Правда, 19. 07. 1932., стр. 2

СТРАНА 2

ПРЛВДА, 19 ЈУЛ 1932 ГОД.

БРОЈ 201

Краљев боравак на Илиџи

Говоо епископа г. Николаја

ггобовимз пзклоне

Богч- жи&оме, б*1|животу, где је смрт тако и тако н«лавс н- иалЈ. избежна, човек убија човека Но ^

Хаџилук нацнона тних »*• ■□* нзлј. i иЈцс«ии, чввм« ; , нова и старих ратника покло- ; чијег зна| " н ' вит . шк ии душаи-мсе то ниЈе логаћало и ие логађа због нн се дубоко на Виловмн и да сс па "°" Л Т а0 ™"иТћл*ии ја чг|ита што људи заборавнвшн Бога покајмакчаланским черојима. 1 синова ваших . Као хришплли« Ја , и„м»

Кралева внла на Илиџи

САРАЈЕВО, 18 јул. — (Н. Ј. изв. ^Правдн"). — Синоћ .у б.Зо часова аутоиопилом преко Калиновнка и Тр ноза. ол ■ шевљено поздрав .Ђен успуг стнгао је Њ. В. Крал> ма Илиџу, вра ћајући се нз Херцег-Новог. Вест о доласку Његовог Величанства проне ла се страховнтом брзином кроз Сарајево н це.ту околину. Чнм је Њ. В. Кра.т. стнгао, маса народа сакупи ла се пред Крал>евском внлом „Хер цеговина" и поздравл>ала спонтано и одушевљепо .Монарха. Чим се Његоро Величанство појавнло на Илнџу, велика група сараЈев скнх госпођа н госпоћида засуле су Његов ауто цвећем, а маса света је непрестано срдачно поздрављала дрз лазак Краљев. Уз непрекидно клица ње ^ ^раљ се Упутно у аулу ви ле „Херцеговина", где су билн окуп л>ени представници војних и цивилних власти. Први је поздравио Његово Величанство бан Дринске бано внне г. Вел>а Поповнћ. Као заступник комацданта армије Њ. В. Кралл поднсо )е радорт днвизиски генерал г. Јован Јовановић. Затим се Његово Величанство поздравио са подбаном г. др. Хаџиомеровићем, командантом жандармерије пуковником г. Стефаноеићем, управником бање Илиџе г. ЈЗ '"Гданом Бесаровићем, потпретсед«.«ком Народне скупштнне г. др. АвЈЈрм Хасанбеговнћем н осталнм прнс\ - тним. "'^Пред вилом, на коЈој, се вије заста ва, на одушевљено к.Тицање великог броја народа Његово Величанство појавило се на балкону и са пријатним осмехом на лицу отпоздравл»ао на заносне поздраве раздраганог нч рода. Када се Њ. В. Краљ повукао, маса света је и даље френетично и уз бурне узвике „Живео Крал>" поздрављала Владара. Све соколске чете које су јуче поподне имале јаван час на Вечернци, код И.тице, на глас о доласку Њ. В. Крал>з сврстале су се и на челу са музиком у једној лепој импозантној гтоворцн застале пред Крал>евом вилом „Херцеговином". У овој поворци учествовале су чете из Илнџе, Каснн до.та, Хаџића, Војковића, Раскршћа, Ступа са колом соколица са Илиие и са нараштајем. Њ. В. Крал> је са баном г. Поповићем н осталом пратњом уз ОЈ-рне озацнје присутних поново изншао на веранду виле. Прн Краљевој појавн музика је свирала Краљев марш, а соколи су у дивном ред\' чарстнм н одлучним корацима продефиловалн испред Његова Величансгва. За време дефиловања Њ. В. Крал> је иеколкко пута поздрав.Ђао соколе са г Здраво соколн" и „Здраво Југословени". Крал>еве поздраве соколнма маса народа пропратлла је фреиетичним клицањем. Иако се после овога Њ. В. Краљ повукао, још је увек маса народа бурно поздрављала Владара пред вилом. Синоћ око 7 часова Њ. В. Крал> је примио у свом дворцу Аснмбега Мутевелића, градоначелника. Затим је прирећена вечера, којој су присуство вала г. г. бан Веља Поповић са подбаном Хаииомеровићем, генерали Јовановнћ и Милорадовић и градоначелник Сарајева Мутевелнћ. Веран тралиинјн својих узвишених лредака, Њ В. Крал> Александар по сетио је ових дана већи део Црне Горе. нашег јужног Приморја и Бо сне. Иако ова посета нашег Владара ни^е била званнчног карактсра. иарод из поменутих крајева нашао је начина да своме владару посведочи оне нсте симпатије и доказе бескрајне оданости и љубави, као и у она времена када је садзњи Крал>, тада Регент Александар, са својом храбром војском пролазио кроз арбанске кланце и гудуре и када се на ша територија налазнла под непријате.кком оклпацијом. Са урођеном патриархалношћу, гГоносан и горд на свога Владара. наш народ је у свнма критнчннм моментнма уиео ла са својим Крал>ем дели зло и добро. и стога је у гомилама похитао да нзађе у суерет своме Владару и маамфестује своју оданост, која ннје ■ичим демантована Спонтаност с ко|ом је народ из. Јазио на сусрет Њ. В Крал>у, као и манифеста::ије љубавн доказују да, лкчност Њ. В. Краља Алекса»ира претставл>а за цсо народ јсдан снм|

