Nova Evropa

На прекретници.

Преживљујемо несумњиво најкритичније вријеме наше народне и државне историје. Не може се рећи, да критичних дана нијесмо имали и раније. Напротив, у том смо врло богати. Насељени на мосту између Европе и Азије, на балканској вјетрометини, ми смо увијек били изложени многобројним ударцима разноврсних завојевача: војничких, културних, и економских. Наша народна прошлост пуна је падова, катастрофа, повијања, и разноврсних патња и мука, каквих се мало може наћи код других нација. Такви ударци несамо што су ломили и уништавали тешке тековине нашега народа, већ су и деморалисали, разарали несамо физичку већ и духовну снагу народну. А ипак, одржали смо се. И зачудо, доста добро се одржали. Велики дио нашег првобитног нацијоналног посједа очували смо. Истина, духовно смо поцијепани. И та поцијепаност је најтрагичнији и најтежи југословенски губитак у прошлости. То су запазили и забиљежили сви умни и духовни великани наше нације, нарочито из Деветнаестог Вијека. Наши владари, наши првосвештеници оба хришћанска ритуса, наши пјесници, научници, политичари, умјетници и јавни радници, с краја 18. и цијелог 19. вијека, припремали су снажно и без узмака духовно сједињавање наших југословенских племена — компонената Југославије. Док је тако духовно припреман за једну велику заједничку епоху, наш је народ успио, упркос огромним тешкоћама и препрекама, да — по цијену небројених жртава и великих прегнућа — створи и слободне државне организме. Устанци, хајдуци, ускоци, припремили су рађање Црне Горе, па Србије; а из ове двије мале српске државице, на обалама Јадрана, Дрине, Драве, Саве, и Дунава, раздвајале су се, окружене непријатељском територијом и праћене разорним нападима, остале наше покрајине, носећи буктињу ослобођења и уједињења преко многобројних крвљу заливених поља, кроз уске кланце и замке непријатељских сила.

Плод духовних напора наших најснажнијих народних представника, из херојске нације нарочито Србије и Црне Горе, а уз помоћ оних моралних снага које су сами по себи доносили благородни човјечански и слободарски народи, била је Југославија. Ту велику тековину преузели су, по природном

354