Правда, 06. 09. 1932., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

1Ш:А I ДИНАР ,._Ш, . .Ј

БРОЈ 250

Уредништво: Влајковићева 8. Месечна претплата за нашу земљу 20. дин., за иностранство 50 дин. ТЕЛЕФОНИ РЕДАКЦИЈЕ: 25.555. 25.552, 25.556, 25.558, 25.553. 25.554. — Рукописи се не враћају.

) ГОДИНА XXVIII

(Јгласи се прнмају у администрацији ВлаЈковићева 8. Чековни рачун код Поштанске Штеаионнае бр. 53.220. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАНИЈЕ 25-551.

БЕОГРАД, УТОРАК, 6 СЕПТЕМБАР 1932 Г.

— ШТА ЈЕ ДОНЕЛА КОНФЕРЕНЦИЈА У ОТАВИ? — ДРЖАВЕ ЈОШ ЈНИКАКО НЕ ЖЕЛЕ ДА ОБАРАЈУ СВОЈЕ ЦАРИНСКЕ ЗИДОВЕ — ОДНОСИ ПРЕМА РУСИЈИ. —

(Написао: ДАВИД ЛОЈД ЏОРЦ, бивши претседник владе Велике Брита није).

Вредкост споразума који је постаг. нут у Отави, веома је спорна. Велика Бретгакија је данас царевина која сама себи највише шкоди. Појелине ко. лоније и доминиони Велике Брита. није оптерећени су исувише разшгм сировинама и животшш намирницама. али кад је реч о томе да се те нагомилане намирнице и С1фозине пла сирају негде у свету, онда доаазе у првом реду у обзир друге енглеске калоније и доминиони. Али штз ту виднмо. Једна колонија се брани од Друге царинским зидовима, цене ое вештачки подижу, као да све то није у једној држави? И онда, сме ли нас чудита што се одатле, од Велике Бри. таније далеко мање државе морају да Д!тите високим царинским зидовима. У блиској прошлоста је на несумН>ив начин, у више махова доказано да ни јеона држава у свету не показу је ни мало добре воље у вези оа обарањем царинских зидова. Ни Једна од држава која се брани царинама од иавале стране робе. не показује намеру, нити жели да пружи ичициативу за укидање царина или бар за знат ио ограничење те стро. е царинскд по литике. А све док се не буде на том пољу нешто учинило, светска трговн № ће се налазити у досадањем страшном застоју и нико је нвће извући из тешке кризе. Велика Британија волн често да указује на свој пример и позива друге, мање државе да чине оно што и она чинн. Али она бзш тим мањим држа. сама пружа веомп лош пр«мер 0 кад ре сама брани царинама, коЈе ни у колн. ко нису у складу са општам принципима модерне тр!овине. Мени се све чини да конференција у Отави, која је имала да донесе важне н корисне одлуке по брита«. ску царевину. није ништа учиннла. Зашто? Зато што су и овом приликом победили приватни интереси, интере. си поједнних трговаца, група, картела или савеза трговаца. Не знам када ће већ једном ц меродасни кругзви У Енглеској почети да увиђају да су прави национални и општечовечански интереси далеко важнији од свију приватних, лока^тних и провинцналних интереса? Што се тиче Сједињених Америчкнх Држава, њима је такође много стало до тога да се данашња страшна царинска ограничења што више сма. ње, да се царински зидови уклоне, јер и за саму трговнну Уннје значи данашње стање на пољу светске тр. говине праву катастрофу. Просперн. тет Америке био јв одувек везан за слободну трговину, она је само та<ко могла да игра своју улогу на пољу светске тргоЕине. Сједињене Америчке Државе данас немају ни мало разлога да помажу' ни једну европску владу у било којој акцији, из простог разлога што су све те европске владе у првом реду упе. риле своја царинска ограничења против саме Америке. Конференција у О. тави јв показала много добре воље за јачн саобраћа.ј у самој британској царевини, ока Је показала добру во. Љу и за укидање ограничења на пољу царина, али није похазала ни ма. ло добрв воље да се привредно збли жи с осталим земљама, а најмање са Сједињеним Америчкил! Државама. на којв је Велика Британија данас упућена више него икада. У опште се мало ради нз привред. ном зближењу држава у свету. По. г ити чари у својим говорима грме, како би требало основати н неки светски при вредни савез, многи су и за политичку унију, а.ти свв то су само шупље Фразе, јер кад је реч о подношењу и најмањих жргава, све државе се по. влаче и не желе да учине ни тјмањ«попуштање. То нам најбоље доказуЈе цзринска политака Велнке Британије и свију осталих европских држаза Светска трговина се данас наллзи у великој кризи и њој ' свакнм даном све веће опасности прете. Не буде ли се напустила досадања упорна, тврдогла ва политика на пољу светске тргови. не. не буде лн св напустила, бар до. некле, досадања тесногрудост нз по. л.у царинске полнтнке, неће нико ве. ровати више у то, да има дожавникз и политичара који искрено желе нл. предак целога све1а. У есоизму поје. днних држава све ће се задавата. До. ста јс жалосно што је јак доказ тога егоизма показала Велнка Бритамијз ла својој последњој конференцији у Канади.

