Nova Evropa

= Већину емирације · сачињавају, коначно, сасвим провјечни и неистакнути грађани. Сви ти људи иду около зато што су, из било којих. разлога, сумњиви да би могли постати опасни по. државу као материјал и оруђе неког трећег, који не мора нити бити унутар државе; па према томе, они не морају. ни спадати у ред емиграната, док ови трећи очито ипак сачињавају (за државу барем) језгро емигрантског проблема. И несамо да већина људи стиже у емиграцију да ни сама не зна како, несамо да већина емиграната представља у сваком погледу културни и социјални, па и политички, просјек друштва које их је екскомуницирало, и то просјек који. = услијед отежавајућих околности — стално пада на све нижи степен цивилизације, него не смијемо сматрати без далњега изразом праве духовне елите ни онај социјално-психолошки притисак из вана који тој маси даје хомогенитет и држи је. на окупу, притисак којега већина емиграната нити је право свјесна нити му је дорасла. |

У горњем слоју оних који престрављену гомилу емиграната претвара у организовану масу, најактивнију улогу играју професијонални. политичари; али ни њихову улогу не смијемо прецјењивати. Видимо, да се модерне емиграције ширег екстензитета увијек релативно брзо расплињују, њихово трајање је често краће од једне генерације (руска емиграција!), а њихово историјско значење за. домовину оснива се далеко више на ономе што су били и радили прије емиграције него на ономе што су дали од себе у емиграцији самој, барем као политички експоненти. Има томе један врло дубок иако парадоксалан разлог: баш оно наглашавање и форсирање политичког и месијанског обиљежја емиграције поспјешује опадање њезине снаге и вриједности. А у томе опадању и нестајању, у метаморфози и процесима врења које емиграција узбуђује у страној културној средини, утолико више што је већа и чешћа, у томе је прави културно-историјски смисао савремене емиграције, смисао који није ни политички ни нацијоналан, него универзално-социјалан. Ево како.

Слој духовне елите, или оних који се сматрају и сматрани су таковим, у емиграцији није никад политички сасвим индиферентан, ни уколико би то одговарало њихову психичком типу и социјалном положају. Али се у том слоју на-

88: