Правда, 19. 07. 1932., стр. 4

ПРАВДД, 19 ЛУЛ 1932 ГОЛ

БРОЈ 201

саве10вања ,,р« ««»Ш« МЦУ&И ЈЗГОДВ УЗ БјеЛЗШНИЦУ

избору звања

Пи

КО ЈЕ НАДЛЕ/КАН? један

РАЗГОВОР СА ДНРЕКГОРОМ ДРЖАВНЕ ОБРТНЕ ШКОЛЕ ГРЕБУ Г. ДР. АУРЕЛОМ ФОРЕНБАХЕРОМ. —

Заг;к6ачка коморв за И1»1устрију, 1р гоаину и оор1 сгашшЈ.' за сааегоЈ 1ње |»{'Ни збору зван>а. Оза станииа »е уј ^оно н првЈ у нашој земл.и. Станиаа је саставнн део зааода за унапређсње зангтства у Загребу, а урсђена |е лре ма праим сганниама оее врсте у нно. Дужиост је ове С1аниц^ ла са»ту»« омлалннн при избору зван>а. нспиг.ЈуКи њнхову психичку, физн 1КУ п техннчку способност. Код станица за савеговање, уз лекарско оделен*г постоји посебно оделење за психнч. ко испитивање способности. На -»е.|у то1 оделења стоји стручњак. Он >е дужан да одржава везу са универси ■п гским инстнтутом за е«спериз!дНТЈл к> психологију. Утврћивање телесне с!:осо6ности за из»есна звлња ствф је станичног лекара спецнјалисте, а у јчусим олучајевииа не сгмо м>ега него више њих. Савет је необавезан. . Шеф загребачке станице за избор звања је конзулент Коморе и дирек трр Државне занатлиске шкате доктор медицине н философије г. АуреЈ Фореибахер. Он уједно управља лекарским оделењем, дак на чему психкчког лаборагорија стоји доктор фклософије г. Злзтко Преград. ' Г. др. А. форенбахер се вратио ту с*оро са свог научног пута. Он се у Берлину, Минхену, Прагу и Бечу поближе упознао са теоријом и пр .1к Сом сазутовања код избора звања. Г др. форенбахер ми је, у неаезаком разговсру, дао довол>ао податзка. Саветовање при избору звања раз. вило се послеањих година у јавну соиијак«у установу, којом се користи не само омладина, која стоји непосредао пред избором звања, него и одраслн. Добрим избором стручних радника користи се трговина, ззнјтство и индустрија, а национална еко нс-мија цени делатност станица за саветовање. Саветовање при избору звања не сме се изродити у дилетантизам ако због ничег другог оно због штете ко ја цдатле може настаги за појединца. Избор звања био је од прастарих сремена одређен припадностима социјалној групи (каста, сгалеж, народност). Познато је како су бриж.ниво п^зиди на чистоћу касте Египћанн и' №ишјци, те кажњавали прелажење. средњовековни цехови не бе. ху 1 мање ексклузивни. Ограничења која су се народносги, на пр. Јевре јнма, код избора звања преетавлала, присилише је на нарочиту професно калну делатност. У старој сталешкој држави, у којој су били одел>ени кинеским зидом пле мићи од грађана, а граћанн од сељака. биле су могућностк код избора зуања рође«>еа1 опредељене. Само је ллемић могао постати официр и виши управни чиновник. Грађанину био сачуван занат, трговина и чиаов. ничка каријера, а сељаку преостала Је земљорадња и војна служба. Прелажење је било готово искључено. Француска револуција срушнла је те о^раде и учинила први корек зз еманципацију професионалног рада. Станица за саветовање ггои избору звања у Загребу смештена је у државној занатској школи и снабдезена је модерним психотбхничким и лек-урским апаратима потребним за пре глед н нспитивање. Постоје два на. чина испитивања. Прво да се, на пример, потпуно изолује нека психичка способност и посматра, или се пос. матра поједкнац у раду под условима под којима он треба дз ради у животу. Само проучавањв психичких снособности траје неки пут на преквде по 5 до 6 оати. Беспрекоран и поуздан савет при избору зеања мо. же се изградити само на резултати ка исцрпног и опсежног утврђивања слособности и ту треба да суда,тује лекар, психолог и саветник, који се морају у својим опажањима и струч ним мишљењима стално до.туњавати. Испитивање се звања води у два правца, према томе да лн је жељено звање дотичног младићз више и. ли мање квалификовано. Станица постгвља прогнозу и она показује добар пут, на коме би могао појединац нопредовати. Када дође младић. који има на при мер вољу да буде књиговезац испитују се све оне способности које су за то звање потребне. То су разне способности између осталих на при мср осетљивост и спретност у прстима Мирноћа руку која је потргбна за нека прецизна звања испроба се у заводу помоћу посебног апаратз, кбји тачно показује сваки дрхтај ру к'е младића. Апаратом за дчсање мо. и >> се установити како младић реа1ира на неке надражаје Овај је ексЈЈерименат од велике важности, јер се често догађа у животу, у поједнним звањима, да су им нека реагирања на спољне »адражаЈе судбоносна. И "још много других апарата Напоми I \јш још картоне оа бојама потребне з ј експерименат за оне који би желе. ли ступити на занате, где је потребна осетљивост за боје и фино нија1гсир.?ње боја. Станииа }е наишла у свима редовн|<г грађанства, а специјално у занатским. на на.1лепши одзив Број оних Аоји граже савета све је већи. Станиц ј је до. данас извршила бећ један ееЛики број прегледа. Но са датЈГМ са

