Nova Evropa

... да нема свете љубави за рођену груду, за народ свој, за мајку једину, што нас са сузама и бригама доноси на свет и кроз живот проводи, зар би онда вредело и живети» ИМ то сазнање отворило ми је друге, нове видике... Од малена научио сам да издвајам добро од рђавог и главно од споредног... Тако сам се научио и да издвајам, волим и мрзим, своје и туђе...

Како је тачно оно што каже за нашег сељака, који се »гуши у блату, рађа се и умире у беди и незнању«, а од којега се ипак »учимо и Бога волети и ближњега љубити, родитеље поштовати и борити се, борити се против свега што хоће да зароби душу у нама, што хоће да нас обмане, занесе и заведе, те преда у шаке непријатељу...« М поименце што каже за сељаке саучеснике у припремању Сарајевског Атентата:

.. Од њих сам још једном научио како се воли своје, а како се туђе не мора увек мрзети ни своје најрођеније волети, ако то не заслужује...

Какве златне речи! И даље:

... што је у тежем положају, тим више одмерава своју властиту снагу, мери разлику између себе што се брани и непријатеља који напада. Дуго мисли, мозга, загледа и проучава сваки миг иследников пре него што ће рећи што или дати одговор на постављено питање.

»Ријеч је што и мач, синко!« — рекао ми је једном стари сељак Митар Керовић, на смрт осуђен. — »Изговорена више се у уста не враћа, па било да те је засјекла љуће од мача или по срцу и души помиловала... Стар сам, прешао сам шездесетипету годину тешког тежачког живота, дани су ми одбројани и једном сам ногом у гробу, па зар да пред њим црн образ стечем кад ми је цијелога вијека био чист и свијетао»«...

А марљив, сталожен, озбиљан, ћутљив, трезвен и писмен сељак, мали и мудри Цвијан Стјепановић, хранитељ старих и болесних родитеља и четворо ситне деце, говорио нам је: »Боље је умријети него оставити за собом рђав глас и успомену. Доћи ће вријеме када ће се питати: какав је ко био и међу четири хладна зида, у тамници, где га нико није ни видио, и знаће се ко је био јунак а ко кукавица, као да смо се борили на мегдану у по бијела дана!.. « :

И ето дошло је време, и Бора Јевтић изнео је пред Јездимиром Дангићем драгоцене податке о оним дивним босанским сељацима који су помогли Принципу и Вељку Чубриловићу; а Јездимир Дангић ево износи пред нас, какав је ко био

222