Правда, 19. 07. 1932., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

Т1РН Л 1 ДМНАР

Огласи се примаЈу у алминисмраиији Влајкчви>*ева 8. Чековни рачун кол Поццанске Шгеаионнпе бр. 53.220. ТЕЛРФОН АДМИНИСТРА11ИЈЕ 25-551.

БЕОГРАД, УТОРАК, 19 ЈУЛ 1932 ГОД.

Уредниилво: Влајковићева 8. Месечна нретплжа за нашу земљу 20. дин., за иностранство 50 дин. ТЕЛЕФОНИ РЕЛАК1ЈИЈЕ: 25.555. 25.552. 2Л.556. 25.558, 25.553. 25.554. — Рукоииси се не враћаЈу.

БРОЈ 201

ГОДИНА XXVIII

ЗДСЛУГЕ Г. ЕРИОД ЗД МНР

— ПОСЛЕ ЛОЗАНЕ ПОПУСТИЛА ЈЕ НЕПРИЈАТНА ЗАТЕГНУТОСТ У ЕВРОПИ. — ПОХВАЛНО ДРЖАЊЕ I. МАКДОНАЛДА — ПАНЕВРОПСКИ ПОКРЕТ У НОЕОЈ фАЗИ. — '

(НАПИСАО: РИХАРД КУ ДЕНХОВЕ-КАЛЕРГИ).

НЕМДЧКЛ ВРИ

,Г БЕЧ, 18. јула. Исторнјска вредност Лозанске коа. ,ференције данас нам је свима јасна: т;1 вредност св не крије у томе што <нам је та конференцнЈа донела 4 већ у том шта је спречнла. Јер она је онемо гућила једну катастрофу необичних рр.змера. Њено закључење дозело нас Ј ~е корак даље на путу тешког обез.б^ђења светског мира Учнњен је зна тан прогрес на пољу зблнжења света и уједињења Европе. У истнни Лозанска конференција ннје закл>учење нечега, већ почетак серије конференција, које ће нас одВ (.сти не само до потпуног споразума између Францускв н Немачке, већ и ло бржег остварења Паневропе. А рамо сви нскрено признатн да се у по волжвом решењу француско-немачког спора крије језгра будућег М1фа у пвропи. Данас нам јв већ свима јасно 1'а с\' Француска и Немачка у озим даиима крнзе више упућене једна на другу него нкада до сада. Данас нип.та не раставља овв две моћне н бо. гате земље, данас нема препрека које би кочиле мирну сарадњу Францу 31 и Немаца. Та политика мирне саГ&дње мора се спроводнти још кроз читаву јвдну генерацију, јер свака друга политика била би издајство отаџбнне и вођење у пропаст. Не могу довољно да нагласнм да ,је сушгинз, темељ безоедност« и мнрл у Европи овај склад измсђу Фран цуске и Немачке, који јв поново потпрђен у Лозани. француско-немачко питање је европско, питање, оно мора да интерееује све 'остале земље у Ееропи , оне морају и саМе настојаЕати да се тај склад за дуже времена не поремети. На Лозанској кокференцији примећсно је са свију страна да су сзи преговарачи обузети крајње добром в^љом и тражњом да се посгигне спо разум. Највише добре воље и најзише настојања приметили смо на странн г. Ериоа, претседника француске вла. де. који је и нас што говоримо не. мг.чкнм језићом, задивио Г. Ерио је, изгледа, први схватио сву озбиљност снтуације и све катастрофалне послеаице, које би могле настати ако се Немачка и француска не споразумеју. Он је дошао на конференцнју рукоЕођен чврстом вољом за мир. Он је. сбојим разумним понашањем н ме. рама умео да обузда мало претеране захтеве и испаде францускнх маса. Тиме је г. Ерио доказао да није само наследник Брианове политике, већ је и за живота Бриана први разумео интенцијв великог Аристида који је међу европским држазницимз умео први да се загреје за идеју Пзнев. рс-пе. За време Лозанске конференције се тили смо се мудрих р чи г. Ериоа, које је он 29 јануара 1925 изговорио. кго тадањи претседник владе. Он јг тада говорио о будућности Европе. Те речи су важке, јер су изговорене пре Бриановкх говора у корист паневропске уније. Он јв тада рекао: „Данас је Европа једва нешто внше од малог округа у свету. Билс би крајње време да она попусти у својој старој гордости! У даљини, на да. леком Истоку и на Тихом океану нн. чу нови проблеми, који ће по свој прилици наметнути Европи и Америци најпријатељскију сарадњу; оне ће морати да приберу сву своју моћ, зна ње, рад, технику и искуство, како ни Европом ни Америком не би овладали људи, који знају само за инстинкт. Моја је најтоплија жеља, рекао је даље г. Ерио, да дожнвим дан кад ће се остварити идејз о уједињењу свиј"у европских држаза! И стога мислим да није погрешно кад после свега тога долазим до зак л-учка: има народа који се морају помнрити н побрзтимити. ма колико да су били непри.јатечги у блиској Прошлости! Морају то учикити већ и стога, што је то њихова историјска потреба.Ј' Г. Ерио Ј"е почео да одржава своје речи, он је један од најконсеквентни јих државника у данашњој Европи. 3а Еремв преговорз у Лозани г. Ерио је био веран принципима изговоре- I ним у јануару 1925 године и то је ње гова највећа заслуга за европски и светски мир. Да није њега било. ко зна како би се Лозанска конференција завршила... Да јр. г. Ерио одиста заслужан зј Споразум у Лозани и да му за тв еви