н.нм се води стална евиденција која с.:ужи за контролу. Шко.|а учеовује у свим саветсва. њима прв нзбору звања тако Да пре узима дужност да спреми младеж за нрави нзбор зван>а, те да партнцнпн1 . код утврћнвања способности. Пра во стручно саветовање преостзје ста нкцн за сзветовањв код избора звања. Тл станица шаље пет месецн пре рока отпуста из школе на школе питбња за избор звања. Та пнтања делимично попуњава младић, делимично школска власт, а делимично шко!ски лекар. Од попуњених пнтања мо Ле се око 75% (према искуству у Берлину) употребити као при сазетоагњу код избора звања. Први институт за нспитивање звања основзн је 1912 у Брислу. После тога основани с>- институти у Жене

Г. др. Аурел Форенбахер, шеф Загребачке станице за саветовање прн избору звања ви, Модени, Москви, Берлину и на другим местима. Загребачка станица, нема сумње да ћв одличне резултате, јер не ради Н'Ј бази дилетантизма него на н-пчин до којег ое дошло дугим и научним радом проучавајући структуре људ. ске психе и људског тела. Савеговање код избора звања не врши ег шткада озде шематски ни бирократсхи, већ прилагођено индивидуалним прн. ликама и захтевима појединог случаја. Н. Ш.

„Читам Оаш у Вашем лист> како је једна девојка једва спасена од дав .ЂВња. Купала се код Аде, а тамо је врло јака матниа. И на крају саветујетв да на том куп^тилу купачи морају да буду веома обазриви. Леп Је ваш савет, али. нознато је да наша младеж не памти Добре саветв. Зар не би било паметно Да они којн су надлежпи забра не оДлазак даље од ограђеног дела на купатнлу? Чак би то требало учиннти и према добрнм пливачнма, )ер, пошто је матнца јака, и најбољи пливачи могу Да нзнемог«У. Л. Н." МОЈЕ ЗАДОВОЉСТВО Пише нам Један Београђанин: Ми смо некако почели да постајемо много културни". Чак и ре1н које имамо у свом Језику изговарамо на француском. Изгледа нам некако отменије. И Једно купатило на Дунаву носи назив „Мон плезир". Чнни ми се да би се то могло рећи и на српском „Моје задовол>ство". Алн, чини ми се такође да ниЈе на српском тако „фино речено". И сад то купатнло има и костиме. И наравио да се костими не би украли, на њима Је утиснуто белом бојом то „Мон плезир". Али, то је утиснуто на такво место, да се човек мора да насмеЈе, јер, замислите, колико Је то смешно, кад Једна темељна госпођа окрене леђа и покаже у пуиоЈ ширинн фирму, коЈа значи „моје задовољство". Такво задовољство, мнслим, да ниЈе баш право задовољство ни за оне госпође, а ни за посматраче. Једино ако то заиста није задовољство за власника купатила. Љ."

