Nova Evropa

чима, да су се Кинези борили у Манџурији и под Шангхајем јапанским материјалом против јапанских војника! Тада је убијен барун Дан, генерални равнатељ Мицуји-концерна (наслиједио га је Икеда), — исте године кад су уморени и министар-предсједник Цујоши Инукај (шеф агресивно-империјалистичке странке Зету иКа ј, која је вазда подупирала кућу Мицуји) и Јуносуке Inouye, ранији Министар Финансија и дугогодишњи сарадник куће Мицуји. Овим уморствима претходила су превирања у монетарној политици: концем децембра 1931 срушио је Адачи владу М1п5е1 о - странке; а два дана касније образована је влада странке ЗејлучкКал1, која је забранила извоз злата и девалвирала јен. У тај час имали су Мицуји толико доларских потраживања да су, стварно »преко ноћи«, зарадили 50 милијуна јена. Њихови главни_ конкуренти, Мицубиши, пријатељи »Минсеита«, остадоше кратких рукава. Цијене бијаху страховито поскочиле: цијелу је земљу ухватила била најжешћа криза, с најгорим посљедицама, тако да су очеви-сељаци морали и своје кћери продавати!... Да би стишали огорчење народа, Мицуји су, заједно са својим конкурентима Мицубишима, дали Манџурији зајам од 20 милијуна јена, а Мицуји још три милијуна за незапослено радништво и 30. милијуна за своју закладу »Ма зиј Но-оп Ка л« (што значи: »Друштво Мицуји за удовољење обвезама захвалности«). Одмах затим — вели Ресл — посветио се Икеда хитној задаћи, да ослободи Мицује »хушкаша« Јасукаве, једног од њихових директора, будући да је »његово лакомислено гомилање добитака допринијело открићу његових недјела« ... Јасукава је био онај чије су толико смијоне трговачке пустоловине отвориле Јапану пут освајања свјетских тржишта: Јасукава је прибавио Мицујима надзор над цјелокупном производњом гуме у Тихом Океану; он је постигао, да је Јапан сам производио готово сав алуминиј што га је требао. Како поуздана врела потврђују, његови су пилоти летили и над Канадом, да би пронашли подесна мјеста за изградњу творница вуне из дрва, ит. д.

Икеда се повукао из пословног живота 1936 године, Исте године објелоданила је Етеда Џ беу своју студију о јапанској привреди, установивши: да »држава сили све мале произвођаче и трговце, да се уједине у цеховима и корпорацијама, који су под државним надзором, често под управом