Правда, 06. 09. 1932., стр. 3

V

БРОЈ 50

ПРАВЛА. 6 СЕПТЕМБАР 1932 ГОД.

СТРАНА 3

ЗА КОСУЛТОВАЊЕ ДОМАЋЕ ПРИВРЕДЕ ЋАЈНЕ ПОЛИТИКЕ. -

У ПИТАЊИМА САОБРА

Горе: у сали за време седнице Тарифског одбора. Доле: претседник Тарифског одбора г. Јосиф Цигмус говори.

Данас у 10 часова пре подне одр5каиа је у дворани Индустријске коморе прва седница Тарифског олбора. У нме г. Министра саобраћаја седннцу је отворио помоћник г. инж. Петар Сењановић говором, у коме је нарочито нагласио да је жеља г. Министра саобраћаја да у данашњим тешким моментима по прнвреду кон •султује најмеродавније факторе који претстављају домаћу прнвреду. За тнм је г. Сењановнћ пожелео срећан рад Тарифском одбору са нааом да ће он користити железничкој управи. На говор г. Сењановића одговорио је у име присутних чланова г. Војислав Бесаровнћ, генерални секретар Сарајевске трговачке коморе, захва ливши се на израженим жељама. Г. Бесаровић је нарочито подвукао да Тарнфски одбор сматра за своју дужност да се захвалн г. Министру сао браћаја на оживљењу овога тела, по гито је г. Мнннстар саобраћаја овим показао да је вољан да саобраћајну по.титик>' води у складу са интере •сима земаљске прнвреде. После тога г. Сењановић* је прерао претседништво претседнику Тарифског одбора г. Јосифу Цугмусу, референту Миннстра саобраћаја. Отварајући прву седницу Тарифског одбора г. Јосиф Цугмус одржао је подужи говор, у коме је нзнео историјат ранијег рада Тарифског од бора и подвукао његов велики значај, ако буде остао на терену заштнте привредних интереса и интере са саобраћајних установа. ИЗБОР АНКЕТНИХ ОДБОРА На првој седннци изабрана су четирн анкетна одбора. За претседника одбора за робну тарифу изабран је г. Лујо Карамански, секретар Загребачке трговачке коморе; за прет седника одбора за путничку тарифу г. Војислаз Бесаровић, генерални секретар Сарајевске тргсвач. коморе; за претседника одбора за поморску тарифу п. др. Саза Бошковић, секргтар Трговачко-обртничке коморе у

Сплиту и за претседника одбора за речну тарифу изабран је г. Милан Лујановић, члан Трговачке коморе у Београоу. На седници је затим покренуто питање нове железничке тарифске реформе н питање превоза житарица преко Сушака, о којим питањима ра справљаће Тарифски одбор у својим доцнијим седницама. Седници су присуствовали сви чла новн одбора и то г. г. Васа У. Јовановић, Васа Кнежевић индустријалац, Драган Милићевић секретар Са веза рударских и топионичких предузећа, Војислав Ђорћевић управник Главног савеза српских земљорадничких задруга, Андрија Чулић секретар Трговачко-индустријске комо ре у Дубровнику, Александар Манојловић секретар Трговачко-индустријске коморе у Великом Бечкереку, Илија Пејановић члан управе Тр говачко-индустријске и Занатске коморе у Подгорици, др. Мијо Мирковић секретар Трговачко- индустријске и занатске коморе у Новом Саду, Војин Варошлић претседник Удружења трговаца у Скопљу, ннжењер Миливој Варга генерални секре тар Главног задружног савеза, др. Вјекослав Гортан равнатељ Задружне свезе — Загреб, инжењер Милан Ленарчић претседник С. Ш. Ј. Љубљана, Данило Горинц секретар Савеза индустријалаиа У Љубљани, др. Јоша Басај — Љубљана, Чедомир Плавшић секретар Трговачкоиндустријске коморе у Осијеку, Милан Лујановић члан управе Трговач ке коморе у Београду, Ото Хајнрих генерални директор (лрвна индустрн ја) у Загребу, др. Лујо Карманслер секретар Коморе за Т. О. Ј. у Загребу, Сава Бошковић секретар Трговачко-обртне коморе у Сплиту, др. Војислав Бесаровић секретар Трговачке коморе у Сарајеву, Д\ јан Микачић претседник Задружног савеза у Сплиту. Секретари Тарифског одбора су г.г . Снма Мишић и Станислав Велимирић.

