Правда, 06. 09. 1932., стр. 4

С I РАНА 4.

ПРА5ЛЛ, о шшћмонк 1УЈ«: I ол.

Но има да плати ауто за изборну агитацију •- Један интересантан процес пред суботичкнм среским судом. СУБОТИЦА. 4. септембра. — (Т. нзв. „Правди"). — У среском сулу >• Суботицн пред судијом г. др. Иваном Пеликаном води се једа« врло интересаитан процес протнв бившег посланичког кандидата г. др. Анлри јс Плетикосића, који је био кандидован у суботичком срезу. Процес је покренуо један с>'ботички шофер, који тражи од г. др. Плетикосића осам стотина динзра за вожњу гласача на дан избора. За време избора у Суботичком сре зу водила се огорчена борба нзмећу тројице кандидата за мандат народног посланика. Међу кандидатима био је и г. др. Андрија Плетикосић, јавни бележник из Бачке Тополе. Присташи г. Плетикосића су цео даи возшж гласаче на аутомобилу на место гласања. За вожњу гласача био је шофер Лујо Шинко, који је на дан избора ставио свој ауто на расположење агитаторима г. Плетикосића. За ову услугу г. Густика Фишер, индустркјалац из Суботице — један од главних агитатора г. Плетикосића — обећао Је да пџлати шоферу «00 динара. На изборима V Суботичком срезу како је познато, победио је г. др. Мирко Ивандековић. те је г. Плетикоеић остао у мањини. Како шофер Шинко пос!е избора никако ните могао доћи до својих пара, покрену је парницу за плаћање уговорених 800 динара. На првој растпра ви Среског суда у Суботици опту« Жени г. Фистер није порицао да се споразумео са шофером у поглелу плаћања, али се бранио тиме да* Је а\то изнајмио по налогу г. Плетикосића. те, према мећусобном уговору са бившим кандидатом, пн има даи сплатн све трошкове нзборне агитације. На основу исказа г. Фистера, сул је одредио саслушање г. Андрије Плетикосића, који је на данашњем претресу изјавио да је агитаторима дао налог за употребу само тО аутомобила, што је после избора и нсплатио, те због тога остале нар\'абе агитатора не може узети у обзир. Шофер Шинко је после ове изЈаве проширио своју тужбу и протпв г. Плетикосића, те |е судија г. др. Пеликан одложио распрае\\ да бл се саслушали и други оведоци. Орсна нрађа у Скопљу »/. Б ј "С^ПЉЕ, 4. септембра. — (Љ. Д. нзв. „Правди"). — Јуче по подне извршена је једна ретко дрска краћа у Скопљу. Наиме, Љубиша Обрадовић наишао је поред зграде главне поште у Скопл»у. Уза зид од ограде био је прислоњен један точак. И ма да је у близини било света Љубиша је потпуно слободно пришао овом точку и узео га као да је његов. Од очевидаца га нико у томе није спречавао. Јер, никоме не би могло ни пзсти на памет да се овде ради о крађи. Међутим, када је сопственик нзишао и почео да тражи свој точак створила се узбуна. Свакоме је сада било јасно да малопређашњи „власник" у ствари дрски лопов. Полиција је одмах алармиранз. Сопственик је пријавио број украдеиог точка. И за кратко време органи скопске полиније су ухватили Љубншу Обрадовића и одузели му точак, а затим га стрпали у затвор, где ће искусити законске последице.