бол једннства и ннтимиости која всзује династију Караћорћевића са својим нзродом. Овај контакт с народом, који лијс" ннкада престајао. сведочи о љубави које Владалачки Дом гаји лфсма своме народу. с ко* јим је такорећи всзан нс само традицноналним и патриархалним везама, него и заједничким патњама и страаањима у току наше мучне историјс. Интсресовањс које јс Владар показао на своме путу кроз Црну Гору н наше Приморје за народ не потребе доказ су оданости иоси оца династије Караћорђевића према своме народу. Од кодиког је значаја ова посета била за наш народ сведоче безброји изрази оданости и присности односа, с којом је народ дочекивао свога Владара у свима местима. У овим манифестацијама оданости према своме Краљу још је дном се огледа стара и непоколебл>ива вредност према Влада.Лчком Дому, с којнм 1е наш патриархални народ везан заједничким надањнма и страдањнма. У извесним иепрнјатељским круговима се мислило да је старн контн нуитет нзмећу Владара н народа са мо једна химера и на тој претпоставцн се базрала велнкнм делом разорна акција наших непријатеља. Мећугим, ова посетл Њ. В. КЈ)ал>а одлучно је дсмантовзла разна нагаћања, нецрнјатељскв штаипс и ■ тућинских агената. Један карактеристи чан пример вере и поштовање у пра внчности н патриархални углед нашег Владара налазимо у једном интересаитном народном схватању лич ности свога Владара. На лицу места син убијеног оца моли Краља да по милује убојицу. А јсдан оаметник од власти, крив за злочин, без резерве силази из планнне, разоружава се сам и предаје Краљевој пратњи. Овакви примери јасан су доказ колнки углед ужива личност Њ. В. Краља чак и код оних које је власт огласила за разбојнике. Али V овој посетн Њ В. Краља нашим' југозападним провинциима истиче се још јсдна констатација Непријатељи нгзодног јсдинства у последње време почелн су да измиш љају најфантастичније вести о стању у нашој зем .ђи. Тврдило се нзмећу осталог да наша земља стоји на наицн пропасти, да је Један део нашег народа протнв унутрашњег срећивања н консолидације н нзмиш љалн разна непостојећа пнтања, ко ја су у сваком случају била резултат злобе и непријате .Ђства према на шем народу као целина. Чак се гово рило о спајању Црне Горе с Арбани јом! И баш тај исти народ, како по селима тако и по градовнма, истовремено манифестује спонтано своју оданост према Њ. В. Краљу и Ди настијн. У сваком догађају ови непријатељн налазилн су иззор своје бесплодне пропаганде против наше земље н нарсудног једннсгва. А при лнком посете Њ. В. Краља баш се поново показао стари дух јунаштва. лрегалаштва и жеље да се истраје на духовно) изградњи нашег народ ног јединства и учвршћењу традиио налних веза ко1е постоје нзмећу народа и Њ. В. Краља. Југословенски Краљ, који није ни када прсзао од најтежих жотава на да се тицало народног добра, Својом узвншеном посетом и контактом с простнм наро>зом, с патриархалном срдачношћу услишавао је народне молбе и дао још једанпут доказа ко лико му на срцу лежи благостање народних маса. У овом контакту ми вндимо још једну јачу залогу за на родно јединство и народну бољу бу дућност. Стога овај \ звишени акт пажње нашег Владара заслужује да буде прсггуиачен у оном духу у коме га је схватио и примио цриогорски и хариеговачки народ и пашн Прнморин.

