Правда, 19. 07. 1932., стр. 7

БРОЈ 201

ПРЛВДА. 19 ЈУЛ 1932 ГОД.

СТРАНА

С &Ј^д-Ц^ ^гј

Модерна девојка постаје светитељка

Г-сХ Л МЕРИ ЧИ ЈЕ ПРОГЛАШЕНА ЗА СВЕТИТЕЉКУ ТЕКАКВИТА. КЋИ ИИДИАНСКОГ ПОГЛАВИЦЕ. — ЖИВОТ САВРЕМЕНЕ ДЕВОЈКЕ КОЈА ЈЕ ЗАСЛУЖИЛА ДА ПОСТАНЕ — СВЕТИТЕЉКА. 0 0

а-г, Г ЊУЈОРК, јула. У америчкој вароши Албенну недавно је бискупск« савет претресао пнтање може ли се млада Индианка римокатоличке вере мнс Катерина Текаквита прогласити светнтелжом. Сам бискуп је саслушао преко двадесет сведока, угледних грађана и оданих чланова католичке цркве, који с\ - својим исказима о чудесној Инднанци допринели да бискупски савет прогласи иис Катерину светител>ком католичке цркве. Мис Катерина Текаквита је врло популарна личност у Америци. Она је позната под надимком „л>ил>ан мохавка". Обред проглашења мис Катертае за светител>ку обављен је на најсвечанији начин. Сви сведоци морали су клечећн на степеницамз олтара да се закуну да су говорилн истину, кад су наводили богоугодна дела и заслуте мис Катерине за цркву. О овом обреду састгвљен је записник с потписима бискупа и свих сведока и послат у Ватикан. Света сто.тица је о томе већ донела своју одлуку, јер је преко својих др>тих органа нз Америке раније прибавнла све потребне информације о животу и делима младе Индианке која је прва црвенокожа девојка проглашена за хришћанску светитељку. Ватикан је њено проглашење за светите^вку потврдио. Отац Девијер, парох католичке црк ве у Албениу, прича нам ове податке из живота нове светитељке: — Мис Катеринин отац је био инДиански поглавица. Кад је била мала деаојчица, умрла јој је мајка која је на самрти примила Хришћанство н наговорила свога мужа да и сгн то учини. Ускоро је и поглавица умро од црних богиња. Мала Кате-

| рина доспела је код свога стрица, који је био велики непријатељ белих људи н хрншћанске вере. У гоку времена млада Индианка се упознала са једним католичким мисионаРем, неким Исаком Џогисом, који је много учннио за ширење хришћанства међу индианским племенима. И Џогис је недавно проглашен за светитеља. Млада Катерина је цео свој жи» вот провела у побожној повучености, чедно и служећи стално важној миснји цркве. Сама она превела је у хришћанство неколико хиљада Индн анаца, основала је манастир за индианску младеж и радила много на шнрењу културе. Била те до краја живота модерна девојка, упркос тога што је живела повучено. На пољу доброчинстава и ублажавања сиромаштва међу индианским племеннма мис Катерина је чинила права чуда. Она је сама из својих скромннх средстава покретала акције, које су доносиле сиротињн <;тотине хиљада долара. Пре две године је умрла у своме манастиру и тада су њен гроб побожни Индианцн почели да посећују у маси, сматрајући то као свето ходочашће. Многи верују да она и дзнас пази на своје Индианце и много који се помоле на њеном гробу нађу не само утехе у својој тегоби, већ и лека својој болестн. Реч Текаквита је индианског порекла и значн: све доводи у ред. Док је она ширила хришћанство међу Индианцнма и тешила снротињу у Америци, одиста је све било у реду, а многе хиљаде људи и данас с највећим пиететом и захвалношћу мисле на најмлађу светицЈ' римокатоличке 0Р кве - В. М.

Елегантна пиџама за плажу од белог тоал де соа са великим ружичастим пегама

-ч>:о-

ШТА ЖЕНЕ ЗАНИМА Како се нњижевница удаје?

Према писању лондонских листова консервативни народни посланик Џон Хнлс оженио се пре извесног времена познатом енглеском књижевницом Мери Грес Ештон. Посланику је данас 66 година, а његовој младој жени таман трећина: 22 године: Овом интересантном браку, о коме сада цела Екглеска говори, претходио је роман, који је мис Ештон пре годину дана написала против му шкараца. По њеном тврђењу мушкарац је створење нижег реда од жене и свака жена се понижава кад се удаје, па било то за најугледнијег и најспособнијег мушкарца. Мушкарци су бића која жене морају презирати, и ако су на њих упућене. Џон Хилс се одушевио овим романом, тражио је да се упозна са ауторком и кад је видео да |е то млада девојка од 22 године, он је без колебања запросио њену руку... Како је доцније причао, хтео је да докаже како су жене вечито недоследне ономе што причају. И у овом случају се то доказало, јер премда }е мис Ештон у своме роману говорила да се жене понижавају кад се удају, она није одбила старца. Можда је то „понижење" примнла за љубав његових милиона... Она је у сваком случају направила добар посао, јер мистер Хилс је један од најбогатијих* људи у Лондону.

