Правда, 06. 09. 1932., стр. 2

СТРДЦА

ПРАВДА, 6 СЕПТЕ.МБАР 1М: ГОД.

БРОЈ 2~°

Учешће резервких официра на сутрашњој соечаности Резервнн офнцири који имају уни форму мту сутра учествоваги на р« В1 *у трупа на Бањнци, Резерћни офн цнрн који желе учестноватн треба д„ ставе на униформу ешарну, ..•Вч.' Декорације, беле рукавице, чизме или црне гамашнс. Транспортовање ће се вршнти ол Офицнрског дома до Бањице војннм аутобуснма « а>томобилима од 5.30 I— 8.3о часова изјутра. Ово важи за све резервне офицнре. БЛАГОДАРЕЊА У ИРКВАМЛ НА ДАН ПРЕСТ0Ј10НАСЈ1ЕДНИКОВОГ РОЂЕНДАНА 6 септембра, на да« рођења Престолонаследника Петра, одржаке се благодарење у свнм црквама и богомољама у Београду и земљи. Распоред благодарења у београдскнм црквама и богомољама биће по овом распореду: У Саборној црквн у 11 часова, у Ка толичкој цркви у Крунској улици у 9 часова, у Евангелкстичкој нркви у Вука Караџића улиии у 10 часова, у Џзч!ији у 12 часова, у Синагози Бет Изрзел, у Цара Уроша улици. у 10 часова; у Синагози Ешкенаског рела у Космајској улици у 11 и по часова, у Старокатоличкој црквн у Дубровачкој улици у 10 часова. ттттттттмннтттт»ттт»?м»тт Самоубиство студента медицине Корнелија Баршона БЕЧ, 5 септембра. А. А,) — Корбиро јавља: из Граца: У вези са такозваном стерилиаационом афером нзвршио је покушај самоубиства студент медицине Корнелије Баршон родом из Брашова (РумуниЈа). Баршон је полио неколи ко бочииа морфиума. Оставио Је писмо улућено управн градачке полнцнје. У писму вели да се драговољно растаје са животом, пошто страхуЈе да би га сваког часа могли ухалсити у вези са стерилнзаиионом афером н пошто ие жели да игра Једну од главних улога на судском претресу коЈи ће се из те афере изродити.

| МЕМОАРИ ДР. КОНСТАНТИНА ДУ МБЕ Новн режим показао је већ прве године познтивне резултате: постнгнута је равнотеша буџета, сређеност адмнннстрацнје, појамање јавне безоедности - КРАЉ ПЕТАР УСПЕО ЈЕ ДА СТВОРИ ПРИЈАТЕЉСКЕ ВЕЗЕ С\ ИНОСТРАНСТВОМ. — И ИТАЈШЈА 110ЧИЊЕ ДЛ СЕ ИНТЕРЕСУЈЕ 3\ БАЛКАН И МАКЕДОНСКО ПИТАЊЕ. —

Бечки јесењи сајам БЕЧ, 5 септембар. — (А. А.). Данас Је отворен бечки Јесењи сајам. На сајму Је узео учешћа великн броЈ страних излагача.

Краљ Петар полазн у Сабо рну цркву на круннсање 27. "<

Нисам могао да делнм ово мишље' ње и такво упорно држање своје владе према Србији. Антанта између Русије и Аустро*Угарске је била вр ло растегљив појам, бнло је веома спорно хоће ли се тај савез уопште моћн склопити. Србнја, мећутим, би ла је наш првн сусед на југу, и ми и она били смо упућеии једни на друге н стога Пашићева понуда, у суштини поштена и мудра, није тре бало да се без даљег претресања, једноставно одбије. Пашић је био тако скроман! Он је у погледу поделе Македоније међу балканским хришћанским земљама био задовољан с изгледима у далекој будућности, хтео је да створи из весно пријатсљско-политичко расположење према Аустро-Угарској и у самој Србијн, био је спреман да по пустн и у многим привредним пита њима, задовољавајући се нашим условима у погледу трговинског уго вора. Мн бисмо Србији дали за то већи зајам и привредне везе би се сигурно учврстиле. Али Беч се оглу