ми у Европн много дугујелЈо, ^ајбо. л.е на.м доказује чнњеница колико је велике материалне жртве поднела Француска у Лозанм, само да би дошло до споразума између поједнннх држава у Европи. НаЈнационалистнч кији Немац мора непрнстрасно признати овај леп гест Француске, ову однста огролшу заслугу њеног претссдннка владе. Истом добром вољом, као и г. Е. рно, био је руковођен н г. Макдонзлд. Његоз ндеализам јв успео дз се одржи упркос свнју рззочарења ксја је дожквео у својој полнтнчкој карнЈерн. Г. Макдоналд се сеим својим снагама борно за фрзнцуско-немачкн споразум. И он је у том погледу бко главнн сарадннк г. Ериоа. Он је успео да св емзнцнпује од свнх предрасуда континентални.х политнча ра н .показао да је Енглескл н дзнас спремна, као што је ,то 'чнннла често п\та у. прошлости. да прва пође у борбу за европски мир.

Г. Ерно Кад се експонент националистичких десничарских политичких кругоу Немачкој, претседник владе г. фон Папен нашао пред.озаквим држањем два најугледнчЈ'3 европска др жавника, он и да је хтео да буде друкчијн, не би могао, Јер је здрасим разумо.м морао да увиди дл су г.г. Ерио и Макдоналд у праву. Тиме је г. фон Папен спонгано признао да се спољча политика немачке владе ни у чему ннје изменилз н да је г. фон Пзпен остао веран тра дицијама г Бринннга, његовог најве. ћег политичког противника. Немачка влада показала је сзојим држањем у Лозани да помирљива ориентација Немачке ниЈв партијско пктање, већ питзње које интересује цео немачки народ и тражи решење ка задовољство целог народа, а не појединих партија. После Лозанске конференције сам пакевропски покрет ступио је у нову фазу. Оно што је Бриа« још 1926 године започео, сада успешно продужује г. Ерио. Данас су сзи европ. ски државници уверенн да је памев. рс-пска унија практнчна, нзизбежна потреба целе Европе, потребз, чнје се остварење не може избећи. Хапшења номуниста у Паризу ПАРИЗ, 18. јулз. — (А.А.). — Снноћ је једна група од 400 комуниста, који су се враћали са неког комунистнчког збора, приредила де.монстрације на париској железннчкој станици Гар д' Остерлиц. Комунистн су певали интернапионалу и клицали, својим вођама. Бојећи се да не дође до озбиљниЈих нереда, дежурни полицајци су интервгнисали и том приликом ухапснлн тројицу комуниста и притворили их у комесариЈат железничке станице. Незадовољнн оваком интервенцијом полиције, демонстранти су покушали да продру у комесаријат и да ослободе своје ухапшене другове. Међутнм полицији је пошло за руком да растури демонстранте док су ухапшени пребачени у затвор парнске .управе полиције.

Крвав пслитички окршај хитлероваца и ксмуниста оо У ТОКУ ЈУЧЕРАШЊЕГ ДАНА ВОЂЕНЕ СУ ЖЕСТОКЕ БОРБЕ ПО УЛИЦАМА ИЗМЕЂУ ХИТЛЕРОВАЦА И КОМУНИСТА. - БОРБЕ СУ ТРАЈАЛЕ СВЕ ДО ЈУТРОС. о:о КОМУНИСТИ СУ СЕ БИЛИ БАРИКАДИРАЛИ ТАКО ДА ИМ ПОЛИЦИЈА НИЈЕ МОГЛА НИШТА. БРОЈ ЖРТАВА И РАЊЕНИХ ПРЕЛАЗИ 300. ХИТЛЕРОВЦИ ТРАЖЕ ДА СЕ ОДМАХ ПРОГЛАСИ ОПСАДНО СТАЊЕ У РАЈХУ.