КОЗНЕТИКА Много пута могу се читати разни огласи, у којима се препоручује за све могуће недостатке лепоте једно те исто срество! То не постоји, универзалних срестава НЕМА. Сви недостатпи лепоте уклањају се специалним срествима и специалним методама. Врло је много козметичких препарата у продаји који садрже разне отрове, са чијом употребом че само да си кваримо лице; него су штетни и по здравље. Има онда сре става која су добра, одговарала би сврси, па ипак УМЕСТО ДА ЛЕЧЕ, КВАРЕ ЈОШ ВИШЕ ЛИЦЕ! Томе је узрок следеће: Онај ко је та срества продао, не позна њихову садржину не дна да утврди ПРАВУ ДИАГНОЗУ, дакле није дао оно што Је требао дати и уместо да је помогао, он је одмогао! Ванредним специалним козметичким срестви.ма, надаље са специалистом козметичарем стоји п. п. публици на расттоложењу КОЗМЕТИЧКИ ИНСТИТУТ ЈЕА КОЗМЕТИКА" Београд, Пашићева (Скопљаиска) улица бр. 10. ДИАГНОЗА И КОЗМ. КЊИЖИЦА БЕСПЛАТНО! Цене врло умеренв. 43887

ЗА ВАС, ДОМАЋИЦЕ Практична упутства за спраељање добрнх и унусних јела Многобројне читатељке „Правде" обраћају нам се у жељи да објавимо поједине рецепте. Нарочито се често траже сезонска Јела и пића. Радо излазимо свакој жељи наших читатељки у сусрет, али им скрећемо пажњу на ово: на појединачне жеље (че сто се тражи понављање већ обЈављеног и прилично познатог рецепта) писац ове рубрике одговораће ако нам се пошаље адресован и франкиран коверат и.ти дописница. Ако неке жеље у погледу куЈнских репепата сти гну од више читатељки, објављиваћемо их у листу, у овој рубрицн. На коверту исписати „За женски свет". Чорба од бадема. — За свако лице узети по 60 грама бадема. Очишћене и измлевене бадеме у зашећереном млеку (за једно лице тре децилитра) при слабој ватри искувати док млако не проври. Умешати за свако лице једно жуманце и сервирати са коцкицама земичке прженим суво у тигању. Кифлице од бутера. — 140 грама доброг бутера, 140 грама шећера, два Цела јајета, четири жуманца помешати са толико брашна, да се добије тесто чврсто као за штрудлу Од тога теста направити мале кифлице и при умереној ватри их у плеху — рерни испећи. Ражене погачице са медом. — Шез десет грама раженог брашна помеша ти са четири и по кашике врелог меда. Кад се размлачило, помешати са 4 цела јајета и једним жуманцем, јед ном пуном кафеном кашиком ситног цимета, на врх ножа ситно истуцаних каранфилића, рибаном кором једног лимуна и 1 кафеном кашиком соде-бикарбоне. Тесто добро измесити и развући у дебљини прста. Модлом направити мање погачице и на сваку ставити пола ољуштена бадема. Испећи у плеху премазаном воском. После стојања од неколико дана погачице су врло добре и могу се дуго одржати. ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА ЧИТАТЕЉКИ Домаћнца, Вршац. — Рецепт за сок од малине објавићемо у наредном броју „Правде". Слободно се обраћајте са сваком жељом. Наш сарадник за куварске рецепте ћа вам радо изићи у сусрет. Г-ђа М. Ђ., Београд. — По вашоЈ жељи објављујемо рецепт за ликер од купина. Има доста петљања с њим, али је одличан и нећете се кајати за уложен труд. Милена, Новн Сад. — Сладолед се може добро и укусно правити само машином за сладолед. Она није скупа, а треба да је набави свака домаћица. Има их већ и за 60 динара При прављењу сладоледа морате, разуме се, тачно одржавати све прописе. Живот модерне Швајцаркиње 00 — ЗЕМЉА УЧТИВОСТИ, У КОЈОЈ СЕ ПУДЕР СМАТРА НЕМОРАЛНИМ СРЕДСТВОМ. — СОЦИАЛНИ ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У ШВАЈЦ АРСКОЈ. оо ЦИРИХ, јула. |са. Оне раде у државној службч, ви Чудан јв живот Швајцаркиње и о. ш« у приватноа. Много су запосленд нз св као жена, домаћица, радницајпо приватним каНцеларијама. Плате