НОВАЦ У ПОДИТИЦИ

Мадам Дно је својнм генн|апним трнновима обманупа многе министре и попктичаре и оштетила велини број сиромашних улагама 00 - ПОЈЕДИНОСТИ ЈЕДНОГ ОД НАЈВЕЋИХ ПОРАТНИХ ПОДИТИЧКИХ СКАНДАЛА У ФРАНЦУС КОЈ. - СЈАЈ И СУМРАК „ГАЗЕТ ДИ ФРАН". -

11. Афера г-ђе Ано, која је својим пре преденим подвалама преварила и оштетила многе људе у Француској, и. зазвала је буру озлоЈећеностн у земл.и. Тек тада.су се почеле преприча. вати новије поједнностн ове незапам. ћене политичко и финанснјске скаи. далозне афере. Као што смо већ навели, г.ђг Ано се у овом подмуклом и прљавом послу ослањала иа неколико лисгова у Фран цускоЈ, међу којима се налазно и угледнн радикално.социалистичкн ор. ган „Котиднен", али је ипек њ'..и гл?.е нн ослонац био раннји берзаискн листић „Газет дн Фран". У том листу је мадам Ано са сзо. јим снгурним инстинктом за тадању политичку конјунктуру удара^а у селнки рекламни добош. У доба нај. горег пааања курса франка, 1926, лист г.ђе Ано Је апеловао на пзтрио. тизам Француза, који у одорани фраи цуске валуте нису ништа паметннјв могли учинити, већ да свој новац улагани у предузећа која им је та лукава жена тако вешто предлагала. Кад Је улаоком Немачке у Друш. тво народа ушло у моду проповедањо зближења свиЈу европских народа, г-ђа Ано се такође залагала за то зближење и „Газет ди Фран" протво ркла у „Газет де Насион". Пошто сви политичарн у свету врло мало појма имају о карактеру ивостране штампс, г-1)и Ано је пошло за руком да доби. Ја за своје спс-цијалне прилоге у ли. сту ч.танко, нзЈаве и оригин!лне ру. кописе скоро свнх водећих државни. ка у Европи и Америци. Мећу овима су се налазили и Мусолини и Чичерин, н Штреземан и Чемберлен. Изгледа да ни сама француска вла да није била информисана о закулис. ном раду н улози овога листа г-ће Ано, јер за један свечанн број газгте, при.тиком погписивања Келоговог пак та, чак и сам г. Поенкаре и Бриан су посветили листу мадам Ано ксколико редака. ГТошто су полнтичарн тзко озбнл>но узимали тај лист, сасвим је природ. ио да су н трговачкн свет и ве.пша војска француских стних улагача мо рали стално веровати у озбил^ост и солидност предузећа која је форсиро ла мадам Лно Оно што ј<> она кроз свој лист пушта.та наилазило је иа пу. но поверење. А може се рећи да Је тз препродена жена то поверењо са. вршсно и свсстрано корислма