Немогуће је спроводити мудру и ра ционалну прнвредну политику, немогу ће је, постићи здраве и некадање кон солидоване прилике на пољу сееггске трговине. ако се ЕЈвропа и даље буде високим царинским зндовима бранила од Америке, ако и даље буде затварала своје пијаце пред америчким продуцентима. Амерички продуценти су у исто време одлични консумента на европским пијацама и они врло ретко односе из Европе добивени новац кући. Ако се досадања трговинскз полити ка већине земал>а у свету буде наставила, ц&лој светској трговини пре. те највеће, катастрофалне опасности, Највише штете од тога имаће, разуме се. највеће државе. У првом реду А. мерика и Велика Британија. Поред Сједињених Америчких Држа ва, у многоме треба водита рачуна и о СовЈетској Русији. Она по свом по литичком програму и реду који тамо влада, може бита најодвратнија Канађани су то на конфернцији у Отави покушавали да докажу — али ми Једног дана сви морамо ипак уви. дети да се без Русије, бар у економ. ском смислу, не може Још пре неколико година увоз руске пшенице у Енглеску био је упркос интимних трговинских веза између Енглеске и Русије — безначајан. Али већ 1931 године увоз јевтине и квалитативно најбоље руске пшенице у целом свету у Енглеску износио је 29 милиона метарских цен ти. У исто бреме — то је веома карактеристично по прилике које Ланас владају у великобританској империји — канадски увоз пшенице у Енглеску опао је за педесет од сто. При томе не треба заборавити да је Канада британски доминиум, а Русија страна земља и то са Совјетскнм уставом, који је у суштој противности са уставом енглеске монархије. Светска трговина тражи своје путове. То нам најбоље показуЈ *е пример Енглеске. Њој не треба пшеница од свога доминиума, већ је узима од Совјетске Русије, из простог раз лога, јер је руска пшеница боља и јевтинија од канадске. А канадски произвођачи ће радије пропасти и дозволити Енглеској да купује пшеницу од противника капиталистичког система, него да они своју пшеницу даду јевтиннје, да они своје личне интерсе оштете. ,

Г. Лојд Џорџ

И све док тај безграиични, страшни економски егоизам буде владао, неће се моћи ни помишљати на оздрављење светске трговине.

Заоштравање односа Јапана и Кине Дтентат на нннесног генерала Чанг Чунг Чаја — Генерал је погинуо. — Атентат је извршен на станицн у Шантунгу. ШАНГАЈ, 5. — (Б. изв. „Правди"). — На једног од најпознатијих кинеских војсковођа генерала Чанг Чунг Чаја извршен је атентат. На станиин у Шантунгу он Је убијен од непознатих атентатора. Вест о атентату мно го је узбудила кинеско јавно мнење. Односи са Јаланом који су у послед ње време нарочито погоршани, постали су још затегнутијн и у Шав«гају је дошло до разних инцгадената. У трговннн једног Јапанца у Међународној зони бачена је ручна гра ната, која је експлодирала н начинн-

ла велику штету. Једна јапанска па трола ухапсила је једног Кинеза, који је, .међутим, ослобођен од кинеских полицајаца. Јапан прети да ће покренути нову вој'ну акцију, ако ки неске власти не стану појачаиом антијаланском бојкоту.

Рођендан Престолонаследннка

Петра

Шестог септембра прославиће се на свечан начин рођендан Престоло-

Престолонаследннк Петар наследника Петра. Све старији, сада Престолонаследник Петар улази у десету годину, он је и- све ближи нашем народу, све чешће у његовој средини, и све више &ма прилике да видн како постоји ^елика' и топла љубав народа према вољеном Пре^ столонаследнику. Ово лето, Престолонаследник је провео на свежем Бледу, где је имао и једно задовољство ђака основне школе: на Бледу он је положио други разред и идуће године, разуме се, учиће трећи.

