Правда, 19. 07. 1932., стр. 3

ПРАВДА, 19 ЈУЛ 1932 ГОД.

СТРАНА 3

^ЕРкНЦИЈА ЗА РАЗОРУЖАЊ Е У ЖЕНЕВИ 31 Р9Ј1Ш I!

Самоубнство југосповенског сгудента Веселиновића у Бечу

— ОДБОРИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА РАЗОРУЖАЊЕ ТРЕБА ДА СЕ САСТАНУ ОПЕТ У СЕПТЕМБРУ о сПАРИЗ, 18 Јул. - (А. А.) — У тренутку кад је претседннк француске владе г. Ерио отпутовао у Женеву снтуација на општој Конференцијн за разоружање може се од прилике резимирати овако: Конференција за ПЗ.ЧПт/м/аи-л •- -

ј >- иа ла1сдј»ј 1 Женевн пре пет месецн и делегације великих сила настојаће да у току садањег заседавања Конференције заврше првобнтни општи пројект за разоружање. Меродавне личности у довсљној мерн наглашавају ла се заседава1ћа Конференције не могу в <ше одлагатн, и известилац Конфергнцнје г. Бенеш захтева да се разни одбори Конференције за разору жање састану одмах у почетку месеца септембра ове године. С друге стране сазивачи конфгрен иије чврсто су решени да учине што треба да Конференција за разоружа№е ксначно заврши свој рад крајем фебруара идуће године и да се тада приступи потпнсивању једне опште кснвенције о радикалном разоружању. Затим ће г. Венеш предложнти да се рок једногодишњег прнмирја у разоружању који истиче првог новембра ове године продужи све док Кснференција не заврши свој рад.

НЕМАЧКИ ПОЛИТИЧКИ КРУГОВИ О ИЗЈАВАМА Г. ЕРИОА БЕРЛИН, 18 јула. — (А. А.) — Овдашњи полнтички кругови нису ни најмање заловољни изјавама које је нретседник француске владе г. Ерио

Г. Пол Бонкур учинио у парламенту о лозанским репарационим споразумима н изражавају своје жал>ење што те изјаве према њиховсм мншл>ењу нису у сагласностн са директивама мећународ не пслитнке, о којима се тако жучно расправл>ало у Женеви.

ПсОеда нациопал-цараиша

-с о-

МЕМОАРИ КНЕЗА БИЛОВА

„Вајмарсни дух је дух лажног пацифизма и рђаво схваћене демонратије" каше кнез Бипов — ПОРМНЕ ИОЛИТИЧКЕ ПРИЛИ КЕ У НЕМАЧКОЈ. УСТАВ ДОНЕТ У ВАЈ/71 Л _РУ НЕМАЧКОМ НАРОДУ НАМЕТНУО ЈЕ НОВЕ. ТЕШКЕ ЖРТВЕ. —

—оо—

123

Дух Вајмарског устава, првог реЈпублнканског устава после рата, био је диктован истим побудама и тежњама као публикација аката тајне иемачке архиве. Под ,егидом вајмарског духа налазила се немачка народна скупштина, али тај дух није нн по чему пстсећао на дух наших великих песника ГеУеа и Шилера. Овим уставом хтело се у првом ре ду постићи регулисање односа који су настали закључењем мира са савезницима, а исто тако морала се створити и нова државно-правна база. Био је одиста тужан призор каа је први немачки претседник републи ке Фриц Еберт положио венац споменик великог Гетеа у Вајмару, јер тада је цео немачки народ положио своја права. Лажан је био тај дух, који је обу| зео водеће политичаре Немачке 1918. и 1919 године. То је био дух лаж>ног пацифизма, сувишне идеалистк-1 чки узетог братим.Ђења са народима у духу интернационализациЈе, дух пребрзо сазреле и рђаво схваћене демократије. То је било лудачко веровање да ће све бити у реду и добро, ако немачки народ отера своју династи)у, ако распусти своју војску и уништи своју флоту, ако прекине са свид«а традицијама Царевине, да би ти ме доказао своју помирл>ивост према савезницима. Наивно се рачунало! да ће се на тај начин постићи код| савезника све, да ће још јуче непри| јатељски расположени народи одје-| дном осетнти велике симпатије прел»а Немцима, па да ће их они чак ломагати у препороду и новој изградњи Немачке. Фантасти из Вајмара су много што-шта превидели. Превидели су, атапример, да Антанта много не верује Немачкој, не верује Немцима, јер зна за њихову вредноћу, истрај«ост н економску снагу. Ако се тим Немцима пусте узде, они ће се по-| сле рата убрзо опет подићи. ојачати и опет постати опасан противник Стога су савезници сматрали да је Оо ље да се Немачка дуже времена држи у привредном погледу у стањ^ богаља. Наши фантасти и игноранти потцењивали су мржњу Француза. њихов иаурастенични страх да ће се народ у Немачкој аутоматски повећавати у великим размерама. Вајмарски властодршци нису имали у виду многе важне околности и сматрали су да ће крајњим попуштањем о* добровољити противнике од јуче. Тај вајмарски дух допринео је да се створе и наметну немачком народу нове, тешке жргве, које неће лако сносити. Да су у Вајмару били све прави патриоти, да су умели д» покажу према савезницима већи отпор, не би дошло до онога до чега је у истини ипак дошло. Погнкаре и Фош су у Рурском о Рајнском подручју наишли на јак от пор тамошњег немачког становништва. Тај отпор је био огорчен про тест, али не против савезника, већ против недела, које су извршили но ви немачки властодршци у Вајмару. Да су они у Вајмару били као наш живаљ у Руру и на Рајни, стзар Не мзчке би данас друкчије стојала

