Отаџбина, 01. 01. 1887., стр. 167

164

СРПСКА И БУГАРСКА ВОЈСКА

— Тако је, о томе нема сумње — повикаше сви у глас — и каква срећа што је овај указ готово све резервисте затекао на окупу, на вежбањима! — Та није да ћемо брзо извршити мобилизацију, него. него к'и сами Прајзи! — рече оиет онај несташко. — Но, рече други — то ћемо већ видети. На жалост од како имамо ново устројство војске нисмо ни један пут пробе ради мобилисали да видимо како иде... — Па када ћемо пре ? Нема још ни пуне две године како је нова организација ступила у живот. На сваки начин ми ћемо довољно брзо извршити не само мобилизацију него и концентрацију, док догађаји сазру за решавање! —• — Ах, да ми је само знати план за концентрацију, одмах би најтачније могао казати на коју ћемо страну ! —■ —- Као да и о томе може бити сумње. Мени не треба ни то, па да знам против кога мобилишемо. Та то је јасно као дан. У Румелији буна, нроглашује се уједињење са кнежевином бугарском, МаћеДонија ће да плане ггао сува слама, Грци за цело неће седети скрштених руку, то значи : да су дани турске царевинеу Европи избројани, нашу маршруту прописују сами догађаји: право у стару Србију! —• Поздравила те Аустрија да се ти са српском војском чешеш око (( њене" жељезничке линије СолунМитровица! — Шта Аустрија? Ми смо с њоме сада у тако дебелом пријатељотву, да ће нам она дати не само све до Солуна, него ће нам после на послужавнику подиети и Босну и Херцеговину, и онда ћемо ми, на предлог кнеза Црногорскога, крунисати нашега Краља у Призрену, или у нашем Версаљу, у Скопљу, ако хоћете за цара, јер ће се Бугарима досадити онај њихов Шваба, иа ће тражити бар персоналну унију са Србијом, и — Душанова Србија ће васкрснути већа и лепша него што је била у Х1У-ом веку! —