Новн претседннк Релублнне Мексико — За претседника је изабран досадањи министар војске г. Родригес. -

МЕКСИКО, 5. — (Б. изв. „Правди") — Република Мексико добнла је новог претседника. Досадањн претседник г. Рубио дао је пре неколико дана оставку са мотивацијом да из здравствених разлога мора да напустн Мексико. Изгледа, међутш«, да је прави разлог оставке један конфликт са бившим претседником г. Калесом. Конгрес је уважио оставку и сазвао се да изабере новог претседника. Изабран је досадањи министар војни г. Родрнгес. Он је свакако нај млађи претседник републике, јер није напунио 36 годину. Бивши претседник г. Рубио нарочи тим возом већ је напустио Мексико.

Конгрес „Фидака" - Конгрес је на свечан начин отворен у Лисабону. —

ПАРИЗ, 5 септембар. — (А. А.). Јавл>ају нз Лисбона да је јуче у тамошњој свечаној дворани Општннског дома отворен тринаести конгрес Фидака, под претседннштвом португалског министра војног. Генерал г. Висанте де Фреитас поздравио је конгресите у име општине лисабон ске. Претседник Фидака мајор г. Вајт захвалио се генералу г. Фреитасу на овом поздраву, а затим је претседннк секције португалског Фидака поз дравно у име целог португалског народа присутне. Затнм су поједини делегати разних земал>а одржалн својег оворе. По овој свечаној седннци извршена је церемоннја поздрава застава свнју савезннчкнх земал>а, која је нзвршена на лисабонском тргу, у прнсуству ми ннстра војног, у чијој се пратњн налазио и војнн гувернер Лисабона. Поједине заставе истицане су једна за другом на прозору мнннстарства правде, док је музика изводила хим ну свију савезвшчких земаља. После ове церемоније португалски мннистар војни прикачно је одлнчја којима је португалска влада одлнковала заставе бивших ратника. Затим Је извршсно дефиловање бнвших ратннка.

НЕМАЧКИ ДОГАЂАЈИ

— АМЕРИКА БИ ПРИХВАТИЛА НЕ МАЧКО ТРАЖЕЊЕ, АЛИ СЕ БОЈИ ДА ЋЕ ПОСЛЕ ТОГА ДОГАЂАЈА ИЗИЋИ СА ИСТИМ ЗАХТЕВОМ ФРАНЦУСКА И ЕНГЛЕСКА. —

— ФРАНЦУСКИ МИНИСТАР БУЏЕТА Г. ПАЛМАД ИЗЈАВЉУЈЕ ДА ЈЕ НЕМАЧКА ПОСТАЛА ВОЈНИЧКА ДРЖАВА, ЗА КОЈУ ЈЕ РАТ НАЦИОНАЛНА ИНДУСТРИЈА. —

— „СВОЈИМ МИЛИТАРИСТИЧКИМ ДУХОМ, НЕМАЧКА ЈЕ ПРОТИВ СВАКЕ ПОЛИТИКЕ ПОМИРЉИВО СТИ, ПРОТИВ СВАКОГ ЗБЛИЖЕЊА И ИСКРЕНЕ МЕЂУНАРОДНЕ САРАДЊЕ", РЕКАО ЈЕ ЈОШ Г. ПАЛМАД.

—оо—

ВАШИНГТОН, 5. — (Б. Изв. „Прав ди"). — Немачка влада обратила се молбом америчкој влади да јој ова, одобри мораториум од две и по године за плаћање септембарске рате окупационих трошкова америчке вој ске. Сума, чији рок истиче у септембру, износн 25 милиона долара. С обзиром на тешку финансиску кризу, америчка влада у начелу не би била против таквих концесија Немачкој. Али се она боји да у случају ако Немачкој прнзна мораториум, да остали европски дужници, у првом реду Француска и Енглеска, не схва те ово као преседан и такође затраже мораториум за своје ратне дугове. У вези са овим проблемом ставље но је поново у дискусију целокупно питање ратних дугова и утицајни амерички кругови понова наглашују да онн и даље захтевају да на будућоЈ светској прнвредној конференцији проблем ратних дугоза не буде претресан. Ако би евролске државе ипак хтеле да се и овом проблему води реч на привредној конференцији, онда оне би морале Још пре конференциЈе да се споразумеју о овом питању са Сједињеним државама. Говори се да је претседник енглеске банке г. МонтегЈу Норман на свом америчком путу припремио терен за дискусију питања репарација и ратних дугова. РАД НА СТВАРАЊУ ГРАЂАНСКЕ СТРАНКЕ У НЕМАЧКОЈ БЕРЛИН, 5. — (Б. Изв. „Правди"). — У јавности се много говори о покушајима да се створи једна Јака немачка грађанска средња странка. Такви покушаји били су учињени пре последњнх избора за Рајхстаг, али план тада није могао бити остварен

нешто спрема у НемачкоЈ. Дадас, кз да постоЈн толико неповерење нзмет ђу наррда, не могу се стваратн др-.

