Nova Evropa

остао вођом и узором наших најбољих и најдемократскијих народних елемената. И овако, поштен и искрен до' смрти, био је Љуба Давидовић и остао најпопуларнији србијански политичар, и у Србији и у Југославији. То се најбоље видело сад кад је умро, те кад је од свих подједнако срдачно оплакан и до гроба испраћен, као никоја политичка личност пре њега у овој држави.

»Новој Европи« био је Љуба Давидовић пријатељ и претплатник од њезина почетка; па и сарадник и саветник, уколико-му је то време допуштало. Да су у Демократској Странци сви били као Давидовић, били би и покретачи »Нове Европе« у њеним редовима. Кад су ови једанпут, с другим пријатељима, сазвали једномишљенике у Загреб (на познати Загребачки Конгрес), дошао је међу првима и Љуба Давидовић, и није било кривице ни до њега ни до »Нове Европес што тада нису продужили заједно, како су хтели и како би било. најбоље за општу ствар. Наш уредник је и после тога стално посећивао Давидовића, кад би одлазио у Београд; само што је последњих година тешко било доћи, управо пробити се, до оронулог и оболелог вође демократа, који је морао главне послове поверавати, или стављати у руке, својим млађим страначким друговима. Колико су неки од њих у задње време били узели маха, на штету народне ствари, видело се најбоље по политици. србијанске опозиције, и посебице по држању Демократске Странке наспрам Хрватског Питања и Споразума, односно наспрам успостављања Бановине Хрватске. Праве мишљење Љубе Давидовића, о питањима нашег унутарњег државног уређења, донела је »Нова Европа« — напоредо с мишљењем Дра. Влатка Мачека после петомајских избора, у свом броју од марта прошле године; али су ово мишљење у више наврата, још за његова живота, демантовали неки његови заступници и наследници, којима је више стало до српске (србијанске) превласти н власти уопште него до: демократије и Југославије. Али, о свему томе можда је још прерано говорити. Уосталом, и нато а. нарочито на личност и на рад Љубе Давидовића, имаћемо касније чешће прилике да се вратимо у »Новој Европи«. Засада само с ово неколико редака бележимо и ми његову смрт, и растајемо се од једног драгог човека и поштованог пријатеља. и истомишљеника. | МИ O

96