Хтео мовена па убије због дуга г .. 1 ЧАЧАК. 4. септембра. — (Изв. ..Правди"). — Ноћас, око 2 часа, пред хотелом „Париз" догодила се једна крвава туча. Велимира Аћимовића, носача, на вратнма хотела је сусрео Милутин Никитовић, кочијаш, и том приликом после краћег објашњења око невраћања неког дуга, напао га је' и једним коцем задао му неколикб удараца по глави. Аћнмовић, који је желео да избегие сукоб молио је Никитовића да остави решење те њи хове ствари суду. Мећутим, Никитовнћ се на то наљутио и рекао да ће м> оч судити. Нападач је одмах посче извршења дела побегао. На Аћимовићево запомагање неколико про.тазника притекло му је у помоћ. У несвесном стању Аћимовић је пренет у чачанску бановинску болницу, где му је указана лекарска помоћ. Нзегове повреде су теже природе. Против нападача је поведена истрага. Прво ванстечајно поравнање у Црној Гори ПОДГОРИЦА, 4. септембра. — (Л. изв. „Правди"). — Пре неколико месецн пала је у Подгорици под стечај позната црногорска фирма Јована Лисичића. Јуче је одржано рочиште, на коме је прихваћена ду»кникова понуда. Рочишту је присуствовало 105 поверилаца са правом гласа, од којих је 89 гласало да покуду. Свота укупних тражбина је била 1.3О2.О00 динара, од које је за понуду гласало 1,210.000 динара. Ово је први случај поравнања зан стечаја V Црној Гори, пошто су се досадање инсолвениије, као по правилу, свршавале распродајом на лицитацији. ВЕЛИКИ КРИМИИАЛНИ СЛУЧАЈЕ ВИ У ПРОШЛОСТИ Загонетна пнсма мужа који је своју жену одмах после венчања напустио, да би доцније извршио свирепо убиство над њом Оо — ПРЕПРЕДЕНИ ЗЛОЧИНАЦ ОСГАВИО ЈЕ НЕКОЛИКО АДРЕСА, ТА КО ДА ЈЕ ВЕШТО ЗАБАШУРАВА О СВОЈ ТРАГ. — ДВЕ ЖЕНЕ ОПИСУЈУ ПРВЕ УБИЦУ. —

