Отаџбина, 01. 01. 1887., стр. 168

СРПСКА И БУГАРСКА ВОЈСКА

165

— Ти имаш тако силну уобразиљу, да је штета што си отишао у солдате, у место да пишеш романе. Поред свега дебелог нријатељства с Аустријом, она ће нас увек гурати на Бугарску, ирво, да се што даље одмакнемо од њене ((СФере», а друго да што више окрњимо од руске сФере у Вугарској, да за њу вадимо кестење из ватре... — Па нисмо ми ваљда тако луди да се покрвимо Аустрији за љубав са нашом рођеном браћом, са Вугарима ? — Да си ти синоћ био с нама на пиву пред официрском касином, имао би прилике да чујеш опширније колико та пословењена татарска раса има братских осећања за нас. За мој рачун, нама и нашој будућности ирети већа опасност од Вугарске но од Турске, и ире него што се отвори стециште над масом отоманског царства у Европи, ми треба да смо већ пречистили рачуне с Бугарима. Ако дакле Аустрија само хтедне да нам гарантује видински, софијски и ћустендилски округ, ја би се наиравио да хоћу да вадим кестење из ватре за њу, ја бих најпре осигурао источну границу, научивши Бугаре памети да им «Морава-та в никад ие дође на уста. А за Босну и Херцеговину ласно ћемо. Сетите се Ломбардије и Венеције. Аустрија је на она четири града и на целу горњу Италију утрошила стотинама хиљада људских живота, и много више милијуна Форината него што је утрошила на Босну и Херцеговину, па ипак их једног леиог дана, баш на послужавнику, поднесе Италији, оној истој Италији, коју је свагда побеђивала. — Јест, ама је тај нослу жавник нанравио Наполеон III? — За нас ће ту улогу примити независна Угарска, јер она нема ама баш ни мало рачуна да своју садашњу иревласт у аустро-угарској монархији жртвује за љубав тога, да посгане обичиа провинција у великом словенском аустријском царству. Ви треба да знате да се Мађари више боје умножавања словенског елемента у монархији