Nova Evropa

Што се тиче напосе уређења економских и социјалних односа у појединим земљама, у данашње доба, ту долази на прво мјесто неминовна потреба за планским вођењем државног и народног господарства, те захтјев за концизно израђеним програмом. Тај се програм раније стварао у интересу утврђивања и повећавања личних и материјалних користи и преимућстава владајућих класа и група (феудалне властеле, па касније племства, и буржоазије), док данас он мора да води рачуна у првом реду о стварним животним интересима већине припадника једне државне заједнице, радника и народних маса. У развијеним индустријским земљама, са нацијоналним или социјалним карактером управе, народне масе идентифицирају се под појмом »нације«, те са радничким и социјалистичким покретима, а у аграрним земљама с интересима »сељачког сталежа«; али се и у једном и другом и у трећем случају појмови о интересима »нације« — или о »нацијоналним интересима« — једне земље подударају са појмом комплекса интереса цјелокупног становништва дотичне земље, обухватајући подједнако интересе свију класа и сталежа. Стога је и при састављању програма рада, у оквиру државне управе и планског господарства, понајтежи проблем: повезивање свих ових интереса у једну хармоничну цјелину, осигурање могућности око наставка и развитка свачијега рада у складу с интересима цјелине, т. ј. цијеле државе или цијеле нације.

У томе је битна разлика између савремених, нових метода изграђивања државе, и ранијих метода који се још увијек употребљавају у либерално-капиталистичким земљама, у којима су нацијонални интереси земље индентифицирани са материјалним или трговачким интересима претежно имућних класа; али је веома значајно, да и у тим земљама неизбјежни закони ратних потреба доводе њихове управљаче на пут постепеног ограничавања интереса владајућих капиталистичких кругова у корист интереса државне цјелине као такове. Тај пут дакако није увијек у складу са битним појмовима демокрације, и зато је често веома деликатан, будући да сва тежина одговорности пада на оне који га проводе силом прилика. Па је карактеристично, да је приликом дебате о увођењу опће војне обавезе у Великој Британији (с јесени

210