Владика Николаг у славу великих жртавз палих за отаџбнну и нациЈ>. одржао јс аубок ц уман говср. Умољен, он Је предусрет .ЂНво ставиз на расположење илшем сарадннку г. др. Д. Смиљанићу следећн говор; Ова висока н дебма плзнииа доСила је и треће опраодање сво. - и. мен.а. Турцн су је пројвали Члнком ■га кој4 се и л тампих пз

бкх°могао рећи. кзо што нгки гово-,ч-' ре- да се поклон«

њнховим.

Кајмака — прво зоо г с у топле месеце бгли нз1 дина њених, н друго ^ су овчари »;а овии паии своја бсла стада н прзЕ мзк. Тако је бнло кр-»: кове. Али јс дошло и

снима јер видовита вера учи нз« и с људске правз стваонос* | - пролазне сенке. Никако 1-.:ко су незнабошии мис1или . 1-»ањамо ономс што ј*- бесмртно Iствлрно, а не вар-ЂИВим сенкама Н а.1 са пак уздигнемо до ове визИ1е |>'есиртних ДЈ'ша као с т взрј*ости. не • |чи 1 л ва\'. браћо и сестре. ово менеки Ложаватн себе и своје н^прчве ценнти ствари више него човека, рата свога, стку Божију »а з^мљи^

дањв нмс.ча њг« н дрз1 оцснијс о мика. Кајмак омладине српскч-, клјмзк јгднс нације положсн је нз врхове ов^ ћутљиве планине. И овај сзда не ридљиви каЈмак због ко; а плзнина ова једнно уш.18 у нстори.и н постјла позната свету, кајмак што храии душе славом Јунзштвз у нстрајностн и пожртвовзњу. што јача в^ру, крепи н&ду н чистн савест, иамзмно вас О1'амо н сабрзо са рззних крзЈезз др. ж.гве на овој висинн моралној ко.М1. ко н фнзичкој. Многе хиљадв именз оннх који су погинулн овдв за правду нзрода свога нсписана су у овим књигама, у обим поненнцниа, који су чнтачи од снноћ до југрос, а колнко ли је теч они.ч чије гробове видимо, а чија имсна нс знамо? Свн су они умрлн до бром смрћу н ако насн.-.ном Јер су умрли зз правду свога сељзчког народа. Један народии благос!оа глзси: „Бог ти дао лобру смрт'" Да су ови јуначнн људи жнвели још н сто годи ипак би морали умрети, но ко зна да ли би умрли и приближно гако добром сирћу? По1ледајте, како злои смрћу умиру данас мно!и и многи, у СБаћи око међе, у распри око нзвца,

: а а У тела I Када доће јеоно европско поко^ење, Никако овр»тно, | разуинијв и пошпниј« ОЈ С *^Т > Г' Ми се 1 што није тешко. тада ће неки .и.^п историчар почињатн историЈУ нзшвг Ка. сремена овим речима: — у двадесетом веку л»уди су зна ли да логе у ваздуху, дз п.г>»в иглод мора, да се возе кроз плаииис. Д* ' тппАуиал. коЈи! г?зговарзју с коитикента на контикшм? Н« ом- ЦЈ-г •М-- таг ,рсћс о»Р»»-!;' ;ии ,ј стра.ч.ш? 6:сграсн»м и |и. изрзћикии ст мпо »кше

скупље од сне' л »елич стзда и ка 1

ттттт>?|мтттмпт>т?ттт??тт Бан г. Милосављесић на Јадрану БАЊА ЛУКА, 19 јул. — (М. Г. .нзвештај ..Правди"). — Бан Врба*ске бзновнне г. С. Мнлосављевић отпутовао је са госпоћом н децом за Макарску, на одмор.