штине. ни један члан владајућих пар тија — о влади да и не говорим није нашао" за вредно да једним го вором. малом упадицом прикаже сву трагичност ситуације у којо) се Не мачка тих дана налазила. Ни1е с< нико нашао да прикаже сву тежин: стања немачког. народа или бар д; указу)ући на тешке дане, сво|им го вором лрзбри и иружа џаде на бољу будућност. За многе из владајућих кругова склапање мира у Версаљу важило |е у првом реду као дефинитивни обрачун са старим системом у царској Немачкој. То је била ликвидација са Бизмарковим тековинама, са немачким милитаризмом и монархи1ом. Сто1 а није никакво чудо што |е Немачка после рата запала у на)теже кризе. Све то дошло је због духа из Вајмара...

Конфепениија Интерпарламектарне уни*е у Женеви Од 20 до 27 јула ове године одржаће се у Женеви кснференција Ин терпарламентарне уније на којој ће узети учешћа делегације парламената свих држава. На дневном реду су дискусије о овим питањима: О извештају г. Лангеа, генералног секретара Уније, у коме је изложена полнтичкз, економска и финансиста ситуаиија у свету за минулу годину дана; О кодификацији Мећународног права; 0 ограничењу фабриковања штетних лрога; О прсблему безбедности; О ограничењу наоружања; 0 хармоннзоЕању унутрашњег пра ва држава са новим начелима права мира. Југословенску Народну скупштнну Сенат претстављаће: г. др. Коста Кумануди, претседник Народне скуп штине; сенатори: г. г. др. М. Констренчић, др. А. Равникар и Милан Попозић; народни посланици г. г. др. Нинко Перић, др. Велизар Јанковић, др. Лавослав Ханжек, др. Б. Вошњак, др. Драгољуб Јевремовнћ, Салих Баљић,- Анте Ксвач, др. Ђ. Леушић и Мих. Живанчевић.

Нове бугарсне банчноте од 500 н 1000 лева

СОФИЈА, 18. јула. — (Извештај „Правди"). —, Бугарска Народна бан ка пустила је у саобраћај нове банк/ ноте од 500 и 1000 лева, емисије о.Ч 1925 године. На једној страни банктона налази се с леве стране бугарски државни грб, а с десне стране лик краља Бориса. На другој страни на банкноти од 1000 левз нацртана је једна слика из народног фолклора ко?а претставља народно газдинство. У средини слике која Је у слиптичном оквиру налази се богињз Изобиља. На банкноти од 500 лева с друге страие нацртана је јед

