Основи физиологије, стр. 20

Неограничен је број особина живих створова, јер се они могу посматрати са небројено много гледишта. Међу тим многобројним особинама, има их пак извесан број које су заједничке | свима живим бићима и које представљају, тако рећи, њихову општу животну основу. А то су: 1. заједничка микроскопска грађа: ћелија је морфолошко градиво.свих живих бића, животиња и биљака; 2. заједничка физико-хемијска основа: протопласма свих живих бића исте је физико-хемијске природе; 3. исхрана: сва су жива бића у материалним и енергетским разменама са средином; 4. множење: жива бића дају себи сличне потомке; 5. жива бића реагују на надражаје.

А Па Те особине представљају заједничку основу живих бића. основе Ако се пак запитамо, која је од њих најкарактеристичнија самога живота, која је присутна у свакоме тренутку живота, а која му је у исто доба и особена, долазимо до закључка, да се живот одликује сталним и одређеним односом живога створа са својом средином.

Истина је, да сви живи створови имају заједничку микроскопску грађу; али та особина није карактеристика живота, јер престанак овога није у вези са променама те грађе. Тако исто, сви живи створови имају моћ да се множе; али зар једна неплодна животиња или биљка нису ипак живе» Одређен однос пак, између створа и средине, постоји у свакоме тренутку живота и престаје са овим.

Размена У чему се састоји тај однос» Састоји се у непрекидној

"енергије обостраној размени материје и енергије између створа и

"окивота. његове средине. Али се може одмах приметити, да су нам и други механички системи познати, који размењују материју“и енергију. Зар парна машина не добива споља угаљ и кисеоник док враћа угљендиоксид, а примајући хемијску енергију даје топлоту и механички радг То је тачно, и стога смо рекли: да се живот одликује одређеним разменама материје и енергије. Живот, ма колико се разликовао од других појава, није у томе погледу нешто начелно особено у природи. Познати су нам многи системи који измењују са средином материју и енергију, и живот међу њима заузима само засебно место.

Животињски организам узима из своје средине материју у разним хемијским облицима: разна органска тела, минералне соли, воду, кисеоник; друга пак тела уступа. На тај начин материја непрекидно протиче кроз живи организам. Примљена ма-

2 У ВОД се може добити тек од свестранога изучавања живога света, т.ј. од целокупнога нашега биолошкога знања. Д

=