-оо-

БЕРЛИН, 18. — (Б. изв. „Правлн")! ливање крви по улицама немачких — Јучерашња бнтка у Алтони билајварошн. Је много већих размера него што се Исход данашње седнице владе Рај у првн мах м1Клнло. У огорченим ха очекује се са највећим интересоборбама између комуннста и нацио- вањем. Националсоцијалистн се понал — соцналнста и после између ко зиваЈу на Јучерашње догађаЈе коЈе муниста и полицнје развила се пра- су изазвали комунисти и трзже одва битка. у коЈој Је пало 12 лнца. У лучну акциЈу влзде у спречавању не-

ЈедноЈ оближњоЈ општинн бнло Је две жртве, а у самоме Берлину Једна. Јучерашња недеља прошлз Је з бесннлу политичких сграсти чијн Је броЈ жртава 15, док Је број рањених прешао сто. О крвавом догађаЈу у Алтони слзнају се ове поЈединостн: Кад су на ционалсоциалистн прошли кроз варош у демонстрационоЈ поворци, ко мунисти су на њих пуцали из револвера. Хитлеровци су одговорили кође пуцањем и тако се развила бит ка, која Је између њих трајала свс дотле, док се ниЈе умешала полиција, која Је пратила демснстрацмону поворку Хнтлерове гарде и заменила их у битци са комунистима. У првом окршају пала Је Једна жртва на комунистичкоЈ страни, док Је Један нацисиал — социалнста тешко рањен тако да Је мало иза тога умро. У - доаа., дуго пало Је око 150 мртвих, али се број рањених Још незна. Кад Је полициЈа хтела да умири хитлеровце и комунисте, а после почела и сама да пуца, комунисти су онда на њу отворнли паљбу из револвера. Полиција је, такође, пуцала, а доцниЈе јој Је услело да опколи куће, из коЈих су комуннсти пуцали на полициЈу. Полиција Је претресла све куће тражећи оружје. Бор ба ти.м ниЈе престала, јер су комунисти место борбе пренели на другу страну. Они су подиглн велнке барикаде на улицама и добро се заштитили. Онн су у ту сврху употребили и трамваЈе, те Је трамваЈски саобраћај у том делу града био сасвим онемогућен. Полиција је неколико пута покушала да разруши барнкаде н да растера комунисте који су на њих непрестано пуцали, али није успела. Комунисти су се држали врло храбро и полиција је вндела да није у стању да се бори с њима. Зато Је позвала полицију из Хамбурга у помоћ. Тек кад Је дошла хамбуршка полиција са неколико одреда, заједнички је успела са месно.м полнцијом да савлада комунисте и разруши барикаде. Мислило се да ће борбе престати чим се барикаде поруше, али су комунисти наставнли борбу у свим крајевима вароши. Полиција је частавила да гони комунисте коЈи су се на неколико места одупрли полицији и убили неколико полицајаца. Бробе на улицама настављене су Јутрос до зоре н броЈ мртвих и рањеннх врло је великн.

реда. Националсоцијалисти одлучно траже да се у Рајху заведе ванредно стање и да се у Пруској прогласи оп садно стање, а место садзшње владс да се постави владин комесар Јер пру ска влада више не престављз немачки народ у већини, а у пруском ланд тагу не.ма ослонца. Левнчарски листови међути.м траже да се одмах забрани поновно но-

завађене странке, алн јоЈ је то успгло тек, када Је употребнла блиндира не аутомобиле. Када је завршена битка са национал — социалистима, комунисти су се сакрили у куће и опет су пуцали на полицаЈцс. ХИТЛЕРОВЦИ ЖЕЛЕ ДА СЕ ОМЕТУ ИЗБОРИ ЗА РАЈХСТАГ БЕРЛИН, 18 Јул. — (А. А.). — У берлинским политичким круговима много се коментарише изјава, коЈу Је у Хамбургу дао г. Готфрид Федер, Један од првака национал — социклистичке странке. Г. Федер Је рекао у Једном говору да Је питање да ли ће немачки бирачи 31 о. м. да пр^ ступе гласачкнм кутиЈама, пошто Ои могли да се десе крупни догађаЈи, којн би могли да омету бираче у из вршењу њиховог бирачког права. У левичарским круговима ова изЈава г. Федера тумачи се као намера национал — социалиста да своЈим тс рором изазову објављивање опсадног стања у НемачкоЈ, чнме би били онемогућени избори за РаЈхстаг. Г.де Валераоспору с Еиглеском ЛОНДОН, 18. Јула. — (А. А.) Јављају из Даблина: После седнице министарског савета коЈа Је трајала врло дуго, г. де Валера издао је саопштење коЈе је изашло јутрос у листовима, а којим се потврђуЈе да ирска влада и на даље неће да чује за подвргавање спора око ануитета избрано.м суду коЈн би био састављен из претстзвника појединих доминиона. У изјави се вели да ирска влада не намерава да настави са плаћањима ануитета док трају преговори. У изјавн се велн да слободна Ирска не желн привредни рат, али да жели да брани своЈе законите интересе.

