Правда, 06. 09. 1932., стр. 5

БРОЈ 250

ПРАВЛА, в СЕПТЕМБАР 1332 ГО.Т.

СТРАНА 5.

Нове сензације оно убиства малог Линдберга \ ' Тајанствени пос.тови трговца Шенка ЊУЈОРК, 5. — (Б. изв. „ПравЈи"), — Отиица н убиство малога ЛинлСерга опет Је постало предмет па*-

ИЗ СРЕСКОГ СУДА

Срески суд је казнио глумицу г-ђу Злату Марковац — НА ПРЕТРЕСУ СЕ САЗНАЛО ПУНО СТВ.АРИ О КОЈИМА ПОЗОРИШНА ПУБЛИКА НЕМЛ ПОЈМА -

Убијенн Лиидбергов гинчић н>е америчких иовина, и то у вези са ханшењем трговца рибом Шенка, о коме су утврђене разне тајанствене околностн. Шенка су 19 Јула ухапсила три непозната лица н лржала у затвору 49 лана и то нод сумњом ла Је учествовао у отмици малога ЛннДберга. Шенка су држали затвореног у по друму Једног напуштеног пољопривредног фарма. ПолициЈа Је зајелно са Шенком ухапснла његове апсанџиЈе, коЈи су тврдили да су детективн. Истрагом је утврђено ла Је оваЈ случаЈ само ннсценнран ла би се изазвала сензациЈа и да Шенк нема у стварн никакве везе са отмииом, Шенк Је веН пуштен на слободу, лок су она троЈица, којн су се излавали као детективн залржанн у затвору. кГ к БћГбитивр"еме

Општи преглед времена на дан 5 септембра у 7 часова Европа: Депресија над западннм и јужннм дслом Балканског Полуострп;) Минимум депресије .на Јадра ну (1010 милибара). Депресионо ста н.е над Ссвсрном Европом. Један мн иимум на Атлантском океа^гу (1000 милибарђ), а другн иад Северном Чхандинаии)ом (975 милибара). Висок притисак у осталим крајевима. ПреовлаНује облачно у цело) Европи. Кише у Италнји и на Балканском Полуострву. Температура порасла над Северозападном и Југоисточном Европом, а опала у осталим крајевнма. Југосла»нЈа: Преовлаћује облачно у нелој Кралевини. Кише у Дунавској и Моравској Бановини. Ветар стаб промен.Ђнвог правца. Темпера тура опала на северном делу држар»\ а лорасла у осталим крајевима. Минимална темпсратура Плевље 11. а максимална Краљево 3-1 степена. Псогнозз времена за 6. септембар: ООлачио време са мањим ведрниама. Кише \ плусковнма биће мести> ично. Встар променл>иве јачине н працца Температура Ке опасти у сег.рним крајевим« Суние излазн у 'Ј. а амааи у 18.08 часова.

Две туче

ван рио Кад и

>онгле ноћн, после пијвнке, поту* >т Милан Псрапџић и Ст:II ранцић. У тучн Стсваи је удзМнлзна каменом по глави и рз1.1ВИО га То му ннје било доста. V 1 СТНГ.1И кући узео је секнлу 1брио га по лсћима. На Миланово згпомагање дотрчали су неки су* Седи и развадилн ич. Поврећени Милан прснет |е у болннцу, а Стеван је отсрзн V кварт. НОЖЕМ ЗБОГ ТАБЛАНЕТА Луче пополне V бнфеу Душана Сга м мконићв у Јатагаи Малн, дошло |е дч I• 1.1сис т> ,- е измећу Цнгана Жиа» • I м ф1 вила, Др9Г0Д >уба Лукића, П\ мкл Симића и Милорада Милошсвићи До туче је дошло због Једно партије тапланета. Марковић |е ударен столицом по главн и убодеи ножем \ десну ног>. изнал колена. Н.1п»1.»чи с\ ухапшгни, а Марковићу |е уч .ианЈ лекарска помоћ. Крв ва св"ка измећу браће у Рммнима

г 1 мбар. — (3. Р. нзв. селу Рамљанима, оп10ШЛО 1г ло кроапе ччлња нзмећу браћс ј Пле1с. У тучн су те11 ти|а н њсгова кћи

II;, шк 1 М *

и»е пре трн остала не-

ис био је ње

■еликим ко>'шио на згм'