Припреме за Земаљски воћарски конгрес — Конгрес ће се одржати у Чачку од 27 до 30 октобра Специјални одбор за земаљски воћарски конгрес енергично ради на припремању овог великог и знача)ног конгреса. који ће се одржати у Чачку од 27 до 30 октобра. Иницлјатива за воћарски конгрес припада Српском пољопривредном друштву, а претседник одбора је г. др. Танасије Митровић, потпретседник Друштва. Као чланови V одбор улазе г. г. др. Веља Сгојковић и Б. Ранковић, начелници Министарства пољоприврвле. г. Никола Петровић, инспектор овог Министарства. г. др. Мих. Градојевић, доцент пољопривредног факултета Београдског университета и г. Т Влалисављевкћ. агроном. Исти одбор припрема и земаљску кон фепснци|'\' риногразара. која је закгзлна за 25 септембар. Ова конференција олржаће се у Смедереву. Предвићено је да њен рбд траје четири лана. За воћарски конгрес већ сада пок-азују живо интересовање воћари из свих крајева наше земље и може се предвићати да ће њихово учешће у раду конгреса бити веома велико у толико пре што је министар саобраћаја одобрио учесницима повластицу од 50°/о, као и учесницима виноградарске конференције у Смедереву. На воћарском конгресу расправља ће се, путем стручних реферата н дискусије, о производњи, преради и продаји воћа, као и о заштити воћа од штеточина. У круговима воћара нарочито се истиче потреба сложног преузимања мера за побољ шање неге воћака и боље консервисање. Наглашава се да у индустри ји консервисања воћа морају воднти прву реч воћари — произвоћачи. Потребно је интенсивно и зналачки радити на томе да се воћарство ис-

користи, у интересу националне привреде, што бол>е и рационалније. Одбору конгреса пријављен је велики број реферата. Референти на воћарском конгресу биће г. Коста Главинић, г. А. Стебут, професор Университета, г. Воја Петковић, пог претседник Трговинске коморе у Бео граду. г. Приоли, директор Пољопривредне школе у Марибору. г. Ми лутин Никетић, професор Средње пољопривредне школе у Ваљеву, г. г. др. Градојевић и др. Јосифовић, доценти пољопривредног факултета Београдског университета, г. др. Сте ван Иванић. директор Централног хигијенског завода. г. др. Веља Стој ковић, начелник Министарства пољопривреде, г. др. Вукосовић, биолог Централног хигијенског завода. г. Милутин Стојановић, директор Средње пољопривредне школе у Букову, г. Ј. Јовановић. претседник Српског пчеларског друштва, г. г. Спремић, Бобановић, Пудић и Којдел. управници бановинских расадника, и други. Исто тако и за земаљску конферениију виноградара пријављен је велики број реферата.

