Nova Evropa

1989) у британском Доњем Дому пала примједба: »Ако се тако настави на томе путу ограничења највећег блага демократије — личне слободе појединаца —, нестаће ускоро баш

оних вриједности ради чије нас заштите на приношење те жртве позивају... «

На овоме мјесту треба да се осврнемо и на посве посебан систем државне управе уведен у Русији (или у Савезу Совјетских Социјалистичких Република). Творци тог система, полазећи од идеалних тежња за усрећењем радних маса цијелога свијета, на самоме почетку нису сматрали потребним да узму у обзир ни најелементарније потребе човјечанског духа, па су — претварајући своје масе у послушне роботе одузели људима свако право човјечје личности, а с тиме и импулс рада; у систему колективизације они су готово посвема упропастили најважнију класу свога народа — руско сељаштво. Мако су касније тргли натраг, тако да овај руски експерименат још далеко није довршен нити његова еволуција подвргнута одређеним појмовима и нормама, које владају у осталом свијету, очигледно је већ сада, да — поред свих моментаних тактичких обзира — сукоб идеологија постаје неизбјежив, па се једино смијемо још надати, да у томе сукобу, или у новој свјетској револуцији, неће бити до краја уништени (како то предвиђа Н. С. Wells) cBe форме савременог културног битисања, заснованог на признању примата духа над материјом и права слободне човјечанске личности на стварање свог властитог живота.

У земљама нацијоналних диктатура, савремена еволуција метода државне управе започета је као протутеза разорних метода интернацијоналног бољшевизма, док је у западним демократским земљама она настала, како смо горе нагласили, тек под притиском ратних потреба. Ова еволуција, међутим, није прошла ни мимо највећег ступа модерног капитализма, Сједињених Држава Америке, гдје је капитал добро уочио, да је боље на вријеме и добровољно уступити неке своје позиције, да би се спријечила катастрофа у којој би му се могле силом одузети све његове привилегије. За нас је свакако, и у првом реду, од интереса овај процес у сусједним великим земљама, у Њемачкој и у Италији, будући да у њихову интересну политичку и економску сферу ми спадамо и

211