6. Детектив Пинкертонове агенције Вилием Вагнер почео је све јаснијс да посматра целу криминалну аферу. До сала је било јаоно, да је убнј^на жена била г-ђа Милдрсд Маури-Кампбел, са сталним станом у Гринвилу (недалеко од Кренфорда, где је наћен њен бензином спаљани леш), да је пре неколико месеца склопила бра« са неким врло проблематичним мушкарцем по имену др. Ричардом М. Кампбелои, који је одмах после венчања у удаљеној вароши Еликтони напустло своју жену и под изговором да има хитне послове у Њујорку, није се месецима враћао, све до краја месеца јануара, када је г-ђа МауриКампбел изненадно нестала иа Грин внла. Било је сасвнм природно да је требало прво аронаћи . евентуална писма, која је Кампбел писао сзојој жени, с којом ни брачну ноћ није провео. Детектив Вагнер отишао је после саслушања обеју сведокиља г-ће Додс и Штауб, које су н ндентификовале леш спаљене жене, одмах у Гринвил, где се налазио стан убијене, у који се о-на после свога нестанка око првог фебруара и није више враћала. Била је јасно претпоставка, да је г-ћа Маури-Кампбел после дугог наваљивања и сама увидела, да њен муж др. Ричард М. Кампбел и не помишља на брачну заједницу с њом, те да му је једини циљ био да се дочепа њеног мираза у износу од 2>5.000 долара. Она је кренула због тога у Њујорк да потражи свога мужа и тражи од њега објашњења о свему. Кад је она стигла у Њујорк и најзад га ипак пронашла, он је, не зна се из кога дубљег разлога, некуда одмамио, убио, затим њен леш изнео кра/ј кренфордског друма и спалио га, прсливши га бензином. Детектив Вагнер и шеф гт>инвилске полиције "Бербер обили су стан несрећне г-ће Маури Кампбел. Го је било 1« априла., У стану ге ове било><\г иатвећем ред*. 'У;'н>Уму већ једанаест недеља нико" ннје становао. пкс1- ј чно;шунј н Ни по којем знаку у стану се није могло утврдити, да убнјена г-ћа Милдред Маурн-Кампбел при одлас ку није нмала намеру да се врати у саој стан у Гринвилу. Она сигурно није рачунала на то, да ће је њен муж убити... У једној незакључаној фиоци писаћег стола детектив Вагнер и шеф полиције Бербер наишли су на већи број писама, писана мушким руколисом, а потпис је свуда био јаса«: Дик. (Дик је облик за тепање I еиглеско мушко име „Ричард"). — Да ли је овај Дик наш др. Ричард М. Кампбел, кога ми тражимо и који је више него сумњив да је убио г-ћу Милдред Маури-Кампбел, своју венчану жену? упнта шеф полиције Бербер. — Ставио бих на ту претпоставку 50.000 долара, одговорио је детектив, који је необично волео да се клади, као и свакн Американац. Писма су брзо прочитана с највећом пажњом и њихова садржина би ла је довољна да детектива и шефа полиције још више увере, да се налазе на правом трагу н да убица несрећне жене не може Т5ити нико други него баш тај др. Ричард М. Кампбел. У тим писмима Дик се својој же1 стално извињавао, што још не може да је позове у Њујорк, да заједно жнве, али он има толико послова да не може пре почетка фебруара ни помишљати на то, да уреди њихов намеравани стан у Њујорку. Из Дикових писама се видело јасно и оно што је њему г-ђа Маури Кампбел писала претходно, јер он је на то одговарао. Изгледа да му је она најзад почела да прети, што јој је узео мираз од 26 .000 долара, и одмах после вен чања је напустио. Она му је у свлјим последњим писмима вероватно претпла да ће доћи у Њујорк у тра жити интервенци1у власти. Можда је др. Кампбел већ тада одлучио да ту жену убије... У једном писму писао је Дик: „Само се јом мало стрпи, драга, било би прерано да дођеш у Њујорк, кад бисмо кроз две-три недеље могли лепо да уредимо наше брачно гнездо.,.." Ово је, изгледа, било и последње Диково писмо из Њујорка. Било је датирано 2в јануара. 1. фебруара је г-ђа Милдред Маурн. Калпбел отпутовала из Гринвила, то је истрагом тачно утарћено. А она је могла тада поћи само у Њујорк, да свога мужа др. Кампбела прзове на одговорност... Пошто је детектнв Вагнер та«р Ја сно открио мотив убиства лаковерне г-ће Маури-Кампбел. није одиста било тешко закључити ко је у иста*

ни њен убица! Неочехивани долазак г-ће Маури-Кампбел у Њујорк је вероватно помрсио све планове њенога мужа, који је тако упорно инсистирао, да она не миче из Гринвила и да сачека док он „уреди њихово брачно гнездо"... Мотив је у овом несвакидањем зл.очину био прилично обичан: убијање лица које је својим говором и интервснцијом код власти могло да постане опасно. Из великог броја писама, које је муж г-ће Маури-Кампбел писао, мо гао је шеф полиције Бербер да утврди, да је др. Ричард Кампбел вр ло често мењао своје адресе у Њујорку, нзгледа да је и на тај начин хтео да забашури свој траг и онемогућн својој жени, да га нзненади У Њујорку. Бербер је узео неколико адреса, али му је последња ипак била нзјважнија. Вагнер је одлучио да оде у Њујорк и на тој адреси прво потражи тајанственог убицу др. Ричарда Кампбела. Већ у том тренутку имао |е" осећање, да га неће тако лако Пронаћи, јер човек који мнр не душе убија своју жртву из заседе, испаљујући јој револве.рски мстак у потиљак, морао је у истини бити на све прнправан зликовац, коме можда то и није био први зло« чин...

