Правда, 19. 07. 1932., стр. 5
Број С01
ПРЛВДА, 19 ЈУЛ 1832 ГОД.
С1РАНА
СА РЕПОРТЕРСКОМ БЕЛЕЖНИЦО М КРОЗ НАШЕ ЗАПАДНЕ КРАЈЕВЕ У Хрватском Загорју
Кзда човек пролази кроз овај кра] ®/' сами Загорци због његових природних лспота иазваше , хрватском швајцарском", не може да се <клободи разних историских и литеРарних асоцијација. Јер мало је који Р ) толнко пун разноличних па и парадоксалних мртвих и живих споменика и успомена и мало је који то^нко н уметинчкн обрађиван као ово иекадање гиездо старих хрватских племениташа и огшиште старе кајкавске књижевности. Нестало је доДУше оних многобројних феудалских кула и двораца, за кожма толико уз лнше њнхов најбољи познавалац н описивач професор Ђуро Сабо. Осим )ош погдекоје оснромашене „курије" остадоше од најзнатннјнх још само Драшковлћев Тракошћан код Лепо главе и Велнки Табор код Клањиа, нзЈбо.-ве сачуванн стари град у нашо) земљи. Док одаје првога још увек од> - вањају звуком стране речи " Д РУ Г Н Је данас у рукама сли кара Отона Ивековића, најпознатијег нлустратора хрватске историје. Ивековић с њим — како мн сам рече муку мучи како да га се реши јер му је немогуће да га својнм скромним средствима издржава. На)више би волео да га прода државн за санаторијум, за који као да ј .створен. Управо поред тога двора у Једном дивно.м кутићу природе испе вао је пре скоро стотину година хрватску хнмну „Лијепа наша домови,на песник и дипломата, несућени зет кнеза Милоша, Антун Михачовић. Загорју су посвећена многа ли•тераг-а, сликарска и уметничка дела. Оно је инспирисало скоро читаво књижевно дело „Омира Загорја", Ђалскога, који је, по угледу на Тургењева, по њему ловно своје литерарне импресије и у својим „записима" сачувао од заборава добар део «}кивота старога Загорја. Оно је уре(зало идиличну ноту у поезију загорских лиричара Матоша, Домјаннва, Галовића н Визнера, а исто тако оно је манифестирало један свој нарочити тон и боју у платнима сликара Ванке и композицијама музичара Барановнћа. Збиља је необично ово Загорје. Као ни у његовој природи тако ни у његовој историји не$1а монотоније. У њему је откривен најстарији становник наше земл>е „Крапннскл прачовек" и данас једна глоча у Кралнни, поред купалишта, бележи место на коме је геолог Горјановић пронашао костур тога нашег рретходника — л>удождера. Интересантно је, да је Загорчева фантазнЈа створила једну легенду у којој је -баш своје Загорје, и то Крапинац, прогласила колевком читавог Словенства (у прнчи о Чеху, Леху и Меху, „праоцима" Словена). Баш из Т01 мајтврђег гнезда феудалаца искочио је најмаркантнији револуционар читаве хрватске историје, „сељачки крал>" Матија Губец, чију светлу успомену бележи по легенди још и данас једна прастара липа у његовој Стубнцн. А у самом налазишту Крапинског прачовека родио се и вођ ..илирског препорода" Људевит Га), ч-ју успомену Крапина данас чува п.- само једним Рендићевим спомеником у средини вароши, већ и импозантним Гајевим домом. Ззгорје има данас и две своје специјалне знаменнтости што су поникле као неизТ5ежна последица људске слабости. То је Лепоглава са својим великим *азненим заводом (заправо два заво ла, стари и нови) некадањим павлин ским манастиром у коме су створени први основи данашњих университета; затим „загорски Лурд" Марија Бнсгрица са својом „чудотворном" црном госпом у коју су се баш ових дана згрнуле хиљаде Загораца и Загрепчана на традиционално свакогодишње ходочашће. Па онда..., ко ће у једном чланку да наброји све оно што даје нарочиту драж овом збиља шареном Загорју. Његова природа није мање шареча него и његова историја. Ситни таласасти шумовити брежуљци просули се по њему као да их је свемоћна природа посејала у некој безазленој игри своје стваралачке фантазије. Између њих вијугају се зелене увалице и долине ишаране горским потоцима, чији шум дискретно шушти као нека тнха успаванка тим сањивим „брегима" што на местима засађеним виновом лозом изгледају из даљине као очешљани. Уз брег су израсле као шарене печурке ситне „хижице" (кућице), ограђене вртовимг и дрвећем међу којима се код неких истичу високи јаблани, ти некадањи симболи и природне заставе племениташких „курија". По врховима брежуљака беле се торњеви за око угодних црквица. А испод њих и око њих, провирују мале колибе „Клети", у које Загорац спрема род својих винограда и где, празником. тражи одмор и весеље уз „купицу винчека", па макар се под тим њезиним именом крио и опасни „директор". Свугде нека сањива мекоћа и питомина; нигде оне славонске моноТоније, босанске дивљине и личке грубости. Зато је и схватљиво да је најнежнија песма штђ је створи загорска фантазија уједно и најпоћуларнија. У тој њиховој најтипич-
Крпаннске Тсплнце.
