Nova Evropa

подацима самог Министарства Финанција, приходи су се од 1932 до 1936 подвостручили; а годину дана касније дигли су се на 400 милијуна јена, и чиста добит на 250. Удио Мицуји износио је притоме 30%/о. Када је дошло до рата с Кином и до покушаја бојкота у западним земљама, објавиле су јапанске власти, »да је повољан излаз за јапанска приватна подузећа, да регистрирају поједине своје бродове у пријатељским земљама и да броде под туђом заставом«; и баш уска веза између трговачке морнарице с организацијом за експанзију јапанске спољне трговине била је најважнији фактор успјеха: у часу кад је у другим земљама лежало око шест милијуна тона бродовља у распреми, било је у Јапану свега 16.000 тона изван употребе; у августу 1936 регистрирао је Јапан 4,247.000 тона бродског простора, а годину дана касније налазио се још један милијун тона у изградњи ... Уз то су се Мицуји све више »посвећивали« тешкој индустрији: 1981 износио је удио металургијске и кемијске индустрије свега 33.790, а текстилне 37%0; а године 1935, тешка индустрија имала је 47.2%/о и текстилна 30.9%/• цјелокупне индустријске производње. Мицуји производе 78.890 јапанске производње олова, имаду монопол производње коситра, од цијеле производње угљена отпада на њих 21.5%, а на њихове конкуренте-компањоне Мицубише 14.9%. Према подацима јапанске Индустријске Банке, чиста добит кемијске и тешке индустрије, рударства, и бродоградње, износила је у првом полугодишту 1938 — 281,400.000 јена, т. |. 38%/• више него у исто доба године 1937; од 1470 индустријских подузећа, које је та банка узела у своја расматрања — а једна четвртина припада Мицујима, у цијелости или дјеломице, — зарадило је 1420 подузећа у шест мјесеца 756,544.000 јена, т. ]. 13.192 уплаћеног капитала.

Још је кудикамо значајнија спољно-политичка страна ове дјелатности. Само организација која је у толикој мјери упознала могућности свјетске привреде, те која је у прилици да процијени привредни капацитет Манџурије и Кине, у могућности је да створи онако грандијозан план привредне експлоатације какав је скициран — цитирамо тек један примјер — у објави ДНБ-а од 7. децембра 1940: тога дана је, вели се тамо, Влада у Токију, у изванредној сједници, прихватила план за стварање нове привредне структуре Јапана,