Дтентат на брзи воз нод Нове Загоре СОФИЈА, 18. .»ула. — (П. игвештај ПравДи"). — Изавеђу железничкнх сталкиа Цар Аспагухс во—Нова Загои.а лљил, па иви.ч? (- мгиои 11КПЈ«у ' ,. ј ге V дн? Ђ-ње чи гк> V I то и I ^ изБршен /е сокушај атентат- ка терапа се > дивлење, ча* по мпо и', Пг/тлг^н.*

Епископ охридско-битољски г. Николај у пијанству, у болештинамЈ што 01 | реха долазг, н како због малих жи ботних неправдн днжу руке на тућ нли на свој жнвот! Пос .е живота за правду, мислим, да нншга у счету кијв већ« од смртн за правд\. У овоме времену кад мно1и тгко беславно и ништазно скончавају, (роаннчаво с.* борећи за сујете и про^азнс сешке, нв ша жа.тос; на овоме слзрном гробљу

у завист. От>да ми можеио одзвде догицнути мајкама и сестрама оних који овде леже: — Не тугујте ?а њима Као орлз1ји они су пали на овој орловској 1ЛД нини. Са ове планине глеаају се косог»скв планине, под којнма се тро стнре поље којс представлга једаа нсторијски чанак кајмака. Као царе. ви почивају они на овој прозрачж >ј еисини . Заиста, и иареви зеиа^счи псзавиделн би им »К| овом високом. овом чнстом. сунчаном и ннчим неуз. немиреном почивалишту! — Да .:н нм ј< поднгнут споменич, деии нашој — пита.;у ли мајке? Не један, златие мајке сннова. него три. Један споменик подигли су ->на самн с&ојим рукама. Приморлни дз жпве на овој планини ЈОО дана н 8оО ноћи они ннсу престаЈалн у Богз се узда тн н Богу се мо.игги И у дчнима заткшја онн су посгројчлн овгј чрам, — научени од вгс вери Божијој посвећен сада Светом Петру и Павлу, селнким апостолима и мученицима за в-ру Христову. Спрнјатељекн са смрћу, као што обично бнвз код храбрнх ратника, онн су морч :и помн. слити, да ова црква може бнти и њи. хов надгроони спомекик. То се у ства рн и догоди 10. У овој њнхово: задужбини пале се кандида, читају мо ЛЈ-тве и споикњу имсна њиховл као у задужбин?ма царева, богољубивнх предчка њихоеих. Други ии је споменнк сама овл чудесна н тајанствена планинл Кад је Створите.г> стварао свет Он, Свеанајућн, унапред је знао да Је ову пла. нину створно не само за пагпу оваца и зз хучну песму встрова него и зз споме>тк славе Ни песник вере нн внтештеа што на Ловћену почива немз свакав днван споменик. А трећи.им је споменик у душамд многобројких поклнка, којн се из го> дкне у годкну све у већем броју пењу на ову висину, дд се нз њиховим

ви1е1не10 што је свету требс.уз, и клаи г>. њ Ј ли су сс тим мртвнм машкнам* зи иего Богу живоме. Па немај»ћи

сткм ПОГ.КДОМ г .1СД31У они се шта се радн. шта се мис ^^"а.о]н-? & кГ в Н ес^"сГлЈ ™«ишт. за «>* с— .м«в Г=и Гн" ии » чнм Т^с-Јонн су крекули да помоку њих г«е нии. кнти ич иа ипз Л1Терија.тио | и ги*ч= окоше нароле. *иве > -. приглачи. Оии гледа.-.у прзвду и не-|Ораку своју . да 6и сано Јосп^ пр&вду свога народа. Траже дз чиле