и маЈка у многоме разликуЈе од својих осталих. сеетЈ .ра у Европи и Америци. Швајцарскз је земља у којој се традиције чувају љубоморније него у ма којој другој земљн. Швајцаркиња је чудна мешавина модерне жене и жене што се грозничазо при држава старих традиција, којих су се остале жене већ давно отресле. Мора се призкати: швајцарскз же. на је вредка, здравог духа, одана, верна и искрена. То су лепе осббннг које се на окупу кад једне жене не налазе често. ДиваИ к^вбт Швајцаркиња, јер оне за сзоје лепе особине примају од мушкараца сзе што може да им учини живот пријатним. Швајцарски мушкарци су нај учтивијн џеиглмени на свету. Швајцарска је, слободно се сме рећи, зем ља учтивости. Швајцаркиње заузимају чудно становиште у вези са косметиком. Код њих је свако вештачко улепшавзње ствар за презирање. Пудер се сматра ненормалннм косметичким средством и жена која се пудерише осуђује се најстрожије. Жене у Швајцарској много раде. Оне учествују у професионалном жн. зоту исто као н мушкгрци. У том погледу нису ни мало консервативне, и пргмда воле домаћинство. премда је свака од њих добра домаћица, све оне радо зарађују оа својим мужем или потпуно оамостално, а«о је реч о томе да се живот олакша. Швајцаркиња је модерна, свестрано образована и културна женз, а>ти упркос тога не стара се много и за сг.оју патитичку еманципацИЈу. Швај царкиње ни данас немају право гла- .

су им прилично мале У трговинама имају нзјвиша 100—120 франака мгсечне плате, док у прнватним предузсћима дактилографкиње и стенограф киње имају и по 250 франака. У Америци у већини кућа не знају за служавку. То важи и за Швајцарску. Послуга у кући је врло скупз радна снага и сама домаћица се стара да је замени. Чак и врло богате лородкце жале да плате служавку и куварицу, јер модерним методама сама^, домаћица мрже да сзвлада све' тешкоће. У Швајцарској није никакво чудо д:] директорка велике фабрике пере судове у својој кући„ а њен муж јој поиаеке у брисању тан>ира и шерпи. Дт:ректор банке драге воље помете собе у своме стану и залтењује у куј ни своју жену, кад је го потребно. Лекар, професор университета, адво кат, судија у Швајцарској често излазе у дзориште и тресу ћилиме. Ник "> се томе не чуди нити то објашњава неким претераним тврдич.туком. Рацконалност је главна одлика Шзај цараца и онн сигурно имају разлога Ш10 озако раде. Породични живот у Швајцарској је сав у зИаку пуританизма, солидар ности, друштвене повучености. Л\ного се чита и ради, радио је омиљена ззбава Швајцараца, нико не мари за излажење у варош. Швајцарци се не брину за забаву ван куће. То иека чине они многобројни стралци који долазе у Швајцарску ради разоноде и од којих многи Швајцарцн и жизе.

и врло елегантна хаљина за шетњу

^|ЛЕКАР Дечак или девојчнца? — Може ли се вештачким путем ути цата на пол још нерођеног детета? Познати немачки научник и лекар др. Унтербергер врши, у последње време, занимљиве опите у погледу утицања на пол још нерођеиог де тета, за време матернне бременитости. Покушаји су у внше махова показали позитивне резултате, али се још не може говорити са сигурношћу о тој новој методи. Др. Унтербергер тврди да Је при.тиком својнх опита у гинеколошком институту у Кенингсбергу успео да честим испирањем жениног полног органа помоћу раствора соде за јело (алкалнзацијом) утиче да се роди мушко дете. У сваком с.тучају, овде је реч о сасвим безопасном, лаком, лекарском поступку, који није скопчан чак ни са трошковима. Кенингсбершки научник тврди да Је од 80 случајева успео у 67 случајева да нзазове рађање мушкараца, иако Је по ранијим статистикама очи гледно да би бар половина жена на којима је др. Унтербергер вр: "Ио експерименте требало дз су родиле женску децу. Интересантно Је да др. У..:ербергер већ годинама врши све, !есумње занимљнве и важне, експе, гнте, да Је обЈавио о томе и неколнко књига, па ипак у лекарском свету су се за његово откриће слабо заинтересозали, а у стручноЈ литератури се ништа, готово, не пнше о томе. Ако би се др. Унтсрбергеров поступак усавршио, дошло би до ве.тиког преокрета у рађању деце, Јер би се лекарском интервенцијом мо1'о изазвати рађање мушке деце уместо женске, што би било у сагласности са жељама многих родитеља.

