Nova Evropa

богме, и тамо као и другдје; али, имајући пред очима све његове наведене мотиве и из њих насталу структуру, јасно је, да повод за развод бива од замашнијег значења него ли код наших »цивилизираних« народа, гдје су поједини изговори и каприци за њ често ван сваког оквира озбиљности. Уза све то, власти му стављају обавезе према дјеци и такве финансијске и административне потешкоће, да ријетко коме пада на ум да то можда — без тешке невоље — понови. ВЈЕРА је у Русији, под царистичким режимом, играла много мање завидну улогу него ли у другим земљама. Црква се је наиме ослањала на власт, а ова опет на Цркву, па су крст и бич постали нераздруживи. Зато није чудо што су они, овако повезани, под првим ударцима Револуције заједно и пали. Макако се то коментирало, генеза овога питања баца умјерено свјетло на обазривост совјетских вођа, јер — док су бивали експропријирани сви феудални и црквени територијални комплекси, црквени иметак остао је још за дуго времена поштеђен; тек кад су завладале она незапамћена суша и глад по неким крајевима Уније, те кад су се Совјети обратили патријарсима за допринос настрадалом пучанству, а ови им без далњега одговорили, да нису овлаштени дирнути у црквено имање, тек онда им је одузет цјелокупни иметак, након чега се је размахала и антирелигијозна пропаганда, која заправо и није била уперена толико против вјере колико против клера. Свећенство је реагирало на начин, да се је поставило на чело контрареволуцијонарних покрета, да је запосједало прве редове барикада, сарађујући и са бјелогардијцима и с експедицијама страних пролазника. Данас — кад је религија сведена на њезин прави задатак и њезини пред“ ставници постављени на своја прама мјеста —, данас је сваком совјетском грађанину уставом зајамчена слобода савјести, слобода вјероисповиједи, и слобода вршења вјерских обреда, те се у ту сврху враћају појединим заједницама и заплијењени храмови, који се, гдје је то потребно, о државном трошку и поправљају. За саме управне органе, вјера је приватна ствар сваког појединца, па је као такова растављена од државе и школе, а њезино издржавање упућено на индивидуалне побуде и властита средства. Истина је, међутим, да се вјерском слободом данас видљивије користе само припадници старијих генерација, или они по селима, док се код