међу својим роћацима н земљацима оно што њих весели. правд>', исти. ну. ми.тост, веру и .вубав — све шт > се некнма чини сечком, а што јз нај. моћнијв стварност у васиочи. Граже дл виде добре плодове жртве своје, н:.јлепше спомсник^ страдањ> с&^>ме. Једном речју: трлже да риде мирнд* допско јунаштво. које иииало иије мање славио од ратног јукаштва Кад паћУ оно што траже они се узвијзју Свср.ишњем с молитвом, да благосло(>и народ њ«хов, и Крал>а. негдашњег сапаћеника њиховог на овој пла ннии кроз &00 дана и 800. ноћи. Али чад уместо тога сагледвју оно што не личи на њих, што не »хдговара жр т ни њиховој, и што не весели душе њихове. они уздижу погладв Вечном Судији и вапију за правду. Нсразумно је и за тренут помнслн ти да су мртви, н?рочито озакви мртви, завршнли утицај свој у свету 01-ога чзса када су се дугаом лучили од те-га. Такгв нззор прилч. чио би пре товним оеноеимз кЈјмак ч:ланским него ли разумким људимс, а најмање хришћанима. Душе ове наше Ораћ« продужују Да играју селику улогу у животу свога нарола, •;ак н већу од мнсгих оннх који су Још у телу и с:мо телом живе. Можс то народ и превидети и заборлаити. али на своју горку штету. Дај Боже дл никад не пр^види и никад но ззборави. Јер дуг којим су они заау. кшт свој иарод положивши животе евоје, мора се вечно отгтлаћнвати. Нс отп.таћује ли се тај моралнч дуг, оч ие опада него расте; расте све дотле докле народ не банкротнра к не про падне. Истина, они ннсу нарочнто желеди да оставе кости на овој планнни, за чије имв вису нн зиали док су мнрно орали својз пол-а по селима сзојич или радили своје за«ате по градовкма. су обнјени ка опом месту о-

купииа тих својих напргва. Тако су ударили својим че.тичним и огњеним машинама на Један з А м.т>ораднички народ на Балкзну. Успели су, нстина, да изагнају синове српске кз сзојнх кућа и потисиу их сз њихових огњишга на ивичие планине. Али овај сељачки кврод, који се кллњао Богу јединоме живоме, а не мртвим мзшинзма и делима људсккм, поузоав ши се у правду и моћ Божију победио је иидустријске народе и истерао и\ из СЕОЈе звмље. То јс био сукоб нзмећу з- м .Борадње и индустри|слизма, измећу поклоннкл Бога и гр к.чжика машине. И зем.г>орадниц ; богосоклоиици победили су поклои ' ке индустрије и иашине. То се догодкло у вреиеву када је род људски био подивљао од индустријализла, и к.-да је иртва машина тирански госнодарила над људима... Овако ће, верујем, писати историчар у једном бол-ем и птемгнитијем поко.1ењу Европе и у једном времев. када се индустрија буде све-\з : скромну меру, како би била чове роб а не господар, када се жикјт « рода и племева врати у свој* пр •родна корита и када се згмл>ор«-.њи н ручном раду — занимањима з ко>а се једнно може певати, буде п^ I ддла она висока цена, коју су оеи имали кроз сва времеиа истирије. Да ји ће тада битн заборављено с-ео гроб->е? Ни мистим. Баш тада ће око имати своје вр*.дности, н свј;их поклоника, и 10 ке само из Једно1 карода и из једне држгг^. Јер ћо сг на оне који су искинулн на оеом месту гледати као на заточнике и пн снкре тога бољег времепа. Гледаће се на њих каб на борце против оп. ск\рног духа иид>'стри]алкзма и свнх маштгрија о светском гопсодарству Боуоћу иртве машнне, на борае за природно занимање људи, за светињу слободе свакога народа, н за лргв ду Бога истинога А за сааа. упнсани рудбом у иво

кренути лицем ка својој зем.г.и а ис вр ме и у ово колено, прићимо смер ка тућој. Кам да нифг уби>снн! Кам но и положимо венце на овб благе Д1 није би .10 оног страховитог рата \\мке. И узвиккемо сви: >с-пште! Чое^ка је?а подилази к о_ Хвала вам, браћо наша. И Бог дз помнстн да у сеом вашгм кратком 1 кгс прости!

