Plamen života

sve oko nas bude oku prijatmo. Jer hrana mnogo više prija ako smo lepo . raspoloženi, ako smo okruženi lepim stvarima, ako s mnogo poverenja stavljamo zalogaj u usta, umesto da strepimo. da ćemo naići na štogod što će nam preseći volju za jelom. Prema tome, ukrasimo svoju trpezariju tako da nam bude milina sedeti u njoj. To važi kod svoje kuće, kao i u zajednici. Lepi, čisti zidovi ukrašeni prijatnim slikama, čist stolmjak, cveće na stolu, sve to ima mnogo smisla. Sve to vredi kao i sama hrana u našem tanjiru. I naše ponašanje i držanje za stolom od najveće je važnosti. Ne treba naročito pominjati koliko je važno i za nas same i za naše društvo pri istom stolu da budemo čisto odeveni i opranih ruku. Znaš, valjda, kako se bolesti prenose prljavim rukama. Pre nego što sednemo za sto, treba doterati svoje odelo, a lepo je i začešljati se, ali to pre nego što sedneš za sto. A. koliko je tek važno kako sedimo za trpezom i kako jedemo. Nije li ti se desilo da prema tebi sedi neko koji polegne na sto raširenih lakata, i tek što nije zabo nos u tanjir? Meće ogromne zalogaje u usta pre nego što je prethodni zalogaj progutao. Srče, mljacka, škljoca, podriguje, počinje da čačka zube već od supe... Coveku presedne ručak pored takvog druga, jedva čeka da pojede svoj obrok i da napusti trpezu.

Kako je sasvim drukčije ako imate prema sebi druga koji se lepo drži uspravno, sa laktovima uz telo, koji male zalogaje stavlja u usta i jede zatvorenih usana. Kako je prijatno s takvim drugom deliti trpezu i razgovarati. Takav ručak prija. A. to znači ne samo da u jelu nalazimo zadovoljstvo, već i da će hrana biti bolje iskorišćena, potpunije svarena, na korist našega zdravlja.

Čistoća i opet čistoća! To je glavni uslov zdravlja i lepog i kulturnog Zivota!