Nova Evropa

уређењу заједничке државе. Али, ти исти интереси налагали су већ одавно овај споразум, који је од самога почетка живота ове државе требао бити темељем државног уређења. Двадесетишести августа имао је намјеру да чвор проблема одлучно пресијече; али се убрзо показало, да је тешко правилно повезати безбројне конце који су остали висећи након овога пресјека, и правилно их сврстати да послуже као основа за ново државно ткиво. Као што се раније показало, да се из нашег народног живота не може изаткати једнобојно платно, тако се и сада увиђа да није лак посао, да се из многобројних културних, социјалних, привредних, и историјских варијација отпочне ткање дивног ћилима, чему се пружа ванредан материјал — за способне, мудре, и честите ткалце.

У овој нашој заједничкој држави нема опасности за Хрвате од Срба, ни за Србе и Словенце од Хрвата. Вјековима су Срби и Хрвати живјели у заједничким границама, у бившој Аустроугарској Монархији; али једни друге нијесу могли апсорбирати нити им и своје име наметнути, иако их је заједнички живот толико приближио да је данас много мања разлика између Срба и Хрвата у Славонији или Далмацији, него између приморских Хрвата и оних из Хрватског Загорја, или између црногорских и војвођанских Срба. Али постоји заједничка опасност за сва три брата, унутрашња највећа опасност, која долази од њих самих, а која је као спознаја из вјековног мучног искуства нашла израза у народној изреци: »Ко неће брата за брата, тај ће туђина за господара«. Ми Јужни Словени, и Словени са крајњег словенског запада, својим некада напредним државама били смо демантовали легенду о Руриковићима, која је важила као символ словенске неспособности да сами собом управљају, а којој смо насупрот истицали предање о нашем организаторском смислу садржано у причи о снопу прућа краља Сватоплука. Али, од искона, од уласка нашег у историју Европе и свијета, видљиве и невидљиве нама Словенима увијек непријатељске силе у стопу прате ток живота наших народа. Њихово разорно дјеловање осјећа се и данас, па им ми сами и несвјесно служимо Кад у дневној политици подлијежемо страстима племенских и вјерских сукоба, који су у прошлости били узроком страдања и тешке судбине нашега народа, а у садашњости пријете да нас пред свијетом утврде као нацију другог реда, неспо-

138

–=