тттттттттттт*

Аналфабетски течај у Пироту

ПИРОТ, 17 јул. — (Љ. Д. извешта) пПравди"). — Пре неколнко дана је отворен у 3 пешадиском пуку аналфабетски течај за неписмене војнике пиротског гарннзона. Течајем руководи г. Василије Ћирић, учитељ из Пирота. На течају има 60 неписмених војника из разних крајева наше земље. Највише их )е са Југа.

ЛЕТО У УНУТРАШЊОСТИ

Писмо из Рађевине оо — КРАЈ БОГАТ РУДОМ И ШУМО М ПРЕЖИВЉУЈЕ ТЕШКЕ ДАНЕ, АЛИ СЕ НАДА БО ЉОЈ БУДУЋНОСТИ. —

Са излета на БЈелашницп.

Крупањ

КРУПАЊ, средином јула. 0 богатству Рађевине постоји дзбра литература, али се још увек врло мало зна колико заиста Рађевина има, шта све она у ближој и даљој будућности може да пружи и, на крају, шта је она до данас дала. Њена историја бележи: под Римљанима Рађеаина је била насељен и жив рударски крај, под Урошем Милутином овај крај је цветао, његове руднике експлоатисали су чак и Дубровчани који су овде имачитаво насеље. Онда, долазе Турци да пресеку тај снажан покрет. Са њиховим доласком Рађевина губи привредни значај и постаје јабука раздора и предмет честих и бучних расправа. Турци, схватајући огроман значај Рађевине, подижу ту своје насеље Со 'рад, које ће у доцнијим периодима историје српског народа играти велику и видну улогу. Садз Рзђевинз губи свој ' привредни знзчај и постаје важна стратегијска тачкз. Прошлост је овде уписзлз јзсан трзг и кроз све те периоде Рзђевина игра велику улогу. Ово је веомз богат крај чнја вредност до данлс није уочсна, а још мање искоришћенз. Рудници се не експлозтишу јер је зз то потребзн капитзл. Пропадају дозреле шуме. Тако по шумама, скоро непроходним, труле огромие букве и храстови. Овај цна «е богати крај не може ннкако да ковне налред и а.чо има све услоне. Рађевнна нема капитала да бар унеколико искористи оне природне могућности, али рзђевски привредник немз ни дуга. Овде се могу сре

сги читава села у коЈима ннко нигде немз менице ни дуга. Такав је случаЈ" са селом Планином под Борањом. Сељак овде хоће да се просвести. Он има смисла за колективан рад. Угледан задругар чика Васа Јовичић из Кржаве подигао је овог летз најбољи сеоски дом у Рзђевини, дом који по своме уређењу и лепоти м-ного потсећз нз домове швајцарских сељака. Угледне породице из Томаља, Живановића и Теш мановићз, подигле су крај сеоског путз бетонску чесму и спровеле пла нинску воду са дужине од преко једног километра. Крупањ је центар Рађевине, и при вредни и културни. Рађевини припада једнз достз великз планинскз територијз оивиченз бреговимз Јагоање, Борање и једним делом Церз. На том простору леже рудници и шуме. Захваљујући планинској свежини и шумовитој околини Крупзњ служи као првокласно опорзвилиште и број оннх, кој>1 овзмо ло лазе -ради одморз из године у годину све је већи. Крупањ имз много услова да постане ваздушна бања. У Крупњу је још 1872 године оснозана народнз књижницз и читаоницз. Али је знзчајно да та установа баш ове годнне, дакле после шездесет годннз, уз сарадњу Трговачког удружења и Занатлијског еснзфа, подиже свој до.м. Под кровом овог дома наћи ће уточишта сви они хо ји хоће да уче, који хоће да раде нз добру овогз нзпаћеног крзјз Дом ће ускоро бити готов и осветиће се свечано. Његовз изградња стаје сто двадесет хиљзда динарз-