Највећи непријатељ тена: митесер — Госпођо, чуваЈте се митесера! -» Чега се треба клонити Митесер Је најпознатија косметичка мана, коЈа се сусреће код оба пола од шеснаесте године до дубоке старости. НајрадиЈе се задржава на носу и околинн, на бради и на челу. Треба знати да је митесер наЈопаснији неприЈатељ тена. И ако свако то зна, мало дама поклањају пажњу митесерима и даље употребљуЈу она шкодљива косметична срет ства која нзазивају многе митесере на њнховом лицу. Има дама коЈе воле да употребљуЈу само „лепљив" пудер, веруЈући да Је он најбољи за ружан тен. ВараЈу се. Лепљив пудер обично садржи много живе, па се зло на таЈ начин само повећава. Цело лице може на оваЈ начин да се упропасти. ТеориЈски митесери наилазе услед разних унутарњих поремећаја, као што су рђав крвоток, недовољна функција желудца и црева (слабо варење), као и поремећаји унутарњих секреционих жљезда. Митесер је у истини мала славиница од лоја, која се у додиру са спољашношћу не запрља прашином и прљавштино.м, како се то обично верује, већ се неком нарочитом хемиЈском материјом оксидише и отуда добија тамносиву боЈу. Исто тако не може се за митесер тврдити да је мали паразит, инсект, као што се то у неким местима погрешно веруЈе. Код млађег света може се појављнвање митесера спречити брн^љиво.м негом коже на лицу. Кад "неко већ има митесере, врло тешко се може од њих ослободити за увек. Савесним поступком и домаћом негом могу се ипак митесери бар за извесно време отклонити. Важно је код митесера да се спречи њихово најопасније дејство: ства рање пора на лицу. Ако се митесерн не лече, кроз неколико година лице постане рупичасто као да Је прорешетано. Често митесери могу да изазову и запаљење коже на лицу. НајуспелиЈа заштита против митесера је ова: они коЈи имаЈу мастан тен морају употребљавати есенпије које растварају маст. Они коЈи имају сув тен морају употребљавати кре мове и масна средства, али у овимл не сме бити ни мало живе. Веома је погрешно мнтесере уклањати р^кама (ноктима). То истискивање нншта не помаже, јер само привидно уклања митесер. На оваЈ начин се само кожа оштећује без икакве потребе. Др. Н.

Чика Љубнна ул. бр. 5. Препоручује Вслнки Избор француске ПДРФИНЕРИЈЕ И КОЗНЕТИКЕ КОЛ. ВОДЕ у раз. мирисима на литар МИРИСА оригнналннх на грам МИРИСНЕ ЕСЕНЦИЈЕ све врсте на грам Све остале тоалетне потребе. Мо1имо пазите на алрссу и бр. 5. 42864

Косметички савети и упутства — Биљанинн косметички одговори читаоцима „Правде" —

Зумбул, Нови Сад. — Немојте пре јесени почињати са масажом, мажите лице евако вече Биљаниним Хормон кремом. Он храни кожу. Дању не употребљавајте ништа. Кад сте већ на селу, искористите то за одмор лица. Шминку сасвим изс # гавите. Љуба, Београд. — Обратите се лекару специалисти за кожне болести, за вас је то најбоље. Ако пошаљете адресовану коверту, послаћу одговор. Мица, Љубљана. — Индијско средство за скидање длачица није потреб но за руке и ноге. Узмите каказ обичан депилатор па поновите неколико пута преко лета. Књижицу са описсЛ.1 за мршазљење хрслала сам. Пегава, Смедерево. — Нгобично се радујем вашем успеху, ви и даље употребљавајте ноћни крем, а днев« •ни стављајте пре пудера. До јесени добићете савршен тен. Боље је сачувати лице од пега преко лета. Љубопитљива, Скопље. — Пошто не подносите ни један крем, ево вам рецепт за зодицу: тинктура бензое 4,0, кал. карбон, спир. камфор а а 1,0 аква колон 250,0, тинк. амср. мош. 0,25. Водицу за скупљање пора за вече, а ово за дан. На остала питања одговори у иду ћем броју „Правде". У косметнчкоИ заводу у Новом Саду примам рали давања бесплатних савета од 8—12 часова пре подне. Бнљана, Његоше* В9 10.