Nova Evropa

Борба за човеково право.

Сјећам се као да је то јуче било. Вани, суморна јесен. Мој се отац испео на кров покрајинске палате, у којој се налазила Поморска Управа, и — док је маса акламирала у неодређеном одушевљењу слом старе Аустрије — кидао је мраморну куглу, са крстом, из панџа једног од двоглавих орлова. Послије знатнога напора, кугла се — ишчупана из цијеле камене масе — скотрљала са крова. Сјећам се стално тог призора у Сплиту; он је, симболички дирљив, остао у мојим дјетињским успоменама дубоко зарезан. Ја сам у томе потезу мог оца, који је спонтано рушио симболичке трагове једног стољећног царства, видио смисао пропадања историских цјелина и умирања једног застарјелог свијета. Све што се послије догађало у граду, ишло је у истом знаку и истим ритмом. Једно велико царство ишчезавало је у материјалној пустоши и празнини, пошто је његова морална садржина и сврха била већ одавно исцрпена и компромитована. У исти мах рађала се у нама велика и неизмјерна нада, док се стара и сломљена кугла, са крстом, симболизирајући у своме готово средњевјековном универзализму власт над цијелом земљом, из рушевина и из праха трулежи и разочарања, котрљала у празно. Све је испред нас изгледало растворено, допуштено, омогућено; бескрајне перспективе неизражених могућности указивале су се, сјајиле се у тој влажној јесени, док је младост, опијена надама и идеалима, вјеровала да је пут ка поистовјетовању слободе са стварношћу и животом пронађен и прокрчен. Европа је, тада, проживљавала једну од својих најблиставијих и најживљих етапа, она се осјећала подмлађеном.

Изгледало је, да из праха и рушевина Метернихове иструлеле и напукнуте зграде настаје један нов свијет, основан на надама и жељама неизмјерног броја малог свијета страдалника и патника, великог низа малих народа, који су сви вјеровали да — поред основних права човјека — обезбјеђују једну Европу слободе, узајамне трпељивости, и међусобног саживљавања. Никада се Европа није осјећала више уједињена и шљубљена око истих идеала и начела него у тим данима, док су лепршале савезничке заставе у чули се стари стихови Марсељезе по свим угловима забачених и удаљених

108

SO URE ROS SRO