БЈЕЛАШНИЦА, Јула Имз романтичних предела на Бзлкану. И свзки од њих поседује понеку специјалну драж. На први поглед Босна ће вам се, свакако, учиниги једнолика. Чудзн је утисак који вам за увек остаје свеж са шумовитих таласа ове покрајине. Непосредан и интиман. Ноћ. Кишна и црна. Пуних двадесет минута чекзмо нз стзниии где наш „убрзани" воз обично не застзје. — Због чегз чекамо овако дуго? — пита неко кондуктера. — Засутз пруга, одговарз он. — Е, онда да отегнемо мало ноге. Мало пре оставили смо Сарајево под пљуском, као да је небеском каблу испало дно. Сад му се окрећемо и наслућујемо га, кроз мрак, у треску громова и титрању муња. Ово лето још није задовол»ило своју одлику у овим крајевима. Паузе између узастопних кишз нису дуже од по три или четнри дзнз. Кише падају. Грзд туче. Облзци се проламају, а летине трле, зелене се и измрсканим струковима расту у зрење, касно и ко зна какво. Тамо куд идемо небо је ведро и нз њему светао срп месечев. После дочеканог полаока железни точкови убрзавају окретање и нестаје нас у ноћ. Од свих професија у возу је највише рибара. Понели су штапове за „велике" и за „мале". То су њихови популарни називи за пастрмке, мла дице и липљане. Рибарска страст их покреће да превзле дугачке путеве и да дођу на одређену воду. Могу се вратиги д без лрвз. самр , ^ад се отишло у лов. И то је задовбљство. Пред освит пут. је при крају. Мала мрачнз ' станицз осветљена фењером из руке деж)т>ног. Сан се разби]а пред светлим линијама обзорја по ивицама брда која су нам на домаку погледа, у тренутку кад нзлазимо из воза. После црне кафе Тарчин је био по белео јутрос и густом маглом. Мало индустриско насеље буди се споро и касно. Једино у зору деца протерају улицом краву и пар коза острижених до коже. Њихово звонце први је весник дана. Ово насеље зачето је дрварском индустријом, али је она Тарчину рекла „збогом", на неодређено време. Овде је постојала фирма „Јела". После непрекидног рада од двадесет и пет година, обуставила је рад прошле. За време њеног рада Тарчин је био стовариште непрегледних количина дрва. Радила је пилана дан и ноћ са по сто педесет рздника просечно дневно. Седимо у малој биртији и чекамо да нам Осман кзже кад треба да пођемо. Не надзмо се сунцу из згуснуте магле, з он упорно тврди да је данас леп дан. У томе долззи поспзнз женз с дететом у крилу дз узме пола лнтра ракије. — Је ли то твоје дијете? — питаЈУ је. — Јесте. — А што ти треба, бола? — Нека имзмо бзр ђецу кад немамо посла. Сви смо се насмејали, а она је однела ракију и дете. Бјелашнииа је одавде удаљена око дванзест кнлометарз, а спојена -је некад била помоћу шумске железнице са Тарчином. Пилана „Јела" резала је дрва с Бјелашнице, Ззјезде планине код Вареша и из Црне Ријеке. На послу „Јеле" радило је по 500 рад ннка, у шуми и у фабрици, дневно. Шуме за експлоатацију има још и за двадесет година, али могућности ни за двадесет данз. Чзсовник показује седам часова. Маглз је још нз ноћ ним позицијзмз. П^т за Бјелашницу почињемо између два'плотз што брз

Претседник је г. др. Милић Милићевић, лекзр. Друга взжна установа јесте Кредитнз зздруга. Овде су банкарски побтови неразвијени, те Задруга удовољаза једној врло важној потреби. Она кредитира првеиствено сељакз. Не сме се прећи нн преко радз Здравствене задруге која је подиглз народно купатило. Та је Задруга садз у ликвидаци1и, али Не њенз имовина црећи у руке Креднтне задруге те не прстоји бојааан да ће се здравствено задругарство угасити. Тако би Рађевина са овим што има и са оним што би могла нматн, претстављала јед^у народну приеед^ | ну зону. Свесни тогз, становницн Ра ђевнне верују-у напредак, и бољу будућност свога краја. Р. Марковнћ.