Оснивање Савеза хотелнјера Почетак сезоне у БеоградсноЈ оперн — Реприза Бородиновог „Кнеза

у Вардарској бановини

СКОПЉЕ, 4 септембар. — (Љ. Д. изв. „Правди"). — Данас у 9 часова пре подне одржана је у сали хотела „Бристол", у Скопљу, скупштина хо телијера и угоститеља Вардарске бановине. Скупштини су присуствовали начелник Одељења за трговину, обрт и индустрију при Банској управи у Скопљу г. Милан Чемернкић, за тим делегати 15 Удружења хотелијера и угоститеља из ове бановине, ко лико их до сада укулно основаних и нма, претставниии штампе, разних корпорација и други заинтересовани питањем унапрећења хотелијерства у Јужној Србији, а отворио је претсе дник Удружења г. Влада Богдано вић, хотелијер „Бристола" из Скопља. Г. Богдановић је најпре поздра вио присутне, а затим предложио да се пошаљу поздравни телеграми Њ. В. Краљу, претседнику владе, иинистру трговине и индустрије и заступнику бана Вардарске бановине, што су присутни прихватили са бурним одобравањем. ГТо одашиљању ових телеграма г. Богдановић је говорио о теми „Гостионичарство и хнгијена у вези са унапређењем туризма у Вардарској бановини". Иза тога се прешло на дневни ред. Као прва тачка био је предлог пранила Савеза угоститеља Вардарске ба новнне, ради чијег је стварања и сазвана данашња скупштина. Овај Савез се оснива на основи новог закона о радњама, а његови чланови постају сва месна Угоститељска удружења из ове бановине. Предложени пројекат правила изазвао је краћу диасусију, након које су правила једногласно примљена. Прешло се на избор управе Савеза. За претседника је изабран г. Вла да Богдановић, а чланови Управног одбора, као што то и правила предвиђају, постали су сви претседници месних Угоститељских удружења са подручја новооснованог Савеза.

ЧИСТОЋА У ПРОДАВНИЦАМА ПЕЦИВА Пише нам читалац из Београда: „Свратио сам у једну продавннцу пецива у улицн Жоржа Клемансоа. Одмах ми је пала у очи нстакнута објава: „Строго забрањено пециво пипати рукама". Међутим помоћник који ми је донео бурек и двр погачрце имао је толнко бла тЗ поЛ ноктима, да ми се згадило. Хтео сам бурек да поједем у продавници, али ми је сервиран у тањиру који је већ био употребљеи н дата ми је таква виљушка, да сам морао одустати од јела. А то је продавннца у самом центру. Како ли се онда контролишу продавннце на периферији? Љ. Р." УМИВАЊЕ ЗА 35 ДИНАРА Жали нам се један свештеник: „Отишао сам у Нови Сад послом. Свратио сам у хотвл „Краљица Ма. рија" и затражио да се умијем. Одвели су ме у једну собу п пошто сам се умио, наплстили су ми равно 35 Динара, Мислим да сам се умивао млеком а не обичном водом, не бих толико п.татио. И то је на)већн хотел у Новом Саду. Мислнм да нисам свештеиик да ми не би оволико наплатили, }ер, шта ми је друго остајало, до да се тужим. А појмићете да ми је то као свештени ку незгоДно. Чини ми се све да су и они са тим рачунали. С. К." ИСПРАВКА Позивајући се на напис који је нзишао у вашем цењеном листу бр. 247 у рубрици „ОдасвуД", молим Вас Да, на основу Закона о штампн, донесете у нарвдном броју следећу нсправку: Нетачно Је Да шегрт, о коме Је реч, ХаралимпнЈе Цветковић (Цветановић), нема више од 10 година. Рођен је јануара 1920 и, према томе има 12 годнна и 8 месеца. Нетачно Је, такође, тврђење анонимног нзвештача да Је моЈ шегрт носио „санДук тежн од себе", Јер, по извештаЈу коЈи сам добио од стране управе Државних монопо.ча, сандук није био тежи од 8 кгр.; а то се најбоље закључуЈе по томе што Је мој шегрт носио сандук и на глави — не због терета већ из несташлука. „Привредник" који се стара о сво јим пнтомцима (моЈ шегрт је питомац „Прнвредника"), најбоље зна како су шегрти код мене заштићени и да су данас, после провсденнх шесг година у мојоЈ радњн, постали вредни помоћници са свршеном вншом трговачком школом н намештени у већнм београдским књнжара.ма. Анонимном извештачу то снгурно није било познато. Захваљујући вам се унапред, изволите господине днректоре прнми. ти уверење мог особитог поштовања. Д. А. Банковић, књижар КОД ПАРА КАО БЕЗ ПАРА Пише нам чнталац: „Јуче око два часа поподн« остао сам без палидрвца. Пришао сам ду ванџиннцн „СлавиЈе" да купим јеДну кутиЈу. Пошто нисам имго цео динар, дао сам четири двадесетпар ца. Међутим. госпођа коЈа Је седела за касо.м, рече осорним гласом:

ви мнслилн: за кутиЈу шнбина чети. ри ДваДесетпетпараца! — Како, молим? упитго сам за. чуђено. — Јест, Јест, кастави, она Још осорније. Можете највише два да дате... Нисам знао шта да раДим: био сам збуњен. Ипак, оставио сам јоЈ оне грошеве и узео кутиЈу палидрва ца, коју ми Је пре тога пружила. Е, попгто слм вам испричао ово „прикључениЈе", молим еас да ми обЈасните, Јер сам пркпрост човек: да ли се двадесетпетпарци примају по ћефу грађана као новац, или су они обавезна монета? У сваком слу чаЈу, надлежни би могли да повеДу и о томе рачунг, Јер, да нисам био енергичан, госпођа дусанџика би ми сигурно вратила новац и Ја бих би 0 код новаца као без новца", ???ТТТТ'

тттттттт

?ТТТ??УУТУ»

Опотенару Нузнецову суднће се понова

НИШ, 4 селтембар. — (Изв. „Правди"). — Прошле судске сезоне у нишком Окружном суду било је сензационално суђење апотекару Кузнецову, којн је одговарао за убнство лекара Пархуменка. О самоме суђењу, у своје време, „Правда" је писала оппгирно, и тада су изнетн искази оптуженога и сведока. Поред тога, било је истакнуто и питање да је Кузнецов душевно поремећен. Он је

Кузнецов био нзвесно време и на посматрању у Душевној бо.тници у Беопраду. И поред свега тога тада је одржано о\' ђење. Окружни суд у Нишу на основу свих података које је нмао стекао је убеђење да је Кузнецов крнв за убиство лекара Пархуменка, те га је казнио са петн-аест година робије. Браниоци оптуженога нису били задовољни том пресудом, и зато су се жалили вишем суду. Касациони суд је поништио сада пресуду Окружног суда и заказао је нови претрес за 15 септембар. Поред тога, на предлог главног са нитетског савета Кузнецов је поново враћен у Душевну болницу на пос.ма трање. Посматрање Кузнецова установило је да је он душевно болестан и да болује од маннје гоњења. Пошто је пресуда поништена то ће морати да се одреди и сасвим нови судскн колегиум. Због тога ће се, на равнр, и цело извиђање поново спро вести. Интересовање за овај процес у Ни

шу расте из дана у дан, можда са— Не иожете ви тако! Шта сте'да више него прошлога п>та.

