Nova Evropa

Толико што се тиче »изјаве« и у њој »факата«, »остављајући на страну све сентименталности«, — како каже Г. Радица у попратном писму. Ја сам одувек настојао да лучим »факта« од »сентименталности«, стварно од личног, кад се тицало »Нове Европе«; па ни у овом случају нисам могао неприговорити сараднику за оно за што бих приговорио сваком другом о коме бих писао (а Г. Радица је изречно желео да у »Н. Е.« прикажем, ма и најкраће, његову књигу). И није Г. Радица први сарадник »Нове Европе« којему сам се замерио оваким »недругарским« поступком и »несавесним приказом«! Он то зове »ломити с пријатељима«, и каже — у свом писму како га је један наш уважен заједнички знанац упозорио, да »не треба да се изненађује« што је и њега »морало да задеси оно што је задесило све сараднике« »Нове Европе« ... Не баш

све, али — признајем — неке, особито оне који не луче лично од стварнога; зато и волим кад сарадника лично не познајем; — лакше »ломим« с њим, ако већ мора бити! Ни у

овом случају, маколико да ми је лично жао што сам озловољио једног доброг пријатеља и вредног сарадника »Нове Европе«, не могу никако да видим да сам »у кривици«, како би хтео Г. Радица; нити да је он својом изјавом доказао »несавесност« мога приказа његове књиге. А верујем, да ће у томе и читаоци »Нове Европе« бити на мојој страни, јер — напокон — зашто би Геца Кон А. Д. имао »искључиво сва права штампања и прештампавања« оних написа који су пре тога изашли у једном часопису а да овај, који их је први објавио, нема права да тражи ни толико, да то буде уопште споменуто2!...

Г. Радица је још млад писац и његова је књига наишла на врло добар пријем, па би — како рекосмо у нашем при. казу — »било штета, да не искористи до краја свој таленат упознавања с људима у публицистичке сврхе«. Али му ми као савесни критичари ипак морамо саветовати, да при писању и издавању својих будућих књига више пажње обрати »навођењу извора«. Макако он сад решио »велико питање«, да ли ће се више појављивати на странама »Нове Европе«, ми смо уверени да му с овим саветом чинимо и пријатељску услугу, и да ће он то с временом и сам увидети.

М. Ћ.

160

7