Nova Evropa

ској Влади; и 3) да је Лопичићева брошура изашла на неколико година прије смрти генерала Вукотића, а да овај није нашао за потребно да учини икакав деманти.

Према томе, Ђоновић се позива на свједоке који нису изнијели никаквих непосредних доказа; напротив, касније је поколебана њихова основаност и вјероватност. Тако је Масарик додуше држао у Бечком Парламенту (14. и 18. маја 1909) говор у вези са Велеиздајничким Процесом у Загребу, па је том приликом рекао и ово: »... Али ја имам и других доказа, специјално да је Статут и прије него што је публикован био познат; о томе имам извјештаје који су нам достављени већ с прољећа прошле године: ја сам знао и знам, да је књаз Црне Горе, Никола, предао Статут Аустрији. Ствар је господина Настића да објасни, како је, кад, и под којим условима књаз Никола добио Статут. Види се да ни један престолчић не преза од будалаштина. Јер Његово Краљевско Величанство и његови повјереници имали су прилике да опште с Настићем, они су се могли увјерити о чему се ради и нијесу смјели ту денунцијацију даље предати Аустрији. Дакако, и сам Књаз Црне Горе искористио је Статут, да би инсценирао трагикомедију свога процеса.« Масарику је била сврха доказати, да су аустријске власти знале за Статут прије него што је публициран; а то исто је доказивала и одбрана на Процесу, настојећи да на тај начин присили Државног Одвјетника на подизање оптужнице и против самог Настића. Масарик тврди и да је књаз Никола сам дао Статут аустријским властима, а на крају алудира на Бомбашку Аферу; познато је, међутим, да овај Статут није уопће спомињан за трајања процеса на Цетињу, па према томе није био искоришћен у сврху коју означује Масарик. Цетињска Влада је одмах и демантирала Масарикову изјаву, па је затим пренијела (у свом службеном листу »Глас Црногорца« од 16. маја 1909) и изјаву аустријског Министра Спољних Послова (Ерентала), да Аустрија није дошла до Статута посредством било које црногорске личности. Ускоро иза тога Масарик је пошао у Београд, а из Београда се упутио на Цетиње, гдје је боравио од 19. до 22. августа 1909. »Глас Црногорца« (22. августа 1909) донио је службени комунике о његову боравку у престолници, па је навео да је Масарик посјетио Предсједника Владе (Дра. Лазу Томановића) и

190