-evropska), često loše primenjivana, izazivala kod narod4 koji nisu postigli potreban stepen prosvećenosti i društvenoga

50