Nova Evropa

младој демократској Вајмарској Републици» На том се питању француска политика подијелила, поцијепала: љевица, на једној страни (нарочито социјалисти Жана Жореса), била је за благ, обазрив поступак према Њемачкој, за то да Француска помогне да се Њемачка придигне, опорави, и напредује, у слози и међународној сарадњи, да изађе из поратног каоса са што мање тешкоћа, борба, и потреса, те да с помоћу својих нових генерација и материјално што лакше преброди привредне и финансијалне невоље које рат, још к томе изгубљен, са собом доноси. Требало је помоћи и морално: да њемачки народ, широки слојеви њемачког народа, не осјете пораз као народно понижење и срамоту. Типични представник овакве политике био је Аристид Бријан. На другој страни налазила се француска десница. Она је — све до доласка Хитлера на власт у Њемачкој (до 19833) — тражила строгу и немилосрдну побједничку примјену Версајског Мира према Њемачкој. За њу »не постоје двије Њемачке, то је грдна заблуда; постоји само једна Њемачка, груба, несмиљена, милитаристичка, Француској опасна Њемачка; треба је ослабити, оборити, раскомадати на низ разних кнежевина и краљевина, као што је то било у 19. вијеку«. Зато десничарске француске владе нису хтјеле пружити руку и указати помоћ побијеђеној Њемачкој, зато је Поенкаре, носилац те и такве политике, окупирао богати Рур, да на тај начин присили њемачку владу на поштовање и извршење мировног уговора.

Француска је тако лутала, тражећи свој пут сад с владом љевице сад деснице. Несумњиво прва и најмоћнија сила у Европи послије Свјетског Рата, она је подигла и уредила свој »систем сигурности«; али она најважније питање, питање политике према Њемачкој, није ријешила. С десничарском владом постајала би упорна, неувиђавна, оштра, да с падом те владе те доласком на власт љевице потражи нов пут споразуму с Њемачком, у благом и обазривом поступку, —- док не би опет дошла на владу десница да поруши све оно што је љевица саградила. Оваквим измјењивањем влада и екипа, француска политика губила је све више у сигурности, а француска дипломација кривудала је, полазила час овим час оним правцем; али одређен, сталан пут није успјела наћи,

290

SRE