У кратким временским разм:тима она је основала пет нових финансиЈских предузећа у сврху разних спекулативних послова, са укупно 17 милиона франака канитала. Акцијо су лепо пласиране код публике — за.хваљујућн рекламном добошу лнста г-ћо Ано — и радо примане уместо већ истеклих камата за ргније улоге. Алн све ове рафиноване фннансијСке трансакинје биле су сгмо ирнпрема »V највећи удар, најгенијалнији потхват ове опасне варалице и жснског финансијског генија. Пет новооонованих финансијских предузећа г-ђе Ано изненадила су једног дана француске улагаче всшћу да желе за једно да подигну зајам од 170 мили. она франака. Да би овај зајам успео, требало би похлепннм улагачима понуднти највиши интерес који се у Фраицуској може замислити: осам од сто. Ссм то. га. свима зајмодовцима је обећано да ће од чисге добнти пет поменутих друштава добити велики удео. Но, с овим одважним планом г-ћа Ано Је ипак сувише затегла жицу, која је једном морала пући. Велика и неприсгупачна париска штмпа први пут се заинтерсовала за овај план г-ђе Ано, поче.1а до истражујо н испитује и позвала убрзо и државног тужноца, Јер нешто ниЈе би. ло у реду. Настала је, као штр с^ мо. гло очекивагги, паника међу ситним улагачима. Хиљаде улагача су јуришали на касе финансиских прс«дузећа шдам Ано, али су шалтери тих банска ускоро затворени, г.ђа Ано ухапшена, а њен спекулантски сан приведен крају. Оно што јс остало пружи .10 Је при. 1Нчно жалосну сллку. Биланси њених г»ред>'зећа показивали су огромно дефиците. Сем тога, ос^ао \ч с.чмо још гшантски скандал, који је цела Фран цуска месецима без предаха пратила. Поред открића финанснјских злрупотреба г-ћа Аио, откривенв су и дру ге злоупотребо те генијалне, апи по. квареие жене, Она Је усггела да обма. не много министрс, политнчаре и бсз број ситних улапгча. Поред тога, савршено јв успела да корумпира штам пу и створи врло мистериозне политичке везе, све у циљу да се она лично што више обогати Глатги сагчесник мадам Ано, публициста Жсрж Анкгтил, осућен Је због преваоа н уи<иа на вишегодишњу робију...

шио о ове практичне и једине рв* зумне предлоге. Тај ток мисли ника-. ко није ишао дипломатима на Балхаузплацу у главу... Кад је реч о доцнијем непријатсл. ском раоположењу према Аустро-Угарокој, није никакво чудо што је до тога морало доћи. Пашнћ је блим>. времено пружио своју пријатељскУ руку моћној, али за споразуу.о са малим државама скроа неприступачној Дунавској монархији... Ако желимо да бацимо поглед ил прву годину рада новог режнма, м^ гао би се поставити овај, по но: ч режим повољан, резиме: Постигнут јс осетан прогрес ачо се упореди са нередом и нерадом т) следњег доба Обреновића. Војнр цивилна администрација у Србијч много су се поправиле. Нарочити прогрес примећен Је 11 финансијском пољу. Енергични и прло рутинирани министар финанс!! а Пачу из темеља је реформисао срмске финансије, државни буџет упр"стио, буџетску равнотежу потпун > остварио. Што се тиче односа Србије према иностранству, Краљ Петар је много допринео својим личним везама ц кордгпонденџјном да се ти односи за годину дана знатно поправе. Краљ Петар јс био у сталној препнсцн са нталијанским краљсм, црнз горским кнгзом Николом и рускнч царем, ко!н је важио као његов нај-» нскреннји заштитник. Поред тога, у балканској политицк ст>'пио је на арену и један нови фа-\ тор. Италија се почела све више да ннтерссује за Балкан. Она се, истина. н раније интересовала за Арбанију, а.ти је, сем ње, на Балканском Полуострву ништа није занимало. Одједном, она се почела ннтересовати и за македонско питање, па је чак желела да се и њеио мншљење по том пнтању саслуша и уважн. Било је јасно да је и Италија почела да осећа како је дотле у својзј политицн била сасвим изолована н руско-аустријском антантом у везч са балка/нским проблемима, потпу« но потиснута. У Рнму су почели да увнћају да Италија мора ту своју пасивну улогу да напустн. Крунисање Краља Петра У септембру 1904 године обављено је у Београду, на веома свечач начин, крунисање Краља Петра. То је била новина за Србију, јер су се раикји српски владаони само у Жнчи миропомаза.тн. Али Крал. Петао јо желео да се обавн акт круниса« ња, всћ и стога да се том прнликом покаже самосталност Србије. На свечаност крунисања дошлн су кнез Данило н његова лепа супругз кнегиња Милнца, а италијанског кра ља заст>"пао је маркиз Гичоли. У сеп тембру сам се вратио у Београд са дужег отсуства н одмах похитао V свечану аудиенцију код Краља Петра. Ту сам констатовао да је од страних земаља прва Италија отишла Краљу Пегру у крунидбену оуд:»енцију, па је на тај начнн маркиз Гнчоли постао и крунидбени доајеи. Овим је Италија пружнла нонн д) каз да ниЈс више равнодушна прсм^ балканском пнтању, а најмањс према Србијн.-Иначе се маркиз Гичоли не би онако пожурно. У дипломатском кору у Београду настала је сада утакмнца о ранг и заузнман.е места за време крунисања. Ја сам, као доајен београдских страних дипломата, морао да посрсдујем као суди|а. Та улога није била ннмало лака. Церемонија круннсања V београзској Саборно! цркви трајала је пуиа два сата. Премда ни|е претходно одожана никаква проба, одлично и сјајно јс протекла. Крал> Петар се за све време мнрно, краљевски и д> стоТанствено држао. То ни|с бнло лако ако се има у виду да |с крал.евска круна била тешка четирн килограмп, п златом опточенн плашт че* трнасст килограма. Па ииак, краљ |е после круниспња од Саборне цркве до Конака ишао пешке. Цркна 1с за времс крунисања имала днван изглсд. Шорснило свештеничких одежли и многоЛро1нич пј» радних офиннрскнх униформн пру* жа.то је живописну и при|атну слнку.

