Nova Evropa

млађих нараштаја јасно- запажа религијозна апатија. Што се пак вјерске етике тиче, та је, услијед формирања нових животних назора, постепено уступила мјесто етици друштвеној, етици према колективу, која се уосталом много не разликује од оне моралке коју су проповиједали најистакнутији духови човјечанства (»Не чини другоме оно што и т. Д.«).

У право својине, у Совјетској Унији, није се дирало, — ако га гледамо кроз наочари обичног грађанина, који не посједује ни велике комплексе земље, ни руднике, творнице, банке, саобраћајне паркове, или какву другу имовину којом би могао да искоришћује туђу неимаштину или радну снагу. Ако је коме што одузето, то је велепосједницима и капиталистима, будући да су творнице, рудници, и друга продуктивна средства прешла у својину колектива, а велика имања су »колхозирана«, или пораздијељена оним сељацима који су их обрађивали, односно онима који их нису имали. Мања сеоска газдинства су се »совхозирала«, постепеним удруживањем, док је остало власништво остало недирнуто, у посједу појединаца. Човјек може да има своју кућу, покућство, кола, ауто, и друге предмете за личну употребу и удобност; сељак може да има ин своје мање земљиште, воћњак, башту, краве, перад, и домаћинство; мањи обртник може да води и даље свој обрт са својим укућанима. Штавише, држава и сама поклања појединим истакнутијим радницима, на име свог признања, некретнине и покретнине, за њихову личну употребу и просперитет.

Лична слобода, равноправност свих народности, језика и културе, неповредивост личности, стана, и тајности дописивања, осигурани су, у смислу Устава; исто је тако слобода штампе, збора, договора, и организације, загарантована уставом свакоме без разлике. При свем том, неоспорHO, и тамо још постоји диктатура; а постојати ће како вођи данашње Русије кажу — све дотле док се преостали рудименти из минуле епохе не помире са савременом стварношћу, док се не постави и задњи комад цријепа на кров те грађевине новог социјалистичког поретка, чији градитељи живе у увјерењу и тврде, да они »не рјешавају само своје проблеме него и проблеме цијелог напредног човјечанства«... Марио Матељан.