Игора" 2 септембра 1932 После уобичајеног двомесечног од мора настала је опет једна нова сезона. Точак је почео да се окреће: стара изглодана осовина и стари расклимани паоци. Опера је почела без директора у кући. Није ту ни г. Матачић. ЈедиНо је овде г. Брезовшек, и он је синоћ храбро отворио сезону пред празним ложама, полупразним пзртером и пред добро испуњеним галеријама. Као што се види, изгледа

Директоре Опере г. Ст. Хрнстић да сваки гледа себе, сматрајући да ће опера да радл сама од себе. Г. Христић свакако завршава свој дав но обећани балет „Охридска легенда", а г. Матачић предуго искориш« ћава летњи одмор и свакако још ди ригује симфониске концерте у Риги. Тако је то кад директор опере хоће да буде и композитор и када одличнл диригент не може у Београду да диригује ни у току од две године једним симфониским концер том већ мора да иде чак у Ригу да задовољи своју неутољиву дирлгент ску жељу. И тако је г. Брезовшек, увек строг и озбиљан, остао овде да испуни своју дужност, да отвори сезону. Из разних до сада објављених интервјуа које је давао г. Предић и о опери, да се закључити да ће се и у следећој сезони борити са разним тешкоћама. Све могуће тешкоће и сва њихова тежина осетиће се тек у току сезоне. Што се солиста тиче имаће их доста, али мало добрих; великог злта нема, колоратурнога со прана такође, па ће свакако г-ђа Нинковић по нужди певати те партије; режисер за оперу није ангажован; хор је редуциран на минимум тако да нам према синоћној претстави изгледа немогуће остваривање утврђених планова премијера и реприза; примабалерина и кореограф балета остала је г-ђа Кирсанова, која је у прошлој сезони имала довољно неуспеха; и т. д. * О синоћној, првој, претстави нема се шта рећи похвално. Била је то као каква проба. Многи неупевани и нераспевани. У гласовима се често осећа такође нека редукиија и вокалне снаге и чистоте тонова. Г. Брезовшек одавна или уопште није дириговао „Кнеза Игора". При свем том њему је као старом мајстору, искусном и вештом диригенту, ишло најбоље. Оркестар под њим, иако још нехомоген, нарочито сливање боја међу дувачима, добро је решавао своје задатке и доста гипко реагирао на његове ритмичке и динамичке тежње. Међутим хор, који сада броји мање од четрдесет чланова веома је слабо звучао на широким и тежим местима. Први чнн је био сувише слзб и поред св <х тежњн диригента да оркестар свеле на минимум. Мушки хор у својо! некад бравурској сцени у другом чи ну није задовољио. Женски хор је био знатно звучнчји и хомогенији, јер их је нешто више и гласови им се боље спајају. Уопште узевши г. Брезовшеку није ни мало било лако да пред једну претставу изглади раз не неравннне између оркестра и ансамбла на сцени, а које су настале услед мењања диригената. Солисти су нам такође пруждли разочарање. Г-ђа Попова (Јарославна) и г. Холотков (Кнез Игор) осећа се да су у стагнацији. Обоје су певали с напором и на тренутке доста нечисто. Г. Холотков је уз то био у певаној фразн често и сувише оштар, место некад добро погођене облине и душевности. Г. Пихлер (Кнез Галицки) на својој ранијој ви сини, ма да још потпуно неупеван. Г. Поповић (Владимир) добио је одмором пуноћу н снагу тона у средњем и ниском регистру, али су му висине биле нешто пригушене и нерезонантне. Г-ђа Бугарнновић (Кончаковна) певала је лепо али још там нијим гласо.м него до сада. Та тамна боја њенога гласа не поклапа се са карактером љубавних мецосопран ских улога. Г. г. Петровић и Туцаковић добри у својим старим непромењеним клишенма. У неколико су нови билн г. Цвејић, (Кончак), који је свеже, снажно и звонко певао. боље моделирајућн фразу. Дикцију би требало да има још јаснију, костнм мора да промени, а треба да се маскира боље. Г-ца Врхунац (Половецка девојка) певала је тешко и доста сухо, па је изгледало да је то тешка партија за њу. Г. Боглић (Јарошка) заменио је г. Милутиновића с успехом у гласовном погледу, али не н у глумачком. Мора се што више радити и са планом, то је закључак са прве прет ставе у опери. Ј. Димитрнјеаић