Отаџбина, 01. 05. 1875., стр. 279

276

КАКО ЈЕ ВОЈСКА ДАНАС УРЕЂЕНА

Чета дакде осжм обучавана и издјржавапа у самој борби, изгледа као ирво бојно одељење, иди тактичка јединица, која је кадра под неиосредном управом једног дица да изврши самостално повећи војни задатак. А што у чети има 200—250 војника то је с тога, што је до данас практика показада, да ту множину војника један старешина може да савдада и у мирно и у ратно доба. Ако би чете биде мање, бидо би скупље јер би требадо више четовођа, а и у ратно доба због расхода чете би се тако стопиде да би једва биде кадре за свој задатак. Ако би пак биде веће, онда би се четовођу управа отежада, особито ако војници због других узрока нису добиди довољно обуке. Наше чете у стајаћој војсци броје до 100 војника и око 14 старешина, но то је цифра мирног доба, а не ратног. Чете пак у народној војсци броје 154 војника са 22. старешине. Батаљонски командир са батаљоном, дакде са 4 чете, може да се бори на разни начин, према придикама. Свакој чети даје он задатак , да га у рачун гдавнога задатка извршн. Батаљон дакде већ може и да маневрује, има обдик какве ведике војске, само у мадим размерима п спада више у већа војна теда. Батаљонски командир треба да је озбиљно посвећен у војној вештини. Он већ не може раздвојеним четама онако да рукује непосредно, гдасом па често ни трубом, као четник својој чети, јер особито у докривеном и закдонитом земљишту оне заузму доста велику просторију. У мирно време батаљонски командир више је надзорник над четама, има дично посла само са четовођима , а ч не са војннцима. У боју нак ретко ће се данас десити да ће се батаљон у једној укупној маси употребити. Ово још и може којекако да се дозводи при брањењу каквог закдонитог подожаја. Ади при наступању на противника особито преко отвореног поља,— никако. Истина батаљонска маса може много силније да удари но чета, али не треба заборавити да је за данашњи тај удар довољна и чета, н да ће батаљон много више од данашњег метног оружја да страда, док дође до противника, но што ће користити својим ударом. Због своје ведичине тромије и лакше се креће , мање се може закдонима користити, а у врдетном, шумовитом у ошите испресецаном земљишту не може се нпкако нп употребити. Ово посдедње особито има места код нас, јер наши пданпнски предеди, у којима нам предстоји борба, не дозвољавају батаљонске стројеве но четне. Пређе (пре 100 година), док је пушчана и топовска ватра била још сдаба, кад се боридо у равницама ; онда су батаљони