Још пре осам ходник је био пуч. У једном делу седели су Цигани. Без њих нсма дана у овом Сулу пуном трагикомедија, породичних не сугласииа и охедних заћевина. Члаиови двора Јелисавете од Еаглеске били су на самом улазу. Други спрат. Испред дворане на ко-ој стоји прикуцан картон: „Судија Мчлутин Мрваљевић". Окривл»ена „Јелисавета од Енглеске", г-ћа Злата Марковац, дошла је са својим адвокатом. У отвореној хаљини, са дугачким белим рукавицама и белом ташном. Тачно у осам загрмео је ходникои глас Тадије Огњановића, који многима натера огањ у срце: — Злата Марковац!... — Милица Хаџић... Две звезде наше драме ушле о* у дворану. Окривљена се поштапа. Седају на ивицу постављених оптуженичких клупа и не удостојивши се мећусобно погледом. (А, можда ће се још вечерас грлити и љубитн, ло дужности, на позорници). Њихови адвокати заузнмају своја места. Приватну тужиљу заступа г. Александар Милојковић, а оптужеиу брани г. Бора Стевзновић. ШАМАРИ ИЗА КУЛИС\ — Можете ли да се измирите? пчта судвја. — Ја не, одговара г-ћа Хаџић. — Да је раније било некако бн и могло... Судски приправник г. Момчило Кордић узима генералије: — ...Злата Марковац, чланнца драме Народног позоришта, роћена 1885, 23 септембра, једаред осућивана... — Зашто? — Због сличног случаја са глумцем Миланом Стојановићем. Судија чита тужбу, из које се видн да је окривљена другог јуна озе године, иза кулиса у Народном позоришту, за време преставе „Јелисавете од Енглеске" ударила приватну тужиљу тако јако, да је овл пала у несвест н добила повреде по телу. Још се у тужби наводи како је рекла за прнватну тужиљу да јг крава и назвала је безобразницом. Из лекарског уверења види се да је на једном делу тела лекар кочстантовао чворуту величине дводинарке и дао г-ћи Хаџић 28 дана боловања. За време читања лекарског уверсња окривљена се смешка. — Јесте ли разумели тужбу? — Да. — Осећате ,ти се кривом? —г. Не, ево качсо је бн .уо: ПРИВАТНА ТУЖИЉА ЈЕ ЗАДОЦНИЛА НА СЦЕНУ.— Ко.мад „Јелисавета од Бнглеске" спремали смо годину дана и наилазили на пуно сметњи. Г-ћа Хаџић јо долазила на пробе врло ретко... Често је задоцњавала. Мо|а Је улога у том комаду била тешка. Опоменула сам је. Она се, дапаче, једног дана испрнчала и молила ме да јо; опростим. Ја сам ово учинила. Дошао је н дан када смо се појавиле на сцени. На сценн је узвишеио стање. Сцена |е била ве.тика, л дијалог један. Имала је она (привагна тужиља) да се појавн. Нема |е. Суфлер зове — нема. Збунила сам се, па сам што са.м знала рекла н завршила сцену... Сад, иако је сцена била завршена, она је хтела да изиће. То је за нас уметнике страшно. — „Вуците се брже!"... опоменула сам је. Она ми !е одговорила иза ку.тиса: „Обрачунаћемо се за ово на суду". Ја глумим још на позорници, а она виче иза кулнса. Кад сам завршила и нзнш.п са позорнице, н рекла сам јој: — Ово је нечувено. — Обрачунаћемо се за ово, одговорила је. — Ћутите, иначе ћетс добити Једну ћуигку! оштро сам јо| рекла. — На, нспрсила ми се испред носа изазивачки. Онда сам |е одгурчгула. Она је прво села, па после легла... Публика се смеје. Смоје се и тужмља. ...Зат1ш је маставила и одигралз своју ролу до краја. Нигде се на свету ово не смс да догоди. За ово су прописанс ве.тике казне, а по већим театрима се и отлушта. — Јесте ли је назвалн „кравом"? — То сам јо! рекла, алн је нисам ударила. Гурнула сам је у великој нервози. али ни у ко1ем случају ла сам је песницама у стомак и груди ударила. Не, смеје се окривљена некако оправдавајући се. Глас |ој је убедљив, а говори течпо. — Снему |е било узрок њено задоцнење н што је после свршене у* логе хтела да нзиће на сцену. НИСАМ ДОБИЛА ЗНАК ЗА ИЗЛАЗАК — Је лн тако било? пнта суднја г. Мрваљевић г-ћу Хаџић. — Ниче тачно. — Прмћите ближе!... — Ја остајем при тужби. Призна1ем да сам задоцни.та. в.ти нисам добила >нак за излазак Г-ћа Маркоааи 1 ме је ударила како је у тужби нав»*I дено и оиесвестила сам се од удараца ч»гм са>м пала. Даље. рекла |е ла сам крава и да сам безобразница... _ Ју риЈеч ич-ам изговорила, упала окр тна. * _> Јг р , • чи сам .,кра-