СДРДДНИК читдлдц Рубрика на којој сарађуЈе чнталачка публнка

КАД ЈЕ ИСТА ЛИЧНОСТ И ПРЕТСЕДНИК САВЕЗА И ПРЕТСЕДНИК КЛУБА Када су обављене прве веслачке утикмице за избор осмерца који ће заступати наше боје за првенство на европским веслачким утакмица. ма, опкладили су се Два Шибеншанина да ће шнбеничка „Крка" побе днти „Гусара" односно обратно; „Гусар" ће победити „Крку". Опклада је била у 500 Динара. Као што је познато „Гусар" је по. бедно „Крку". Овај што је изгубио опкладу пришао је ономе који је ову Добио: — Ево ти пет стотина дннара! — Не прнмам. Ти си добио опкладу, јер Је утакмица вршена по снстему др. Стал>а. Сматрам да нисам добио опкладу. Ево теби пет стотнне дннара. На краЈу су решили да новац са опкладе упуте претседнику Југословенског веслачког савеза и прет седнику веслачког клуба „Гусар", пошто Је овде био победилац не „Гусар" нити „Крка", већ систем г. др. Стал>а који он употребл>ава прилнком утакмица. ПАМЕТАН КУЋЕВЛАСНИК Пише нам Један читалац: „Многи закупци станова се и да нас жале на кућевласнике коЈи неће да снизе кирије, иако Је новац добио двоструку вредност за последње три године. Ја могу да се похвалим једним паметним кућевласннком, из Иванковачке улице бр. 22. Он је снизио свима кирајџн јама кнрију са по 100 динара. Наравно, да сад кнрајџиЈе и не помншљају на селидбу. А да се сам.ннје сетио ове мере, вероватно да бн бар Један део кирајџија отказао станове. Колико би користи и себн и кирајџиЈама учинили осталн куће власници кад би поступили по обом принципу! М. М." Хапшење књижевнила Пјера Рамуса БЕЧ, 5 септембра. (А. А.) — Корбиро јавља: У вези са градачким скандалом, стерилизационом афером, како га на зивају листови стваљен Је у притвор анархистички пнсац Рудолф Гросман доста познат и у иностранству под својим књижевним псевдонимом Пјер Рамус. Кађен леш свршеног мзтуранта Боре Кушановнћа БЛЕД, 5. септембра. — (К. иза. „Правди")- — На обали Бледског Је 1 зера синоћ је нађен леш Боре Кушаковића, свршеног матуранта, снна покојног Пере Кушаковића, апотекара, који се пре три недеље удавио при купању. Леш младог Куша ковића, који је овако трагично завршио свој живот, пренеће се у Београд и сахранити у породичну гробницу. Изгледа да је Кушаковић при купању добио паралнзу мозга и уда вио се. Полиција је одмах обавестила породицу Кушаковић у Бео граду о наласку леша.

ОТВАРАЊЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ У СТРЕЗИ

— ПОСТОЈИ БОЈАЗАН ДА НЕМАЧКА И ИТАЛИЈАНСКА ДЕЛЕГАЦИЈА НЕ ОМЕТАЈУ СПОРАЗУМ. —

ПАРИЗ, 5 септембра. — (А. А.). Дамас по подне отвориће се у Стрези привредно — финанснка ксиферен ција, коЈа им да реши о тешкоћама Средње и Источне Европе и на ко-

Г. Жермен Мартен ЈоЈ има да се донесе одлука коЈа ће се поднети Одбору за проучавање европског литања. На овоЈ кснференј цији учествуЈу претставници 15 држава. По извештаЈнма из Стрезе, прет ставницн шест аграрних земаља Сред ње и Источне Европе одржали су Ју-

Самоубиство приватног чиновника у Загребу

ЗАГРЕБ, 5. септембра. — (Ш. извештај „Правди"). — У загребачком предграћу Тушканац, недалеко од Градског водовода, обесио се приватнн чиновник Иван Калчић, бивши аустриски мајор, родом из Стоног. Самоубица се обесио о једну ниску греду. Јутрос око 7 часова пронашли су га неки пролазници мртвог. О овоме случају одмах је обавештена по.тнција која је нзвршила увићај. Приликом претреса самоубичног одела пронађено је једно писмо упућено његовој жени у Лондон и у коме каже да је морао услед тешких матернјалних прилика да се реши нз овај корак. Самоубица је имао четрдесет девет година.

че Један састанак. на коме је решено да се сложно боре за остварење своЈих захтева, који су формулисани на недавној конференцији тих држава одржаноЈ у Варшави. Верује се да ће ова конференција донети корисних резултата, пошто су материЈалне прилике добро проучене. Конференција ће по своЈ прнлиии бити подељема у три одбора: финан сиски, економски и аграрни одбор. Ова конференциЈа, која донекле прет ставл>а ландан ОтавскоЈ конференииЈи, своЈим резултатом послужиће корионо СветскоЈ привредноЈ конферен иији. Француска шта.мпа посвећуЈе велику пажњу конференцији и изража ва наду у њен леп успех. Лист „Волонте" верује у добар ис^ ход конференциЈе, коЈа је добро припремљена. Личност претседника конференциЈе г. Жоржа Бонеа улива листу веру да ће конференција постићи потпун успех. Разуме се штампа увиђа и тешкоће које ће ометати успех конференције. Тако лист „Евр" истиче да проблем дугова средње и источне Европе коЈи је важан за прнвредну обнову средње и источне Европе, не може бити решен пре Конференције за источне ренарације. Лист „Пепл" видн многе лолитичке тешкоће, које ће ометати рад конференциЈе. ЈОвај л»ст нарочито страхује од држања Не 1ачке и Италије, али се нада да ће тешка економска криза натерати делегате на сложан рад.

