Plamen života

ZVUCI I MIRISI

Leži Marko na travi pod trešnjom u cvetu, gleda svud naokolo i osluškuje. Ali kao da zna da je naša mašta slobodnija, da je naše sanjarenje življe kada svedemo oči te tako osluškujemo i osećamo šta se oko nas i u nama zbiva. Zato je on sklopio oči. Ali pred njim nije tama, jer mu pred očima igraju neki crveni kolutovi; sunčeva svetlost se cedi kroz zatvorene očne kapke.

I tako žmureći Marko je slušao i osećao, pa je to docnije i zapisao. Evo šta sam našao u njegovoj beležnici.

15 maja. Iz susednog dvorišta čuje se kako zahvataju vodu iz bunara. Točak drvenog čekrka se brzo okreće, vedro pljusne, pa se tada točak počne polako okretati izvlačeći puno vedro. Zvuci pretakanja vode.

Povetarac je doneo miris staje (ja volim miris staje). Zatim sam osetio miris dima sa nekog ognjišta.

Nešto mi lazi po vratu. Uhvatio sam jednu bubu i po njenom mirisu sam zaključio da je to bubamara. ·

Kukurekanje petlova, cvrkut vrabaca, plač jednog deteta.

Neka vrata škripe, čuje se bat konja i lupa točkova kola koja prolaze kao i neki ljudski glasovi koji brzo iščezavaju udaljujući se.

Sada nekoliko trenutaka baš ništa ne čujem. Upravo čujem svoje disanje i slabo šuštanje u ušima.

Sada čujem da je u mojoj blizini kvočka sa pilićima. Osluškujem čitav razgovor između majke i dece. Kvočka ravnomerno kao kakav sat kvoče: kvo, kvo, kvo. Pilići jednoliko i izmešano pijuču: pi, pi, pi. Ali eto se glas jednog pileta izdvojio. Nije to više ono bezizrazno i jednoliko pijukanje.