Nova Evropa

Beleška.

Dr. Stjepan Posilović,

Iznenadnom smrću umro je u Nedelju 15. septembra (na imanju, u Vugrovcu kraj Zagreba), i ostavio nas ožalošćene, Dr. Stjepan Posilović, pretplatnik i prijatelj »Nove Evrope«.

Gospodin od prirode i čovek velike kulture, Dr. Posilović predstavljao je redak tip u našem današnjem društvu, udružujući u jednoj osobi intelektualca, advokata, i čoveka od posla. Kao takav, znao je da vodi poslove — a bio jč angažovan u mnogim javnim ustanovama i finansijskim preduzećima — na zadovoljstvo svih učesnika i stranaka, uvek pripravan da se sa svojim glasom zauzme za dobru stvar. U naše dane, kad se lomi kapitalistički sistem, da ustupi mesto novim državnim i društvenim uredjenjima, ljudi kao što je bio Dr. Posilović od naročite su vrednosti, nastojeći s razumevanjem da se spase ono što je u starome zdravo i pozitivno i da se — bez potresa i uzrujavanja — prenese u novo, putem evolucije i organskog razvijanja.

Iu svom užem krugu, koji mu je dragovoljno prepuštao swodjstvo i inicijativu, uspevao je Dr. Posilović da — s pomoću svoga duha i takta, i smisla za pravdu, — rešava bez ostatka društvena i domaća »socijalna pitanja«, kako bi koje nailazilo, pa su se svi oko njega — srodnici i prijatelji i čeljad — osećali podjednako dobro, uvek raspoloženi i nasmejani. Utoliko će više sada svi oni osetiti njegovo Otsustvo i iskrenije Žaliti za njim.

Treba još nešto reći kad se — na ovom mestu, i u ovim današnjim prilikama, — opraštamo od čoveka kakav je bio Dr. Stjepan Posilović. Pod utiskom svetskih dosadjaja i vesti s ratišta, čitajući novine i slušajući radio, neverovatno mali broj naših znanaca — bližih i daljih — ima staložene poglede i svoje mišljenje o onome Što doživljujemo i što preživljujemo; nalazimo ih zbunjene i zaplašene, željne utehe i hrabrenja, u nedoumici šta da rade i kako da se »opredele«. Uživanje je bilo, u te i take naše dane, u ovakom našem društvu, sresti se sa pok. Dr. Posilovićem i upustiti se s njim u razgovor: iz njega je stalno izbijao jak duh, koji bez kolebanja veruje u pobedu pravedne stvari i mirno čeka ono što će doći. —1—

304