бр^и гсз. ПсхтаБлене су Две бомбе, које су експлоднрале двадесет минута послв проласка брзог воза. Жрта. га кнје бидо. О атентату сазнај>- се сге псјсдннсстн: Нз шестом километру од Нове За. оре при зганои месту п Џурналигка риЈа" чсстоји један мали мс-стић. Испсд ОЕОга исстнћа бнле су постав љене Две Сомбе, кзје је д >нело негкзвато лице. ЕкспдсзнЈа је бнда вео ма .ака, гако да је днгда м^ст у вазоух, Људн којн су св надгзили у бли?инн потрчади су у правцу одакле се чуда детонација. Општу забуну атгнтатор је нскористио н побегао у нспсзкатом правцч. На иесту гле су

ргдне пссдакнке, ксји ће заступзти гегљсгадничку стрвнку, на свом коигресу. Од народннх посланнка оД лаге на кснгрес лр. Г. М. Димитров, К. Кожухарсв и Крста Златков. тттт»ттт»»ттт1т?ттт»??и»иц

г. Фирста, велнног нзцавача новнна

ЊУЈОРК, 18. — (Б. изв. „Правди"). — Велнки амернчкн издавач новина чувенн Фирст сдржзо је снноћ на радну један полнтнчки говор којн је преношен преко свих америчких радио станнца. Г. Фирст је рекао измећу осталог: Евролски дужннци нн до сзд не схватаЈу да се дуговн морају отплаћнватн н да поверење знзчи све У свету, а баш због тог неповерења ми данзс нмамо оеако скучен промет и тешку економску кризу. Оне су једна сксглсднрале бомбе наћен јв Један протнв Друге бориле све донде док мали нстес и хартнја на којој су ис- ии је нестало средстава и сиаге, па су

пнсане оее речи: »Нскг капиталистнч ки ссет зна, да ако нам не наће посла, ин ћемо га сами створитн". Мнсли се да је овај атентат Дело комуннста. Пслицнја је одмах извршила увнћај п ухапсила мнсга лниг, за која се мн сли да су учествовала у своме атентату. НАСИЛНО ОДВОЂЕЊЕ ДР. САДИНСКОГ СОФИЈА, 18. Јула. — (П. извештај „ПравДн 44 ). — „Зарја" саопштава Да је наснлно сДведен незнако куда др. Иван Садннскн нз села Михашн греза трнсгског. Садински Је прво ухапшен н од тада се нкштл не зна о њеГСЕОЈ судбннн. СВЕСЛОВЕНСКИ КОНГРЕС ЗЕМЉОРАДНИКА СОФИЈА, 18. Јула. — (П. нзвештај „Праеди"). — У августу месеиу ^држаће се у Брлтиславн *-есловзнскн о-

се онда обратнде Сједињенни амгрнчкнм државамз, коЈе су добиае Сгетски рат. адн су га искорнстнле само европске држзве. СЈеднњене америчке држазе су потрошнде нз то 4 н по мнлиарде долара н савезчнци су се обавезалн дз ће ову суму после рзта сдмах у ратама моћн нсплаћнвати и исплатнтн до посдедње паре. Сад оне не одржавају своју реч. 'тТТТТТТТ »»»»тттп Г. Ерно у Женевн

ПАРИЗ, 18. јула. — (А. А.) — Прет седннк владе г. Ерио н миннстар иорнарнце г. Лег отлутовадц су снноћ за Женеву у 21,55 час, Они су на станиии бнли бурно поздрављенн. ЖЕНЕВА, 18. јула. — (А. А.) Претсединк француске владе г. младикскн земљсраднички конгрес. Ерио, мннистар војкн г. Пол-Бонкур Бугарскн лслегати на овум кснгрес> н мнннстар ратие морнариие г. Лет бићв г.г. Ангед Јанев, П. Белјашки. ... . Кирн .1 Пспов, Ангел Цмтков и Кр:'а с[иглн « » 750 ЧЈС0М Чегренкарсв. Земљорадничка пгрда- оуч-ки мннкстар ваздухопловства г. ментарна група делегнрала Је и на-.Пенлеве очекуЈе се у току Јутра.