нијој песми Загорац говори горама да се макну да он може да види своје Загорје и у њему своју родну кућицу, а у кућици своју колевку у којој је као дете однихан^У тој песми сва је душа загорчева: мека и нежна до женскости, наивна до детињарије. Епске јуначке песме овде нису могле да израсту ни да се одрже, јер се сва загорска душа и фантазија изживела и исцрпла у малим регистрима лирике, уским и питомим као што су и ове загорске долине. Није чудо да је у загорским песмама најјача анакреонтска жица и да има највише „винских" песама. Јер, притешњен овим уским долиницамз, у немогућности да гаји у довољној мери житарице, Загорац је присиљен да се ограничи на виноградарство. А пошто је у свему другом оскудан и сиромашан, поготово крај необично велике популације, он свој редовни и скоро једини залогај суве „жганце" (качамак), мора и да залије и залева га стално својим слабим „киселишом". Одатле оволики алкохолизам у загорју, алкохолизам који неће моћи да убије никакав трезвењачки покрет све дотле док Загорје не ослободи његове пасивности. Поред анакреонтске жице у Загорчевој души доминантна је и нота другарства. ( Све његове тежине управљене су кај 0 д неког колективизму, без индивидуалног ис' тицања. Њима су најдраже музичке дружине и зато је овде релативно највећи број музичких, певачких тамбурашких, грађанских и сеоских, друштава, а овај мекани, некако детињски жив и брбљив, дијалекат што као да певуцка кроз пискава грла о-. вих, обично ситних и мршавих, "људи делује на вас као најпрегнантннји израз и тумач и саме ове природе. Има додуте у загорској души нечег „пунтарског" (бунтовног) што је остало као наслеђе из тешких феудал них времена, али све то некако брзо и лако излази кроз вентил вербализма или се утапа у „купици винчека" и има неки феминални карактер (сам Губец испада више као изузетак него као тип). Од таквог живота остало је у овој сељачкој души неке бојажљивости, опреза и неповерења према „господину" и уопште странцу а он је н у њихов хумор уплео једну осетљиву жицу сарказма. Али све су то рефлекси затворене површине загорске душе која је кад се отвори, нарочито у „клети" поред бурета, женски блага и детињски мека и сањива као и ови „бреги и горице" око ње. Колике ли разлике између личке и загорске психологије! Као и његово словенско суседство и Загорје је пуно такозваних „топлица" т. ј. топлих лековитих врела (Вараждинске, Стубичке, Сутннске и Крапинске топлице). Ради њихова ре номеа, ја се задржах у Крапинским топлицама. Шта ли све не видех у овом купалишту које се рекламира да „одговара свим модерним захте вима!" Додуше, љубазни директор купалишта г. Крашевац почастио ме је као новинара једним бесплатним купањем. али ни она није била у ста њу да избрише моје утиске који никако не могу да служе на чзст власницима овог купалишта, двојици грговаца. Поред „луксузног" купалишта има и једно „пучко", за сиромашнији свет. Зашавши у то купалиште, осетио сам као да ме је неко у трансу пренео у средњи век. У једном загушљивом ходнику са издубеним отвореним „кабинама" поре- (
ђалн се примитивни пацијенти, а један старији сељак неким примитивним апаратом реже им на разним мсстима тела, где их боли, кожу и кад им тако пусти крв стави на та места рошчнће говеда и те рогове треба да напуни крв. Колнко један организам само у једној „кури" изгуби на тај начин своје крви! Право крво пролиће, које се, ево, и данас одржава још из времена кад су се медицином бавиле само бабе и врачн! А кад је „пациент" издржао ту сељакову операцију, онда онако крвав улази у базен, који више изгледа ка? нека плотом ограђена локва, и меша се по тој локви заједно са осталима, па и најздравијима. Кад то човек гледа има просто осећање одвратности н у чуду мора да се пита: како нема некога да забрани то празноверно крвопролиће и да натера безобзирно власнике (који и купањг у овој одвратној локви умеју тако добро да наплате) да мало више прч пазе на хигијену,. јер сиротиња ако је сиротиња није ипак марва. Ја просто не могу да се