Г. Хитлер врши смотру трупа шење партискнх уннформн и одржавање полнтичких манифестација под ведрим небом и приређивање улнчнн.х партиских поворки н демонстрација. Не може се Још предвидетн какво ће стансвиште ^зузети влада РаЈха у овом пнтању. Мисли се дз ће влада хтети да изађе у сусрет Хитлеру и његовоЈ партнЈи, али други некн кру гови уверавају да владз то неКе учинитн, али нико тачно и одређено не каже шта ће се све учинитн. Све политичке странке које своју политику базнраЈу на Вајмарском Уставу договорнле су се да посете У болнице Је пренето преко 60 ра- 1 претседника Рајха г. фон Хнндебур-

њених, али то нису сви рањени, јер комунисти неће да доносе своЈе рањене другове у болнице већ их сами лече. Поновни јучерашњи крвави нереди изазвали су мучно расположење у политичким круговима. Сви политички круговн осуђуЈу ове нереде и наглашавају да тргба да престану, али Је интересантно да баш ти исти кругови ништа не предузимају у том правцу код своЈих партија. Данас ће се одржати седнииа владе Рајха као н седница пруске владе да би се проучила ситуација и нашле погодне мере да се спрече даљи нереди и про

Г. фон ГгЏл

га и да га за.моле да се то питање правилно реши. Они мнсле да предоче г. фон Хинденбургу опасност коЈе Немачкој прети с те стране, нарочито с обзиром на данашњу тешку политичку снтуацију и очзјно фн нанснско и прнвредно стање у земљн. СУКОБИ ПОЛИЦИЈЕ И КОМУНИСТА У ФИХТЕНВАЛДУ КОД БЕРЛИНА ПАРИЗ, 18 Јула. (А. А.) — Берлин скн дописник париског „Журнзла" јавља да Је у Фихтенвзлду близу Берлина дошло д~ сукоба између тамошњих комуниста н претставникз власти, који су били приморани да потраже помоћ од потстдамске полп циЈе. Управа градз Потстдама одмах Је упутила на место нереда Једаи одред коњице коЈи Је успео да установн ред. То.м приликом 145 лнца је ухапшено. ЕПИЛОГ: ТРИ МРТВА, 42 РАЊЕНА УЧЕСНИКЛ БЕРЛИН, 18. — (Б. изв. „Правди") — Један од најтежих полнтичких су коба у садањем врењу у НемаччоЈ десио се синоћ у Алтону код Хамбур га. Битка која Је вођена овдг између национал-соцналиста и ксмунк.гтз то лико Је била огорчена да Је сл ном пољу остало три мртва и 4^ ./о њеннка. Полиција је покушала да р^стера

У славу Ришељеа ПАРИЗ, 18 Јул. - (А. А.). — Данас је у малом граду Ришељеу на свечаи начин откривен споменк оснивачу овога рада, чувеном француско.м држгвнику кардиналу Ришељеу. Велика статуа овога државника и карди нала стајала Је до недавно у град Ришеље и тамо псстављена као спо меннк. Свечаности су присуствовали кар днналови пстсмци из породице дс ла Рошфуко, затим министар просвс те г. де Монзн, сви чланови Францу ске академије, коЈу је некада основао Ришеље, као и велика маса свста. О историском значају Ришељеа, о његовнм заслугама за уништење каста и за јачзње државе, о његовим заслугамз за науку и уметност, о њс му као државнику, као човеку и као свештенику гсворнли су мкнистар просвете г. де Монзн, затим чланови Француске академиЈе Габриел Ансто н бнСкуп монсењер Грант. Г. де Монзи. кстакао Је у своме лепочз говсру да францускз трећа републнка прнзнаје Ришељеу његов део згслуге зз славу Француске. Отнрнвање номунксше оргзннзације у Мадрнцу МАДРИД, 18. Јула. — (А. А.) Престоничка полнцнЈа ухватнла је велику комунистичку организацнју, чији су члзнови сдржавали таЈне састанке. У везн са ови.м открићем ухапшено Је 180 лица. Катастрофа у Версају ПАРИЗ, 18. јула. — (А. А.) — Данас се у ВерсаЈу гогодила једна несрећа коЈом - ч 1у приликом погинулг « г.чау «. Рише. скауса било Је С1-; .. 1:оп-п>ем оовг. Одједном 5ем- \ '? гочела --агло з се одроН >ак>Л >• 11-1ЛИ ..КЈјЧЦЈ.