У Берлиму су 3 и 4 овог месеца одржане велнке свечаности „Челичног шлема" на коЈима је узело учешћа преко 150.000 бившнх ратника. С лсва на деснс: Фраиц Селдте, први претселиик Савеза бивших ратника; МаЈор Стефани, воћ бгрлинског Шталхелма; Дистерберг, други претседник Савеза бнвшнх. ратника.

Берлнну и веле да је та парада испољила на свој начнн немачке прохтеве на пољу оружања. Лнстови констатују да на тој маннфестациЈи бар нису одржанн рзспаљиви гозори, каквих је било на неким ранчјим слнчиим манифестациЈама. У вези са тнм лнстови пишу о не-

чачким за.хтевима о равноправностн у оружању. „Еко де Пари" тим поводом вели да су Немии ту равноправност ствар но већ постнгли и да су воЈне одредбе ВерсаЈског уговора стварно већ ирекршене. Лист се пита да ли већ ниЈе доцкан да се заустави даље остварење тих тежњи.

Заседање Првог архнјерејског сабора

ГОВОР Њ. СВ. ПАТРИ ЈАРХА Г. ВАРНАВЕ. —

СРЕМСКИ КАРДОВЦИ, 5. — (Изв. г Правдн"). — Данас сс састао у Сремским Карловцима у прво рсдовно заседањс Првн архијерејски сабор после доношења Устава Српске православне цркве. Овај је Устав очекиван нећ дуже времсна, да би сс могла извести потпуна реорганизацнја Српскс православне цркве. Због тога јс дневни ред овог заседања Архијерејског сабора претежно сачнњен у томе смислу да сс донесу уредбе, правилници и судски поступак, чијнм ступањем на снагу имају да се изједначе потпуно адмннисгративни црквени рад целе патријаршнје. Пошто се овај Устав већ делом уводи у живот, саборским санкционисање.ч нзрађених правилннка и уредаба остварено је и активније привоћењс у живот црквеног Устава, као н црквене судске организацијс, јер, према досадањим нзвештајима, готово у свнма епархијама спроведени су већ ирквено«општинскн избори, пз којих ће се, у по Уставу, аутоматски делегиратн делегвти за епархијски савег, а нз овог савета делегнраће се у патријаршијски савет. Сам Свети архијерејски савет у овом свом заседању претресаће одред бе Усгава, нменоваће за патријарши ски савег нове чланове, и то: једног ректора, 1 свештено лице мирског реда и по једно лице из сваке епархије. У савет ће ући још 12 чланоза. које ће Њ. Св. Патријарх по споразуму са претседником владе предложитн Њ. В. Краљу. Њихов мандат ће трајати шест голнна и сазиваћс сс на већање сваке друге годинс. Према овом, до краја ове године моћи ће патријаршиски савет одмах по своме образовању преузети све дужности које му по уставу ирипадају. Он ће створитн и ирви првеии буџет у споразуму са Архијерејским сабором. Данас у 9 часова пре подне почело је призивањс Свстог Духа у патријаршијској дворској капелн у присуству свију архнјереја. Чинодсјствовао је Њ. Св. Патријарх Варнава уз асистенцију протоћакона др. Радованоаића, сскретара