.Јј? 4 ' - №. изв. „Поавди ). — Данашњи бсчки листсЉи јав љзју о самоубнству једиог југословенсног стулента челицние у Беч\ Стулент се зове ЂорГ.е Веселннови!. н имао Је_2« голнна. Он је Јуче ра", Ујутру у 3 часова скочио са прозора свога стаиа нв 4 спрату и Н а месту остао мртав. Његови прнјател,и мнсле да је млали студент извршио самоубиство због љубтви. Оп је волео јелну леиу младу Бечлнку К0 Ј 0М у последње време проволно по цео дан и нмао намеру т I С е са »>ом ожени. На го су били присталн њенн родител.и. док су родитељи младога студента одбили да дају пристанак на опај брак. говорећн да су они иашлн другу девојку за свога сина. Неки лнстови тврде да Је узрок самоубиству непозиат и доста мистернозан. Јелан лист доноси поводом овог самоубиства вест да је у соби покојииковој наћен Један телеграм који Је пре неки лан лобно од своЈих родитеља. V њему му они јавл>ају да му не могу послати више нијелан дииар, него нека тражи новаца од оиога ко му Је до сад даТа чнњеиица је врло сумњива. ЛИ ,7' од кога " °" добијао новаца. И пита се да то није нек.1 политичка органнзација каквн* има доста које југословеиским студеитима дају новаца, али их зато обвезују да за њих раде. тттттт»пт„ ?тттттт , Спољна трговнна Дмерине ЛОНДОН, 18. јула. — (Д. А.) ј ав . љаЈу из Вашингтона: Објављена је статистика спољне трговине Сједињених Америчких Др жава за прво полугодиште 1932. године. Из ових се података види да су и изгсз и увоз силно опали. Извоз је спао на ниво на коме није 6 -0 још од 1911. године, а увоз на ииво на коме ииЈе био од 1915. године на овамо. Плаћење паушалне тоошарине од стране бакашо-шпецерајсиих радња Појавило се питање, да ли ће бакалске, шпецерзЈске н остале рзд ње, ако продају коњак-бренди, ко и је произведен од зина, плаћати па'у шални нзнос трошарине одреГ,"н Другом напсменом у тач. 4 чл. 72. Закона о државној трошзрнни, ако Је внно за производњу овога коњака дестилисано у јачинн преко 63°'о и нз сснову става 2. члзна 103 трошаринског правилника када на тај дестилат плаћена трошарина по стопн за шпирнт износи од 24 динзра за хектолитарски степен. Пошто је напред наведено напоме ном прсписано плаћзње пзушалне трошзрине од стрзне бакзлско -шпс цераЈскнх радњз ако продају рзки ЈУ и вино, а ракијом се не сматрл дестилат винз јачине преко 60 8 /« и пошто је државнз трошаринз на тај дестилат већ плаћена то, према ра'пису Одељењз пореза Министарства ЈаТ ! С "' а ' К0) " 16 СВНМТ фИ нансијскнм днрекцијама иема м°стл наплати паушалне државне трошари " бановннске трошарине од оних шпецераЈских н бакалских радњи Ј продаЈу коњак-бренли од винског дестилата, који је пронзведен са јачином преко 60'/, и на кога је због тога плаћена државна трошапи по ст °пи из тачке 9. члана 72 Закона о лржавиој трошарини. На озакав ксњак „бренди", има ге наплаћивати бановинска тоошаричз као на шпирит н у ономе моменту се иаплаћуЈе баиовинска тро™ ар ""Д " а шпирит. а скупни порез 1" словнн П Р°»" иаплаћиваће се приликом наплате државне трошлПредузећа која желе на изложени иачнн производити вниски дестилат затнм коњак-бренди морају то рлор"иа"°1 ''° Н,роло » , ФинансиЈских органа. За свакву г.роизвсдњу вннлестилата мора се устанозити производни регистри шпирита поема којима ће се, одмах по извршети^н П ?п НЗВОЛЊИ ' об Р ач У на ти и плзтити државна трошарина. Регистри се закључују иесечно „ шаљу на цензуру Одељењу пореза. О пронзводњи коњчка-„боенди«з" из оваквог винског дестилата мора водити наоочита трошаринска књига са улазом и излазом ?отове Коњак-„бренди", добијен од овог винског дестилата при стављању у промет мопа бити пропраћен рачу ном потврћеним од стране надлежног органа финансијске контооле та је произведен од винског дестилата иа који је плаћена државна трош,1 рина по стопи из тачке 9. члана 72 лакона о државној трошарнни Бакалске и шпецерзкке радње, које буду продавале само овакав коњак-„бренди" не подлеже плаћзњу паушалне трошарине. у колико не продају и другу ракију и вино. Одељење пореза Мннистарства фн насија ставило је у

БУКУРЕШТ, 18. — (Б. изв. „ПрапДи"). — Парламентарни избори у Ру мунији који су јуче објављени, протекли су у релативном реду, разл^*кујући се тако од избезумљене агптације последњих дана, када је пао

