Nova Evropa

географски и економски, већ зато што се готово 60% размјене наших добара врши са тим земљама. (Овај проблем, повезаност наших економских интереса са њемачким и талијанским планом »господарства на великом простору«, опширно је приказао др. Рудолф Бичанић у свом занимљивом дјелу: »Поглед из свјетске перспективе и наша економска оријентација«, у Загребу 1989.)

За проучавање ових проблема није мање важан и занимљив ни процес који се данас покушава ријешити у Америци, не само зато што би и наша земља (према Вагеману) спадала у ред капиталистичких земаља аграрне Европе, већ особито зато што је Америка уједно и претежно земљорадничка и либерално-демократска земља, која извози вишкове својих пољопривредних производа. Стога нас и не интересује толико, да нова економска политика предсједника Розевелта — позната под именом »Мех деај« — не ужива симпатије индустријских и доларских магната са Уа! зегее!-а, колико метода постепеног прелаза од либералнокапиталистичких начела к нацијоналним принципима вођења државног господарства. Ту вриједи особито истаћи и упоредити методе нацијонално-политичке, економске, и ратне аутаркије европских земаља с америчком теоријом такозване »технократије«.

Идеја »технократије« појавила се тек након Свјетскога Рата. Њезин је поборник био инжињер Скот (Ножмага бео), а његови главни сарадници: Веблен (Тћогзјћет Међјеп), нацијонални економист екстремног права и непомирљиви противник индустријских кругова, Др. Толман (Richard Топапп), професор физике на »Са оглла Га ије ођ Тећпојову«, архитект Акерман (Етедемск Lee АскКегтапп), Карло Штајнмец и Басе Џонс, електротехничари, те већи број научењака из т. зв. »Вигеаџ о 5бапдагав«. Овај круг младих учењака створио је први »технички савез« (»Тећтиса] АШапсе«), који је (почевши године 1920) коначно израдио своју теорију под именом »технократија«, и то на основи научно-истраживачког рада у машинско-инжењерском одсјеку Колумбијског Универзитета, под вођством Кинг Хуберта, који је Скотову теорију ставио на економску базу.

»Технократи« доказују, да је једини пут за савремено човјечанство да избјегне неминовну катастрофу — : реформа

212

RR PU ELE