Nova Evropa

у оквиру »узајамно изграђеног господарског подручја Јапана, Манџукуоа, и Кине ...« с чисто пацифистичким циљевима. Треба на ово гледати у свјетлу редака што их је, након 35 година рада за Мицује, написао О1пјаго Ешџјаћага, У својој књизи »Тће Зрш ог Јарапезе Гпаиз ту«: »Далеко сам од тога да препоручим употребу оружја и нападаја у сврху привредне експанзије, али се поуздајем у војску и морнарицу да ће штитити интересе наше спољне трговине. Нема народа на свијету који би могао спријечити развој јапанске спољне трговине, ако ју подупире сав наш народ. Повољна је прилика да се смјестимо у иноземству, а то је и очевидна мисија Јапана ...«

Али је година 19836 била прекретницом и у политичком свијету: на изборима од 20. фебруара те године побиједила је либерална странка »Мипзећо« противницу, империјалистичку странку »бејуцкај«. Шест дана касније проведен је крвав државни удар војске, започевши нову перијоду успјеха фашистичког покрета у Јапану. Један од нових господара је генерал Тераучи, а међу обитељима Мицуји и Тераучи постоје већ одавна пријатељске везе. Исте године склопљен је с Њемачком т. зв. »антикоминтернски пакт«, буџет се попео на дотада недомашну цифру од 3.041,000.000 јена, од чега је половица отпала на војску и морнарицу. Нови Министар Финанција (Тоуофаго Хик!) именовао је Икеду гувернером јапанске Народне Банке. О. Ресл цитира један јапански коментар: »Њихове практичне способности представљају за конзервативне капиталистичке групе значајан фактор умирења; они су у нарочитој мјери подесни да изгладе и да уједине капиталистичке интересе, све то иза штита војног програма: они представљају нови политички правац прописан јапанским финансијама и новчарству«.

Али су све то биле само мјере постепене ликвидације: кад је 1938 преузео Министарство Финанција, Икеда, тај велики противник државног социјализма, стао је сам проводити прве мјере социјализације...

Ж. Ј. Ледерер.