Plamen života

IZ MARKOVE BELEŽNICE

Moj mali prijatelj Marko dobio je sredinom zime pismeni zadatak da opiše rano proleće. Čim je došao kući, Marko se dao na posao. Bilo, mu je prijatno da se usred zime uživi u proleće. Bilo je to prijatno, verovatno, i njegovim drugovima. Il oni su se mislima prenosili u najlepše doba godine i u uspomenama tražili čime će svoj zadatak ispuniti.

Marku je taj posao bio mnogo lakši nego drugima, i ne samo to, Već: je nastavnik rekao da je Markov zadatak najbolji. A evo zašto.

Marko ima običaj da vodi svoj dnevnik. On ima jednu svesku u koju zapisuje gotovo iz dana u dan šta je video i šta je uradio. Tako je prošlog proleća, kad je bio u okolini Sarajeva, zapisao šta je sve video i OsetiO. Pomoću tih beležaka. Marko je mogao dati veran opis prolećnjeg dana, jer samim sećanjem uspomene izblede, prorede se, izmešaju se. U Markovoj beležnici bilo je ovo zabeleženo.

28 marta. Vrebam prve znake proleća, ali ih još nema. Obrađene leje usitnjene zemlje daju izgled neke pripreme i očekivanja, kao pred kakvu svečanost. Zabodeni prutići u lejama označuju mesta nekih tajanstvenih stvari koje će se pojaviti iz posejanog semena. Svetlost bledog pepeljavog neba pada vrlo koso i razvlači senke drveća; svaki grumen zemlje ima otegnutu oštro ocrtanu senku. Ali evo u jednom kutu vesnika proleća. Zeleni vrhovi zumbula provirili su iz zemlje, a pored njih kao vrhovi mačeva šiljasto lišće perunike. Proleće je na pragu.

20 aprila. Kajsije su precvetale. Trešnje i jabuke su u cvetu. Na sveže izoranim njivama ljubičasti behar breskve. Glog zavejao čitav breg svojom belinom. Jorgovan još čuva svoj miris u nerascvetanim grozdovima. Kiselo drvo na vrhovima golog granja nosi čuperke bakarno crvenog lišća.

2,