Nova Evropa

Па

Посматрајући ствар са српског становишта, разумљив је и оправдан страх Срба због цијепања и подјеле извјесних крајева које они сматрају као своје: ако Срби и Хрвати нијесу један народ, оправдано је да ни Срби, као ни Хрвати, не дозвољавају да се њихово народно тијело цијепа, да се њихове народне снаге разједињују, па ни у границама једне државе. Са хрватске стране није ништа урађено да се ова бојазан бар ублажи; напротив, дају се изјаве и ствара се психоза у којој се међусобне распре све више распирују. Све више се на обје стране потенцира бојазан пред неизвјесношћу догађаја, који се развијају независно од наше воље и наших моћи, бојазан која и добронамјерне гони да — често несвјесно, из жеље да за свој дио народа, за сваки случај, сачувају што више добара и што компактније народне редове, — помажу екстремне тежње на обје стране.

Није лако издићи се изнад дневне политике, изнад сплета страсти и заблуда које су створиле ову тешку психозу, која као густа магла обавија цијели живот нашега народа. Ипак, при овакову стању, утјешна је чињеница, да и данас имамо знатан број трезвених и далековидних људи који се својим духом уздижу изнад партијских, регијоналних, и племенских интереса, који увиђају да ни ова наша садашња народна заједница у данашњим границама није још потпуна ни заокружена јединица, и да ће — као природна, економска, геополитичка, и етничка цјелина — доћи до свога правог изражаја тек када се у њу чврсто повеже и четврти брат, па се наше границе државне и народне рашире од једног до другог мора. Према овим погледима, како су абдеритски смијешне претензије на животни простор унутар сада постојећих граница! Ту се заиста треба дивити широкогрудости оног сељака из Кривошија који — на питање, чије је морег одговара: »Море је српско све од Бојане до Сушака, а хрватско од Сушака до Бојане!.. .«

Нећемо се овдје упуштати у расматрања о оправданости Споразума од 26. августа, ни са правне стране ни са стране неопходности у времену када је постао. То је свршен чин, који се не би могао поништити без далекосежних посљедица за народ и државу. Баш та немогућност поништења овога чина можда је најбољи доказ, да су виши државни и народни интереси захтијевали споразум Срба и Хрвата кад се радио

137