доста начудим да се све ово допушта. Или је можда о забачено село сувише удаљено од контроле? А опет у главном или „луксузном" кулалишту, опредељеном за богатије болесннке, ни трага ј од неког луксуза, и једино што у њему мирише на луксуз то су цене које вас просто запрепашћују. — и лечење и пансион. Мада власници имају минималну режију, јер нм гости специјалним таксама плаћају углавном сами послугу, ипак су цене у овом забаченом селу једнаке ценама првокласних београдских хотела! Сад ми је разумљизо оно огорчење домаћих људи на власнике овог купалишта н моја је једина намера да том њиховом огорчењу дам израза на овај начин. Од њих сам сазнао још једну невероватну ствар. Наиме, ови приватни власници сами убирају ону познату лечилишну таксу и троше је по својој вољи. свакако само на улепшавање својих објеката, ма да овде постоји и лечилишно повереништво. Претседннк општи не, један симпатични млади Загорац коме се збиља све може веровати, г. Фрањо Синкозић рече ми да су он и претседнлк повереништва г. Ђурђан подносили и тужбе банозини и тражили да са тим новцем, како је и прописано. располажу они за улепшавање места, али д? до сада нису могли да постигну успех. Како се види по свему. власници су успели да без ризика осигурају рентабилитет овом свом предузећу у коме вла да само једаи дух — дух чистог и незаситивог меркантилизма. Зар се збиља не би дало на неки начин обуздати овај систем и да се у интересу сиромашних Загорапа унесе V ову институцију макзр и на си.т\' (јер дргкчије није ћи могуће) и дух хуманости?! Треба да чујете ове симпатичне Загорие што их са свих страна бије сиротиња. па да потпуно разумете мој тон. А није право да ради дројице људи (власника купалншта) стра да читаво ово лепо место које је упућено да живи од тог купалишта. Иначе и овде жетва уноси у људе доста оптимизма. само би њиховим кукурузима требало још више кише. Прошле године је овај крај страдао сасвим од леда кој. је уништио све. а било га је "олико да се кроз 14 да
на ни под летњим сунцем није могао да отопн. На вииоградима оставно је најтрајније трагове све до данас. — Сад има само по један или два гроздека и више ниш — рсче ми један типични загорски сељак, какво! никада не нађох ни у Домјанићевим песмама ни на Ванкиним планинама нити у Барановићевим композииијама. Разумљиво, јер он збиља није ни мало декоративан. И. НЕВИСТИЋ
Удавио се у ппићану Саве
РУМА, 18. јула. — (И. Г. извештај „Правди"). — У Кленку нт Саии у румском срезу удавио се син г. Едуарда Пилкха.^шефа тамошње желез иичке станице. Дваваесто! одишњи Маријан се купао у плићаку Саве. по ред саме железничке станице. Вода му је једза допиралз до паса, али ка ко је била доста хладна, он је до. био грчгее, те се наступом парализе срца маии Маријг« срушио у воду. После крат.чог времена његов је леш нађен. По саопштењу, изишла је на лице места судско-лекарска комисија, оју су сачињалали истрзжнн судија г. др. Дизсхо Роки са деловођои Жарком Маркоз!.ћом и г. др. Александар Чири.-©:$ић, лекар удружених опшгкна, који је иззршио обдукцију леша. »•»н« НОВАЦ У ПОЛИТИЦИ
Купали сте се , хлазној вом! Против рТ/авих попеЈица ол тога помаме Аспгрик. Противу маогба, ргуматнзма ■ болооа помвжу Аспириф-таблете Праае су с >*<> у оригнналнви омотима. ..ОјоСр*но оз Мннист*рства Соаијапн« П0 1ити*с и нароЈног >драг%а С. Бр. 8104
Фбшисткш органнзгција у Итглији врбовала је сос е млансве махвм из редова пролетера који су још недавно умествовали у номунистичком н синдиналном понрету
— УМ а -СТО ДИКТАТУРЕ ПРОЛЕТ — АРИСТОКРАТИЈА И РАДНИЧКИ ЂАНСКОЈ ВЛА
АРИЈАТА, ДИКТАТУРА ГРАТ \НА. СТАЛЕЖ УСТУПАЈУ МЕСТО ГРАДАВИНИ —
Почињемо да објавл>ујемо онај део публицистичких чланака немачког новинара Рихарда Левинсона нз серије „Новац у полнтици", који у врло оригиналној и занимљивој формн приказују прилике у фашнстичкој Италији. 1. Занимљива је нсторија италијанског фашизма, то је специална и врло интересантна глава у историји модерних држава. У.-^амо одмах у по-
Загорска веза чи ше „на батиће".