(НАПИСАО X. ТРИШИ, ПРОФЕСОР УНИВЕРСИТЕТА

ПАРИЗУ)

Немачки институт за изучавање I стручњацима. Исто тако, нико ни;е : .. Анп ппишшлл тп111и.р и ТСЉМНУ РД.

конјунктуре, који је једна врло добра економска опсерваторија, обј вио је ту скоро веома интересантне податке о светској производњи. Несумњиво, статистике о производњи којима данас располажемо нису увек сигурне; оне нам могу дати само индикације о величини. Међутим, и так

бно предвидео тра1ање и тежину садашње кризе. Заиста, у периоду од 1927 до 1929, било је мудрих људи који су наговештавали вероватну про мену. У смислу економске активности. Американска доктрина о непрекидном просперитету имала је у Европи само малн број присталица. Ала

какве су, оне дај\ - корисне подат-1 и највећи песнмисти остали су у својим предвиђањима далеко испод онога што је сада стварност. Догађај нас је претекао, као што је то било и у случају великог рата. . Није, мећутим сумњиво да се дело асзнкрања настави н да је, у већем броју земаља, оно већ веома напредовало. Целокупна криза, продужу-

ке о економскоЈ ситуациЈН и о јзчини кризе. Ако узмемо за базу годнну 1928 (индекс 100), светска производња имала је у јануару 1932 нндекс 76,1, а у јуну 1932 индекс 67. Индекс је већи од просечног светског нндекса у Белгији, Француској, Великој Бритз-

ји, Шведској, Русији, Канади, Ја- ј јући се. створила је услове за обио* пану; мањи је од просечног у Не- ' ' А " јј [јЦЦ Ш

Решење о уважењу ванстемајног поравнања фнрме Шплихал н Јаролнмек

Београдски трговачки суд донго је-решење о уважењу принудног ванстечајног поравнања Прве српоко чешке фабрике огледала и радње за обрађивање стакла Јосифа Јаролимека. Ова фирма тражила је отварање поступка за прннудно взм стечајно поравнање 14 маја и навела је у својој " претставци да је општа економска криза нарочито тешко погодила индустријска предузе ћа, па је фирма дошла у немогућност да одговори својим обавезама у пуном износу. Свим необезбеђеним повериоцима фирма Шплихал и Јаролимек понудила је 40% износа њихових тражбина без интереса за годину дана. Суд је одредио за управитеља овог ванстечајног поравнања г-ђицу Љубииу Трнфковнћ. Прво рочиште било је одложено да би заступници поверилаца могли да добију од својих властодаеаца инструкције у погледу ивјашњавања о понуди фирме Шплихал и Јаролимек. Исто тако било је одржано и друго рочиште. На трећем рочишту сопственици фирме г. г. Јосиф Шпли хал и Оскар Јаролимек дали су изјаву да ће се разортачити. с тнм да цела актива и пасива фирме пређе на г. Јаролимека. Затим се приступило гласању. Проучивши резултат овог гласања. Београдски трговачки суд констатовао је да је постигнута потребна већнна како у погледу броја гласова, тзко и V погледу износа тражбина. Стога је Суд донсо решење, којим се уважава принудно ванстечајно поравнање између фирме Шплихал и Јаролимек и њених поверилаца.