ва", „безобразница" и повреднла ме је. Тужим је за увреду и повреду. — Добро. Г. ДОБРИЦА МИЛУТИНОВИЋ СВЕДОЧИ Одмах се прешло на испит сведока. Први, ваљда као најстарији, саслушан је г. Добрица Милутиновић. Био је много елегантнији него нз прошлом претресу. У затвореном оделу као весник јесени, обријан кјо Енглез и напудерисан. Његов испит трајао је минут-двз: — Колико имате година? Г. Милутнновић се окреће лево I десно да жене не чују и с шаком поред левог образа: — Педесет н три. — Шта је вама познато? — Био сам у позоришту, алн ништа нисам чуо. Видео сам када су госпоћу Хаџнћ подизали са пода. Наредно сам да се донесе столииз и да је по.тију водом. Заклећу се. Дангубу не тражим. Затим, пошто му суднја каже да може да иде: — Клањам се, каже у правцу окривљене и прнватне тужиље. Клања се пред судијом, окреће се публици којој упућује једно „здраво" и одлази. Сведок Милан Стојановић, такоће члан драме Народног позоришта, који није у добрим односима са окривљеном, даје као и г. Милутиновић кратак исказ. И исказ г. Јоце Силајџића, сценаристе, није од нарочите важности: — Јесте ли билн присутни те вечери? — Јесам, али увредљиве изразе нисам чуо. Био сам заузет сценом. — Ле ли г-ћа Хаџић задоцннла за сцену ? — Лесте. — До кога је кривица? г — Па, мало и до мене. — А песнице? — Видео сам када је гурнула, али не песницама. Пошто је иза Кулисс мрак, то добро ннсам могао да видим. Практично сведок објашњава на послужитељу Таднјн који је позван да прозове следећсг сведока. — Прозови Ивана Волфа! Нарећује суднја. — Иван Вол, виче Тадија, који је до мало пре нграо улогу г-ће Мице Хаџић оне веч^ри нза кулиса. Свн со смеју. Тадија и не слути да је изостављено слово „ф" нз свсдоковог имена нзазвало у дворани буру смеха. Г. Иван ВолФ мајстор бине, посве дочио је да је видео приватну тужиљу у несвесном стању н да је она и после тога одиграла своју улогу до краја. Сведок г. Чеда Стојановић, реквизитор. увреде није чуо, али је вндео када је г-ћа Злата Марковац гурнула г-ћу Мицу Хаџић. — Гурнула, и.тн ударнла? — Нисам видео. Пала је г-ћа Хзџић у несвест, донели смо воду и полили је. Мислим да ју је ударила песницом. Г.тумиие Гина Ловановић и Јелена Љубојевић чуле су уврсд.т>иве »гзрззе. Њнх две сУ једине тражиле дангубу, пошто раде у Народном позоришту хонорарно. Г-ћа Ловановић је чула изразе „безобразнипо и краво" Г-ћииа Љубојевнћ: „Наравио да си коаветина, кад на време ниси дошла. Марш, краветино једна". БРАНИЛАЦ ПРЕДЛАЖЕ ДА СЕ И Г. РАДОСЛАВ ВЕСНИЋ ПОЗОВЕ НА ПРЕТРЕС Како 1е доказни посг.\Т1ак био завршен, бранилац окрив.т>ене предлаже да се претрес прекине и позове г. Радослав Беснић. секретар Наролног позоришта, који бн имао да објасни психозу једне глуме на сцени и односе измећу г-ће Марковац и г-ће Хаџнћ. Всли, можда је госпоћа Марковац рекла „краво" као старија, не мислећи да тужмтељку ччреди, јер она је, као старија. данас ословљава са ,.ти", док г-ћа ХаџнН одговара са „вн". А нека се као сведок позове и суфлер г. Милан Марковнћ, који је могао најбоље све дз видм. — Не, никада ја за њу нмсам била „ти и , нервнра се приватна тужиља. Заступник прнватме т.\ткбе предајс судији препис решења, из кога сс внди да су за она| иступ кажњене г-ћ .3 Марковап са 10, а г-ћа Хаџнћ са 4 дана плате. РЕЧ ЗАСТУПНИКЛ ПРИВАТНЕ ТУЖБЕ Суд је оабно предлог браниоца Заступник призатнс тужбе адвокат г. Милојковић дао |е затим свој\ре. Он је рекао: — Оптужсна је стара глумица, која је всћ једном за овакве ствари одговарала н бнла кажњеиа. Из казне, коју је изрекло Народио позориште видн се да је она више крива него г-ћа Хаџнћ. А што се задоцњења тичс, то може свакоме да се деси. И г-ћа Марховац је у „Јулмју Цозару" задоцннла за своју улогу. \ којој сс никако није појавнла. па :е нико није ист>чсао. Што је она старија не зиачи да им« право и Д1 бије. Шта би те* о«да радио г. Предић. Окривљена је роћена у оној п> крајнии која )е пре крагког времена прославкла хиљад>*голншњиц\ сво|е културе н тим пре ове и овакве рочн нису јој баш пристајале. Подвла* чим да је дело у званичноЈ дужно-