Г. фон Папен

и разне грађанске странке претрпеле су због тога катастрофалне губит ке у изборној борби. Сада Је угледнн немачки полнтичар и бивши амбасадор у Токиу др. Солф предузео поново иницијативу за такву, концентрацнју грађан ских странака. Њега нарочито подржаваЈу потпретседник Берлинске општине г. Елзас, као н десно крило левнчарске државне странке. Циљ Је нових покушаЈа да се и» остатака разних малих грађанскнх сгранака створи Једна Јака и велика средња грађанска странка. „ТАЈМС" СМАТРА ДА СЕ НЕ СМЕ ДОЗВОЛИТИ ДА СЕ РАЗОРУЖАНА НЕМАЧКА ОРУЖА ЛОНДОН, 5. — (Б. Изв. „Прагун") — Угледнн енглескн лист „Тајмс" коЈи до сада ннЈе проговорио о новнм немачким захтевима у погл\*ду једнакости у наоружању данас у уводном чланку заузима став у овом питању. Лист наглашуЈе да немачкн захтев није изазвао нсувнше велнко изненађење, Јер се знало да се тако

Г. Палмад

жаве првог и другог реда и заиста треба све државе изЈедначнти у правима. Немогуће Је немачке захтеве одбнти у целости, али исто тако би бнло погрешка да се дозволи да се једна већ разоружана држава опет наоружа. Треба пронаћи некакво средње решење и пре свега поЈачаном енергиЈом порадитн на томе да Женевска конфернција о разоружа-» њу постигне своЈ циљ. ГОВОР МИНИСТРА Г. ПАЛМАДА ПАРИЗ, 5. септембра. — (А. А.)^ ЈављаЈу из Сента да је тамо на Једном банкету министар буџета г. Пал мад у свом говору изјавио да је Француска н поред тешких садашњих финансиЈских прнлика успела да одржн моралну и социјалну равно тежу, да своЈу валуту учврстн и да на своЈе новчане обавезе беспрекор-. но одговори, додавши да Је влада чврсто решена да спроведе равнотежу буџета н да прнступн радовима свога програма за привредну опрему земље у циљу да се што внше ублажи незапосленост. „Влада Је чврсто одлучила, нзЈавио Је г. Палмад, да се одупре сваком покушају инфлације". Прешавши затим на догађаЈе у Немачкој, г. Палмад Је изјавио да Немачка са својим парадама „челичних шлемова" потврђуЈе да она поново постаЈе војннчка држава за коЈу Је рат национална индустрнЈа. „Својим милитаристичкнм духом, рекао је г. Палмад, Немачка је протнв сваке политнке помирљнвости, против сваког зблнжења н искрене међународнг сарадње. Параде „челичних шлемовз" Јасно покаЗују намеру Немачке да се поново вратн рг жнму коЈи Је у њоЈ владао пре рата." СВЕТСКА ПРИВРЕДНА КОНФЕРЕН ЦИЈА ОДРЖАЋЕ СЕ У АМЕРИЦИ ЛОНДОН, 5. — (Б. нзв. „Правдн"). — Дипломатски кореспондент листа „ДеЈли Хералд" Јавл>а дангс да су планози око светске прнвредне кснференцнје знатно нзмењеии. Ова ксн фсренција неће се одржатн у Лондо ну како се уопште мнслило, него у Вашиигтону и отварање конференцн Је ће битн тек ндуће 1833 гсдзгне, а не у Јесен овег одине. Претеедннштво конференције је понуђено претседннку енглеске владе г. Макдоналду. Седнште конференцнЈе Је нзабра но у Амернци зато што америчко јав но мнење Је врло неповерљиво према европскнм конференцијама и уна гред склоио да верује у бесцнљност сваке конференцнје, коЈа се одржава у Еврсши. Изгледа да и женевски кругови одобравају да се прнвредна конференција одржи у Америцн. ПАРИСКА ШТАМПА ИСТИЧЕ ДА ЈЕ НЕМАЧКА ЈУЧЕРАШЊИМ ПАРАДАМА ПОКАЗАЛА ПРОХТЕВЕ НА ПОЉУ ОРУЖАЊА ПАРИЗ, 5. септембра. — (А. \Ј — Лнстовн се н даље опшнрио баве великом парадом „Шталхелм_ 1 у