мачкој, Аустрији, Пољској, Сједињеним Државама. Једино Јапан и Русија имају индекс већи од онога у 1928. Што се тиче Сједињених Држава, њихов индекс Ј "е свега око половину онога из 1928. Да је светска производња у 1932, и периоду интенсивне крнзе, мања за трећину од онога из 1928, кулминантни период активности чије последице сносимо сада, то није изненађујуће. Али пад је тако дубок, да је садашња прОизводња осетно ннжа од оне из 1913, а то је најзначајнија црта економске ситуације. Ако узмемо да је нндекс 1913 био 100, налазимо да је у јуну 1932 индекс за про нзводњу 91. Овај пад за 9% у односу према стању ствари пре рата већ је једна изненађујућа чињеница. Ово је у толико више изненађујуће кад се има на уму да је светско становништво, од 1913 до данас, порасло за 12°/о. Према томе, смањење производње, појединачно на сваку главу, није 9°/о, него 20°/о. Ово је с/рова чињеница која освет љава садашњу ситуацију. И поред техничког прогреса за последњих двадесет година, и поред развијања у свима земљама са продуктивним снагама, свет, узет у својој целини, производи мање него 1913, било на један апсолутан начин, било појединачно на сваког становника. Свега четири земље имају 1932 нндекс већи него 1913: Шведска, Русија, Канада н Јапан. У Француској индекс је (92,9) мало већи од светског индекса (91). У Немачкој, Белгији, Великој Британији, Сједнњеним Државама, он је мањи. Могу бити формулисане разне рефлексије у погледу ових статистичких података. Најпре, онн омогућују да се измери јачина депресије у којој се свет данас налази. Проучавање економских чињеница у 19. веку навикло нас је на мисао да се економски прогрес остваривао непрекидно кроз наизменичне периоде полета и депресије. Дакле, ево, сада, на крају једног периода од двадесет годинз, обележеног истина једним страшним ратом, али исто тако и великим техничким прогресом и осетним повећањем становништва, производња сг налази у положају да је мања од оне у почетку. Економска рационализацнја учинила је огроман прогрес, али исто тако пој?вила се и огромна незапосленост. Једна јака пропорци|а продуктивних снага, колико људскз толнко и материјална, неупотре^љиI је. Из тога треба извући једну поуку. Нико, пре 1914, није био тачно оценио отпорну снагу Европе; рат од четнри и по године изгледао је немогућан економистима као и војним

ву послова. Али у моменту у коме се налазимо, међународна политичка ситуација је доминирајући елеменат. У овоме периоду тешке и дуге депресије. док се знаци репризе посло« ва ннсу још појавили на хоризонту, треба, у што је могуће краћем рок\ г , довести у ред државне финансије. Енглеска је, у циљу васпостављања равногеже у своме буџету, извршила конверзију ратног дуга. Сједињене Државе, са своје стране, чине велике напоре. У Франиуској је тај задатак веома тежак, јер Француска се налази на граннци којој опорезивање постаје деструктивно. Остаје отворен један једини пут, ако се жели да се створи једно ефнкасно дело н да се не задовољи вербалним солуинјама; то је смањење трошкова. Тај посао заиста није прнјатан ннти га је лако спровести. Право питање је да се утврди, да ли је једна демократија, којз навнкла да чује истину, способна за одважне одлуке. Уиапре11\егаа Указом Његовог Велнчанства Крзља, на предлог г. Министра саобраћаЈа, унапређени су: за саветннке 5. групе Савске днрекциЈе пошта и телеграфа у Загребу Славољуб Кучера и Хинко Крнчнћ, саветницн 6. групе исте ДирекциЈе; за саветннка 5. групе Дирекције пошта н телеграфа у Љубл>анн, Снлен Епих, сазетннк 6. групе исте ДнрекциЈе. (А. А.). ♦ Указом Његовог Величанства Кра ља, на предлог г. Мннистра гг.обраћаЈа, унапређенн су: за саветннка 4. груне 2. степена при ДравскоЈ днрек цнји пошта и телеграфа у Љубљзнн, др. Јанко Тавзес, саветннк 5. групе; за техничара 6. групе Дунавске дирекције пошта н телеграфа у Новом Саду, Павле Хаџи, техничар 7. групе исте ДирекциЈе; за административне чиновнике 6. групе Ммнистарства Саобраћаја Слобода Каленић и Лепо сава Симнћ, администратнвни чпновницн 7. групе истог Мннистарствз; за админнстративног чнновннка 6. групе Савске дирекцнЈе пошта и телеграфа у Загребу, Мира Верннћ, ал миннстративнн чнновник 7. групе исте ДнрекциЈе. (А. А.). ПРЕМЕШТАЈИ Указом Његовог Величанства Краља, на предлог г. Миннстра финанси Ја, премештенн су: Живко Михаиловић. пристав 7 групе нз Фкнансиске дирекцнје у Београду, у Мнннстарство финансиЈа; Драгутин Седмар, ви шн повереннк Финансиске кснтроле из Новог Сада, у Сплнт; Ђура Келер, виши повереник Финансиске кснтроле нз Сплита, у Фннанснску ДнрекцнЈу у Нови Сад. (А. А.).