Plamen života

KNJIGA I PRIRODA

Miša i Bane su rođena braća. Miša je stariji, njemu je deset godina, u četvrtom je razredu osnovne škole. Banetu je nepunih pet godina, te on još nije pošao u školu. Dok Miša? naravno, tečno čita i lepo piše, Bane tek sriče kako je sam na svoju ruku naučio pored svoga starijeg brata. A ovaj je svestan kako svojim znanjem visoko stoji iznad mlađeg brata, i voli da mu to u svakoj prilici pokaže. Tako mu pokaže kakvu sliku iz svoje čitanke i pita:

— Znaš li šta je OVO?

I dok Bane nagađa, Miša ponosno prepričava šta je sve pročitao. Jer Miša mnogo čita. On mnogo voli knjige. Bane pak, pošto još ne ume da čita, više posmatra oko sebe nego što to čini njegov stariji brat. Tako, naprimer, kad pođu u šetnju u obližnji park, Miša sedne na klupu i otvori svoju knjigu, a Bane, on zaviruje svuda unaokolo, i po lejama, i po stazama, i po travnjacima, čas gleda ispod klupe, čas diže gclavu i posmatra granje. Dok Miša uči iz štampanih knjiga, Bane, kao nepismen, uči iz same prirode.

Miša čita nešto O buba-mari i postavlja svome mlađem bratu razna pitanja, kao, koliko buba-mara ima nogu i koliko crnih tačaka na crvenim leđima. Bane to nije brojao, ali postavlja svome bratu ovo pitanje:

— Šta će biti ako iznenadiš buba-maru pa je dirneš prstom?

— Šta će biti, odvraća Miša, ona će pobeći ili poleteti.

— Ha, ha! — smeje se Bane. — Neće, neće pobeći. Jer sam ja opazio da

se ona tada napravi mrtva, pa ni da mrdne, i tek posle, kada je ne diraš, ona kao da oživi i počne da ide.

507