не баште од стоке. С леве странс једна муслиманка оштрн косу За нама је она мајсторски слагала откосс н Тарчин се будио уморно и тешко Закорачилн смо два километра равчице увучене уз поток међу брда. Кукурузи ниски, зелени, млади. П»иенииа с меким зрневљем. а јечам још л не мисли на зрење. У другим крајевима добар део је већ поједен. Једва је и дочекан. — А ви како сте прошли овс зиме, Османе? — Свакојако. Неко овако неко она ко. Највише тешко. Неугледне мале кућице прате нас до последњег коракз рзвницом. Осећамо већ по мзло запарине. Маглз се пење уз врхове и један жутн крушић суниа игра нам поред пута. при зеленом брегу, као девојачко коло. — Рекао сам ја, биће сунце! — каже Осман. Далеко пред нама Бјелашнниа с белим појасом магле око себе, — као ови л>уди што повежу чалме око главе. Врх штрчи у јутарње небо, врх од 2400 метара. Бјелашница мирише као купа лишћа. Идемо уз овај поток с његовим шумом. То је најразговорљивији друт. Од ранијих возних композиција с огромним количинамз дрветз, јутрос срећемо два пзра мршавих коња, који вуку по један трупац: од њих ће се продавзти снолпћи у Сзрајеву. Мирис јзгода нздмзшује мирис трзве и лишћз. Њи ни црвени родови чине дивно шаренило. Нема их једино тамо где је провалз облака носила дрвље и камење. Руком са једног места наберете колико год хоћете јагода. Данас ће се набрати читаве корпе, згазити читаве Уомиле, а сутра ће их 'опет бити доста. Почињемо већ да их газимо. По путу-с>'. Једна змија обвија се око ноге по чизми. Оне су најопасније «з росе и у јутру. Али чизма је висока. Страх је само да се не појави још која. Ова стеже чизму мушки и рекло би се да нешто хладно бриди цело тело. Ово није најпријатније. Један јачи- удар ногом о земљу и месо змије у обручу стеже се на трави. Одмарамо се у Треници, на месту где се раније истоварало по 5000 килограмз брзшна и све би радници појели за по десет-петнаест данз. Поток смо оставили и идемо уз брдо. Доле звсже звона о вратовимз воловз и певзју чобзнке берући јагоде. Два пушчзнз пуцња с прозора ловачке куће Албарија, покојног претседника владе за Босну и Херцегоину, одјекују као добродошлица. Угледни сарајевски трговап, рођени Херцеговац радује нам се. Снег овај који је пред цама на Бјелашници не потсећа на онај наш. Он није као онај што га гззимо кзљачзма по зимскнм улицама. Пјан•ство којим човека, обдаре ове горе без и чаше вина тешко нзветрава. Још кад би се само могла да сагради шајка од букова, липова, борова н јелова лишћа, место од сувога кедра! Док се јагње пече, прелиставамо књигу у којој оставе своја имена посетиоци Бјелашнице. Ту их има каквих хоћете. Странацз из Хамбурга, Беча, Лајпцига. Уписани су и сти хови Радичевића, Змајеви, Прерадовићеви. Цртежи, фотографије. Неки Јусуф се чуди: „Е, мајку му, ко водекарице још дошао није". Неко је рекао: „Природа не ужива у поезији". Јер поезија не може да је иЛуструје и прикаже. . — Који су овде облаци опасни, Османе? — Не знзм, зли из ових ће киша. Због тога одустајемо од пута за г^ећину Мегара. О овој пећинн и анегдотама о њој писаћу вам други пут. Нико Јовићеаић

ВЛШЕ ШШЕ ИЗОЛНРП Изолаинја једног стана траје један до лва лана. Асфалтнрамо: терасе, балконе, дворншта, темеље нови\ кућа и т. д. Преузимано све врсте изолациЈа, протнв продирања воде у подруме, наааље изолацију протнву топлоте, хладноће и т. д. За наш рад дгјемо гаранинју. ЈУГОАСФДЛТ Београд, Јоеанова 19. Тел 25-158 43637