но 30 лица, док је полиција у целоЈ земљи извршила 174 хапшења. НАЦИОНАЛ ЦАРАНИСТИ ДОБИЈАЈУ ДВЕ ТРЕЋИНЕ МАНДАТД БУКУРЕШТ, 18. — (Б. изв. „Прав-

и већи број људских жртава. Резул- Ји ">- — Коначам резултат Јучераштат у тачним бројевима још није по-' њих парламентарних изборз у Руму знат чак ни из Букурешта, јер ком- НИ Ј И Ј° ш ло сад ни Ј е "ознат. Из ло пликсвани гзборни систем и велики познатих дели.мнчних резултата број кандишованих странака много|Ј асио се вид и да ће највећи број пе1 сланичких мандата нмати (националцаранистичка странка) садашња вла днна странка и то две трећкне од укупног броја мандата. Овај резултат се углавном и очекивао, јер сва ка стразЈка која прсводи изборе добија обавезну већину. На друго мссто ће доћи странка старих либералл под вођством г- Дуке, као нзјјача опозицисна странка. А иза ње би одмах дошла странка либералних дисидената под вођство.м г. Ђорђа Брл ћану. На четврто место ће доћи актнсемитска странка прсфессра г. Ку зе који је дсбио нрнличан број гла сова у Јужној Бесарабијн, Јужној Бу ковинн и областн Тамиш Тарантал. Странка г. Лупе такође је добила много више гласова него на прошлим изборима. НиЈе још сигурно да ће странке г. Авереск>л и г. Гоге добити и по Јсдан мгндат, нсшто још до сад нема ј*' ни 2% сд целокупног броја гласова. Вероватно |е да ни комунисти неће успетн да уђу у новн парлачснт, док су социалисти успели да сс би обезбеде тај улазак. Маџарска народна странка добила I је већину у неколнко изборних об.-л сти у Ердељу. Немачка странка је I на нзбсре изгштла заједно са владинсм странком. У Букурешту су победили либерали г. Дуке који су добили 20.419 гла сова. Нацнонал — цараннсти су добилн 12.044 гласа. У области Илфов заједно са Букурештом национал-сељачка странка стоји на прво.м месту. Она је добила 38.000 гласова. Затим либерали г. Дуке са 31.000 гласова. Странка г. Ђорћа Браћану добила је 12.СС0 гласова, а странка г. Лупуа 5400. Горе су прошле странке г. Гоге која је добнла 4400 гласова и г. АЕереска која је добнла мало мање: 4300 глассва. Такозвана нзционална унија бивше владе г. Николе Јорге добила је свега 620 гласова, чак ни један по сто. У Букурешту су изабрани од либе рала г. Дука и бивши министар г. Констатинеску. На листн народнссељачке странке изабран је г. Михалаке, г. Маџару, генсрални секретар странке, г. Дсбреску, претседник гпд да Букурсшта и директор листа „Xдеверул" г. Сокор. Г. Сокор се кандидсвао на листи народне сељачке странке и ако није њен члан и сн Је задржао за себе право да се у парламенту определи према своме нахо ђењу.

Г. Вајда Всевод отежава утврђивање тачног резултата. Ипак из до сада стнглих извештаја из унутрашњости мсже се констатовати да је листа национал — цара ниста. тсјсст странка садање влалс г. Ва.де Восвсда, добила преко 40% сеих предатих г^зсоЕа. Према томе нациснал — царанистима је обезОеђена већкна сд две трећнне свих ма» дата на основу садањег изОорног за кона који је изгласан још за владе лкберала. Либерали су извојевалн лепе успехе у неким већим варошима, а нарочито у Букурешту и у букурешкоЈ области Илфов. У области као н у престоници они су добили већину, г нарочнто у Букурешту, где је већина била знатна. До десет часовз пре подне знало се за две трећине гласова у Букурешту. Од тога броја 17.003 гласова прхпада либералима, а 10.000 национал царанистнма. КРВАВИ НЕРЕДИ ПРИЛИКОМ ИЗБОРА У РУМУНИЈИ БУКУРЕШТ, 18 јул. — (А. А.). Јутрошњн престсннчкн листови исти чу да је приликом нереда ло којих је дсшло приликом јучерашњих избора у Румуннји погинуло 3, рање-

остављења

Немци су с највећим жаљењем пра на четвороугаона с.тика. Она претхили рад вајмарске народне скуп-' ставља орача са два бивола.

