Plamen života

ISTORIJA JEDNOGA ZALOGAJA

Ti misliš da je zalogaj, koji si ovaj čas stavio u usta, došao iz kuhinje u kojoj je jelo spremljeno. Ali videćeš da je njegovo poreklo malo dalje od kuhinje, jer potiče čak od sunca. Slušaj samo, pa ćeš se uveriti da je tako.

Dakle taj zalogaj, bilo da je hleb, meso ili ma kakvo prostije ili složenije jelo, sastavljeno je od onih hranljivih sastojaka koje nam daju biljke ili životinje. Ako se tiče hrane što nam dolazi od životinja, kao što je meso, naprimer, jasno je da je ta hrana postala od biljaka. Jer hraneći se biljnom hranom na paši ili u staji, životinja izgrađuje svoje telo, svoje mišiće, mast i ostalo što sačinjava našu hranu životinjskog porekla. A biljka, kako je ona sagradila svoje telo, lišće, plodove, krtole sve to što životinjama kao i nama može poslužiti kao hrana?

Kao što znaš, da bi se biljka mogla razviti, jačati i dati ploda, njoj je potrebno zemlje, vode, vazduha i sunca. Bez sunca i uopšte bez svetlosti biljka ne može uspevati, jer kad nikne iz semena, ostaje bleda, kao da je malokrvna, i najzad umire. Kako sve to drukčije izgleda kad se bilika razvija na blagotvormom suncu! Lišće joj je zeleno i zdravo, cvet krepak i svež, plod jedar i sočan. A ničega toga ne bi bilo bez sunčeva učešća u životu biljke. U onim plodovima koji sazrevaju u vrtu, u onim klasovima koji se povijaju na njivi utkano je sunčevo zračenje. Bez sunca ne može biljka povezati među sobom ono što njen koren crpe iz zemlje i ono što njen list izvlači iz vazduha. Sunce povezuje sve to gradivo, te iz zemlje miču plodovi, krtole, ermevlje... Svekolika hrana celoga živoga sveta pa i čovečanstva! ,