Свегог Сннода и професора Университста. После многољетствија Краљу, Патријарху и свима присутПим архијере)има, Њ. Са. Патријарх Варнава обратио се својој браћи архијерејима овим речима: ГОВОР Њ. СВ. ПАТРИЈАРХА — И ове голиие, као и раније, са* бор се састао у своје редовно заседање да решава о крупним пнтањима Српске православие цркве, а првенствено о примени Устава, који Је донет нз прошлогодишњем сабору, у сагласности са господином минисгром правде и Краљевском Владом, а био санкиионисан од Њ. Вел. Краља. Рише година се очекивао оваЈ устав и читаве децениЈе Је рађено на њему. Сад кад смо га добили, настоЈаћемо најревносније да се проведе у црквени живот. У овим тешкнч временима духовне кризе, ваља ла будемо свесни своЈе улоге, а чи смо увек били на висини свога позива. Свети Скнод Је од прошлогодишњег заседања, а на основу добиЈеног Устава, радио с најлепшим намерача да поЈеднне уредбе и правилниии буду блзговрсмено донети и сада Је на ваиа ред да судите и исправљате! После ове речи Њ. Св. ПатриЈарха, сви архиЈереји повукли су се у салу за већање, где Је одмах приступљено кснституи*«јм рдбола.

[ Затим јс прочитан телеграм Њ. В. Краљу, који гласн: Њ. В. КРАЉУ ЈУГОСЛАВИЈЕ АЛЕКСАНДРУ Београд. Свети архиЈерејски сабор, саставши се у редовно годншње заседање, сећа се, после молитве Свевншњем,

Њ. Св. Патријарх г. Варнава у првом реду свога омиљеног владара и овом приликом најсрдачније благодари Његовом Величанству за потврду новог Устава Српске православне цркве. Господ нека поживи свога изабраника и Узвишени Краљевски Дом. После тога прешло сс на констнтуисањс одбора. Одбори су конституисани овако: Закоиодавнн одбор: Њ. Преосв. епнскоп банатскн Георгијс, нишми Доситеј, бачки Иринеј и горњокарловачки Максимилијан. Адмнннстратнвни одбор: Њ. Преосв. митрополит габро-босански Петар, тмиочкн Емилијан, браничевски Јован, зворничко — туалански Нектарије. Просветни одбор: Њ. Преосв. епископ пакрачки Емилијан, епископ жнчки Јефрем, злетовско — струмички Венијамин, епископ Јеротнје и заху.мско — херцеговачки Снмеон. Одбор за мнсије: Њ. Преосв. будимски Георгије, нишки Доситије, охридско — битољскн Николај, бачкн Иринеј, америчко. — канадски Мардарије. Одбор за дневни ред: Њ. Преосв. митрополит бањалучки Василије, епископ далматински Иринеј и захум ско-херцеговачки Симеон. Одбор за дисциплинскн рсд: Њ. Преосв. митрополит скопски Јоснф, епископ охридско-бит.ољски Ннколај, жички Јефрем и далматински Ирннеј. Несрећа фипмске глумице Флоренл ПАРИЗ, 5с ептембра. (А. А.) — Јав љаЈу из Анжера да се данас тамо погната филмска глумииа Одет Флорекл, управљаЈућн сама своЈим аутомобилом сударила са једним другим аутоуобилом и да Је при томе тешко ловређена.