ће се бесплатно, без наплате ма какве таксе или награде од сопственика. Ово лечење зршиће се првенствено на подручју Дунавске бановине, од стране одређених стручњака бактериолога наших ветеринарских и бактериолошких завода у Крижевцимз и Београду. Да би се осигурао успех ове акције на спречавању заразе г. Министар пољопрнвреде одобрио је кредит од 100.000 динара из државне пољопривредне закладе. Озај кре дит употребиће се за набавку потребних инструмената, дезинфекцноног материјала; као и за новчане накнаде сопственнцима стоке за узету крв н за евентуалну отштету сопственицнма стоке за штету на стоцн пссле узнмања крви и убризгавања серума у крв болесним грлима. Накнаде и отштете утврђене комнсијски на лицу места, сходно одредбама закона о сузбнјању сто*?них зараза исплаћиваће се када комисија утзрди висину отштете, одмах на лицу места од стране режнсера, кога за то одреди Мннистар пољопривреде. (А. А.) Рекорд Кеј Дона ЛОНДОН, 18. Јула. — (А. А.) Кеј Дон потукао Ј 'е са моторним чамце.м „Мис Ингленд тргћн" на Лочломонском језеру (Шкотска) свзтски рекорд брзине, постигавши средљу ј брзину од преко 117 миља на саг.

Решењем г. Министра трговине и индустрије псстзвљеки су: у Одељењу за трговину, обрт (занатство) и индустрију у Краљевској банској управи, Савске бансвине: за чиновничког приправника Иван Зец политично упразнн приправник Сресског начелства Среза макарског. (А. А.) * Решењем г. Министра трговине и индустрнје постазљен је у Државној средњој техкнчкој школи у Љу бљани за прсфесора 8. групе инжењер Антон Кухељ и инж. арх. Мирослав Кос, чинсвнички приправници исте школе. (А. А.) УНАПРЕЂЕЊЕ Указом Његовог Величзиства Кра ља, на предлог г. Министра шума и рудника унапређен је: за вишег саветника длрекиије 4. групе 1. степена код Дирекцнје шума у Бзња Луци, Јован Савин, виши саветник дирекције 4. групе 2. степена код исте Дирекције шума. (А. А.) ОБЈАВА О КОВАНОМ СРЕБРНОМ НОВЦУ На основу Закона о ковању сребрног нсвца од 10 и 20 динара објављеног у Службеним новинама бр. 2?2 ол 2. децембра 1931. годнне пушта Министарство фнначста у оптицаЈ' преко Народне банке нози сре брни нсвац у комадима од по 10 и 20 динарз. Опис новиа објављен је у Службеним новинама од 2. децембоа 1331 године у Закону о ковању сребрног новца од 10 и 20 динзра. Народна банка пустиће овај но- Одмах затн.м Кеј Дон је потукао овац у оптицај по партнјама како бу ! ду поистизале нз ковница. (А. А.) (Из Одел>ења државног рачуновод ства Министарстза финансија).

МЕРЕ ЗА СУЗКИЈАЊЕ СТОЧНИХ ЗАРАЗА Пошто се псјавила у неким општи нама Дунавске бановине у мањој меои сточна зараза слннавка и шап, то је поред зећ издатих нзређења и предузетих мера за сузби.јање ове заразе г. Мннистар пољопривреде на предлог Одељења за ветеринарство наредио да се предузме покус— -. но лечење и имунизација стоке удужност сзимл бризгавањем крви и серума, ксји је финансијским дирекцијама да о о- спремљен на лицу места у заоажевоме известе све контролне органе ним општинама од преболеле стоке. свога подручја и заинтересована | Цепљење стоке са узетом крви и предузећа. (А. А.)

вај свој тек постављсчи рекорд, постигавши брзину од преко 120 миља. Дссадашњи светски рекорд у брзини на води држале су Сјелињене Амернчке Државе са 111—70 миља. ЛОНДОН, 18. јула. — (А. А.) Према накнадним податцима, Кеј Дон постигао Је прнликом свог дру гог покушаја максималну брзину од 120-50 мнља на сат, а средњу брзину од 119-31 миља на сат. ЛОНДОН, 18. јула. — (А. А.) Очекује се да рекорд Кеј Дона, који је са моторннм чамцем „Мис Ингланд Ш" на Лочломонском Језе ру псстигао брзнну од преко 120 ми

јсерумом у сврху имунизацнје, врши-|ља, буде званично потврђен.