Nova Evropa

Доласком Адолфа Хитлера на власт у Њемачкој, расположења се у Француској и на љевици и на десници мијењају. Десница почиње да тражи додирне тачке с Хитлером, тим пламеним нацијоналистичким трибуном, који је сав ускипио гњевом због изгубљена рата и свих недаћа које су тај рат пратиле, користећи се страхом средњег сталежа од комунизма с једне и буне против великог капитала (названог »жидовским«) с друге стране. Приступачна била је француска десница особито због анти-комунистичког, проту-совјетског програма нацијонал-социјализма, тихо гајећи наду, да ће њемачки нацијоналсоцијгалистички Рајх ударити на Совјетску Русију; па је Фланден, жалосни вођ »демократске алијансе« и првак извјесних десничарских кругова, и брзојавом честитао Хитлеру и Дучеу, што су у Минхену »спасли мир«, заједно с Чемберленом и Даладијеом. Код љевице, напротив, слабиле су сваким даном симпатије за нацијоналсоцијалистичку Њемачку. Особито су: на крајњем лијевом крилу француски комунисти отворено заузели непомирљив и непријатељски став, оправдавајући га »начелним разлозима«; за њих је тада нацијонални социјализам у Њемачкој био »највећи непријатељ радничке класе«, »крвник пролетаријата«, и све што је долазило отуд називали су и сматрали су »опасношћу за демокрацију«. Они су у Француској, до пред сам рат у септембру 1939, говорили о потреби, да се демокрација брани ако устреба и оружјем, о потреби хитног пружања војничке помоћи нападнутим малим народима — »жртвама фашизма«, оштро осуђујући, и на скупштинама и у парламенту и у штампи, млако и неодлучно вођење француске политике. Укратко, они су представљали најборбенију политичку групу у оштрој опозицији против сваке политике попуштања и измирења с Трећим Рајхом, нападајући Сароа због попуштања у Порајњу (1986), те Блума, кад је за вољу енглеског савезништва жртвовао републиканску Шпанију, и напокон Даладијеа због »срамотне капитулације у Минхену«, и уопће неодлучно држање француске дипломације. Позивали су Француску годинама да се одупре и успротиви њемачком надирању, макар и мачем у руци, да онда — у часу када се Француска заратила с Ње-

мачком — поднесу захтјев за мир с нацијоналсоцијалистичком Њемачком!...

291