Plamen života

Sva ta mirišljava tela sa hranom dospevaju iz našega creva u krv. A krv kružeći po našem telu prolazi kroz naša pluća. I tu ta lako isparljiva tela pređu u vazduh koji izdišemo. Zato se miris luka u mašem dahu ne pojavljuje odmah posle jela, već neko vreme docnije kad je hrana svarena 1 u Crevu Usisana. Me

Šta biva sa zalogajem u želucu? On tu počinje da se vari. Želudačni zidovi luče vrlo kiseo sok, i taj sok rastvara meso i belančevine, uprošćava njihovu građu cepajući ih na prostija tela. Ostali sastojci hrane, masti i skrob, ne pretrpljuju u želucu znatne promene.

Posle izvesnog boravka u želucu njegov sadržaj naiđe opet na jedna vrata koja se povremeno otvaraju slično ulaznim vratima. I na taj način onaj naš delimično svareni zalogaj dospeva u crevo.

U crevu se najpotpunije vrši varenje.

Suprotno onome kako se obično misli da je želudac, stomak, glavno mesto varenja, tu ulogu ima crevo. U crevu se vare svi sastojci naše hrane. To biva pod uticajem soka što ga u crevo izlučuje odmah na izlasku iz želuca jedna velika žlezda koja se zove gušterača ili pankreas. Osim toga u zidovima crevnim nalaze se rasute sitne žlezde koje takođe luče sok. I sve ono što je promaklo varenju u želucu, ili što ne može u njemu da se vari podleže sada crevnome varenju. Nema sumnje da je želudac koristan i potreban da bi varenje bilo potpuno i prirodno. Ali, kao što kazuju opiti na životinjama i operacije na čoveku usled bolesti, može se živeti i bez želuca. U tome slučaju celokupno varenje se vrši u crevu.

Dakle, u crevu će se zalogaj potpuno svariti. A šta to znači sVaTriti? Sastojci hrane, a to su mast, skrob i belančevine, tela su složenog hemijskog sastava. To su čitave građevine izgrađene poglavito, kao što smo to ranije videli, od ugljenika, kiseonika, vodonika i azota. To je njihovo osnovno pvradivo, kao što su opeke, malter, drvo, cement, gradivo naših građevina. Varenjem se naša hrana uprošćava, cepa se u sitnije delove, delimično se ruši kao kakva građevina. Ali se ne ruši do osnovnoga gradiva, već u krupnije delove, onako kao kad bi rušili kakvu veliku višespratnu zgradu, ali tako da od nje ostanu krupniji delovi, kao što su zidovi, tavanice, prozori i vrata. Varenjem se složeni sastojci naše hrane tako pretvaraju u ruševine. Varenje je, dakle, rušilački rad. Ti proizvodi varenja usisani su u crevu, odakle prelaze u krv. Krv raznosi te proizvode varenja po celome telu, i svaki delić našega tela, svaka ćelija, uzima iz krvi koja ih ispira ono što joj je potrebno.

Zašto je potrebno da se hrana svari da bi je naše telo moglo iskoristiti? Ti znaš da nam hrana služi za' izgradnju našeg sopstvenog tela, za naknađivanje njegova trošenja. Da bi moglo to biti, hrana mora biti uprošćena varenjem, onako kao što moramo jednu zgradu bar delimično

ZC