Отаџбина, 01. 01. 1887., стр. 170

СРПСКА II БУГАРСКА ВОЈСКА

175

То чини 180 батаљона пешака, 60 батерија и 30 ескадрона коњице, или другим речима 150.000 пешака, 360 топова, осем брдске артиљерије, и 4.000 катана. Да не држите, случајно, да је то мало да се победе јучерашље баштованџије, које нису хтеле да се туку ни за своју слободу, него су морали Руси да им је извојују ? — Та баш и да се с Турском побијемо, ако она морадне поделити своју снагу на три дела, нротив Вугарске, против нас, и против Грчке, видеће да је ово мало друкчија војска него тпто беше 1876 год. — Пре свега — рече ђенералштабни — ја говорим о томе како је по устројству, а у колико ће се оно моћм данас извршити, то ћемо видети, јер је у онште питање да ли ћемо ми мобилисати сва три иозива или само активну војску. За тим о вероватноћи : ко ће кога нобедити можемо, ако хоћете, говорити кад разгледамо данаш|ћу бугарску и турску војну снагу и онрему, иа је сравнимо са Фактичким бррјним сташем војске коју ми можемо извести у поље. Али пре тога требало би да загледамо мало и у наш официрски кор. Ми сада једва да имамо толико оФицира колико треба за добро снабдевен оволики стални кадар. Када од сваке садашље пешачке чете постане активни батаљон, доћи ће на сваки батаљон активне војске у најсрећнијем случају 4 : —5 ОФИцира. За други нозив једва ако најамимо по једног до два официра на читав иук, за трећи позив нећемо имати ни једнога. Колико имамо нижих чинова ? И сувише мало за први иозив. За други и за трећи никаквих. И то су сами квттитативни, бројни одношаји нашег ОФицирског кора и подофицира. А о квалитету наших ОФИцира. о заповедништву у опште, о духу и образовању наше војске, о томе не смем ии да говорим.... К— Што, што ? ,— повикасмо сви. — Па из врло простог узрока — насмеја се ђенералштабни — овај наш млади пријатељ позваће ме одмах