ЛЕТИ
ДОНОСИ НОВУ СНАГУ од ВРУЋИНЕ УМОРНОМ ТЕЛУ.
1
Г. Мусолкни четку констатовати: италијански фашизам био је највећа игра „вабанк", у коју се капитализам западне Европе могао упустити. Ту се играло с највећим улогом, с најмање изгледа на добитак. Фашистички покрет у своме почетку био је по својој социалној структури скроз и скроз пролетерски покрет. Фашистичка партија у Италији поникла је из окупљања чланова ратничких организација, војника који су после демобилизације били без места, хлеба, на улици. У Италији је одмах по завршетку рата беснела страшна привредна криза и радничка беспослица била је врло велика. Ти ратници су се без размншљања бацили у наручје комунистичке странке Италије, која је одмах после рата знатно ојачала и у многим већим италијанским варошима комунисти су почели да преузимају власт у своје руке. Тако је на магистрат у Милану стављена црвена застава комунистичка. Сви ратници који су доцније прешли у фашистичке редове, били су активни учесници комунистичког ч синдикалистичког покрета. Кад је одлкчни говорник и веома способни агитатор Бенито Мусолинч на зборови.'.:а бивших ратника, којч су махом били још увек убеђени комунисти и синдикалистн, почео да им обећава по комадић земље и кућицу, кад им је почео да прича кзко ће се Италија под њиховом управом обогатити и проширити и териториално, гладни и измучени ратњ'.ци почели су да се заносе фашизмом, сматрајући да је то само специални облик соииализма у Италчји. Они тада нису могли ни слутити да ће им Мусолини наметнути најсвирепију диктатуру буржоазије и ситне буржоазије. Мусолини је код ових великих маса могао да успе у првом реау зато што је и сам пре неколико година био један од мајагнлнмјмх со-
цналнстичкнх агитатора, који је биз и на робији. Масе су му веровале. И кад је Мусолини прекинуо сваку везу са социалистичком партијом Италије, кад је из те партије иступио, он је изјавио да ће до краја свога живота остати социалиста. Италијанска буржоазија се без колебања упустила у ову авантуру са фашистима. А мора се признати да је та авантура с овим опасним, комунистичким расположењем сама била у великој мери рискантан експеримент, упркос тога што су фашчстички вођи одмах у почетку похиг, тали да умире грађанске елементг на тај начин, што су се отворено и одлучно борили против бољшевизма у Италији, што су себе прогласили „револуционарима реда" и што су за време штрајкова многобројног комунистичког радништва давали ка* питалистима своје фашистичке раднике. Кад су грађанске партије виделе да фашисти успешно могу да савладају комунистичке уличне демонстрације у Италији, оне су одједцоу нмале поверења у Мусолинна и његове* другове и нису ни питале за његов даљи програм, а најмање су мислили да ће фашисти за ту услу- " гу тражитн своју диктатуру, по могЛ:остн с вечитим роком. Али италијанску буржоазију трг» ба оазумети. С једне стране она ј< била сита својих аристократских политичара, њој је досадило да јој аристократи кроје капу и грађанске и аристократске партије долазиле су већ давно пре рата у сукоб. С друге стране били су опасни комунисти. Бурожоазија је владала Италијом заједно са аристократијом, али је баш Мусолини био онај човек, који је тој буржоазији довикнуо: зашто да делиш власт са аристократима, кад можеш и сама да владаш? Комунисти су у ве.тикој мери угрожавали јавну безбедност у Италијн. По селима су се вршиле отворене пљачке, радници су по варошима приређивали најстрашније нереде, заузимали фабрике и државна надлештва, пљачкали трговине. Али италијанска буржоазија се није толнко плашила догађаја који су се одигравали у самом парламенту. Ти догађаји категорички су налагали буржоазији да пречисти и са једним и са другим противником: аристократнја и радничка класа имале су да падну у корист буржоаске владавине. Првих поратних избора социалистн су добили трећину свију мандата у италијанском парламенту. Д^сно поред њих налазила се католичка сељачка странка, такозвани „пополарн" и тако је постојала очигледна опасност да ће се радништво и сељаштво заједннчки наоружати против аристократије и буржоазије. рушећи све тековине капиталистичког система. И блиска је била опасност да радници и сељаци у Италнји, заједничкбм акцијом, на сасвим легалан начин, кроз парламент, узму за свв времена власт у своје руке. На таг начин Италија бн врло брзо добилв једно савршено антикапиталистичко законодавство. То се морало по свв ку цену спречити. Макар и по цену фашистичке диктатуре.
ШН А О Ч А Р Е од оптичара ^ Исо Мандић Београд, Пашићева 8.ЈУ Ј Е С У Н А Ј Б О Љ Е Ц