сти иавршено — јер за глумца бинч је званична дужност, па молим сул да је што строжије казни. На име свих трошкова тражим 10.000 динара. Затим је дао своју реч оранилац г-ће Злате Марковаи адвокат г. Стевановнћ. Он каже да је случај, ко:н се расправља у Среском суду, ол велнке штете како за уметност уопште, тако и за Народно позориште Каже да законодавац, дајући текст § 302. Кривичног закона. није мислио на глумие у званичној дужности. Стога у конкретном случају не може да буде места примен овог параграфа. Што се тиче другог дела, — лака телесна повреда — бранилац се п">зива на изазвано стање окоивљеме. Окривљена г-ћа Злата Марковац каже да жали што није на претр^с позван и г. Радослв Веснић, јер би он имао много да каже. 600 ДИНАРА НОВЧАНЕ КАЗНЕ После прнлично дугог решавања, Суд је позвао окривљену у дворану. Сада је било много више из редова публике него на претресу. Суд је нашао да је окривљена г-ћа Злата Марковаи крнва за дело из § 207 Казненог законика, што је прнватну тужиљу назвала „кравом и безобразницом", као и за дело из § 181, став последњи, па за оба дела казнио оптужену са 600 динара новчане казне. Ако ову казну не плати у року од месец дана. да буде 10 дана у затвору. С обзиром на добро владање и признање, суд је изрекао условну казну. Окривл>ена је одговорна за све трошкове. Приватној тужиљи она има да плати на имо лечења. претрпљеног страха н болова 900 динаоа и П0 ди-наоа на име таксе. Окривљена је била задовољна пое судом, а заступник приватне тужбе изјасниће се у законском року о томе да ли је задовол>ан пресудом V погледу плаћања. Јер на условну казну и нема права жалбе.

Светтеник и рефсент минигтарстса одговарају за псовке Код судије г. Милосава Смиљанића одговарала су данас два поосв^т на радника — г. г. Миладин Заоић, учитељ и свеигтеник Драгослав Ђор ћевић, референт Министарства просвете. Обојицу је тужио г. др. Дејан ПоповиК. што су га назвалн „вуцибзтином", упутнвши му, како се у тужби наводи, и друге погрдне изразе. 13 маја ове године одговзрао је по тужби данашњих оптужених г. лр. Дејан Поповић. што је аутомобилом повредио г. Ђорћевнћа. а кзко г. Зарић каже и њега. јер га је „попадија превијала облогама" неколико дана. Окривљени се бране да су билн изазванн непажљивим терањем аутомобила. којнм Је шофирао лично г. др. Поповић. Не поизнају да су псовали, али, у неколико признаЈу да су онако узбућеии нзговорнли по неку реч, алн ннкако реч „фукара". При помену ове речн нарочито праска \'читељ-свештеник г. Миладин Зарић. Све се ово однграло испред Господарске механе. Био је послелшм дан феАр\ара. Снег. Г. др. Дејан ИоповиК, ни|е имао ланце на точковнма н пао је као с неба мећу три просветна радника: оба окривл>ена и г. Александра Анћелића, наставннка Граћанске школе. Око тога се изродила сваћа. Као гведоии саслушалн су г. Озрен ПоповиК, брат приватног тужиоца. г-ћа Милица Поповић. с\'пруга његоиа и сестричина г. др. Поповића, г-ћица Нада Кун. Њихови искази прилнчно те-рете окривљенс. Извршено је н суочење. Врло разборит исказ је дала мала Нада Кун, ученица треће године реа«е. Још је један сведок имао да будс саслушан — Олга Кун, такоће ссстричнна г. др. Дејана Поповићл. алн је она нашла да је упис у првн разред основне школе, који је баш данас обављен, много важнији него сведочење због сваће њеног у|ака са оним чикама. На предлог заступника приватне тужбе, адвоката г. Стевана Јаношсвића, претрес је одложен. како би се овом предмету прикључно и онај по коме је одговарао г др. Дејан Поповић. јер оба чине једну органску целнну. И а.гвокат окрив.т>ених. г. Павле Панловнк није се протнвио овоме. Ои је само прелложио да се иа идући претрес позовс као сведок и г. А. Анћслић, који је био очевндац сукоба. Пошто су г. Оарен Поповић и г-ћа Милнца Поповић суочени са окривљс нима, заклети су на свој исказ па су сви оставили зграду Среског суда.

Због неслоге са женом вишк чин(1внин Вијислав Впатковић извршио самоубиство СМЕДЕРЕВО, 5 септембар. (Б. иза. „Празди"). — У Смедереву је данас велику сензацију изазвала вест дз је извршио самоубиство виши технички чиногник лржавне радионице вагона Војислав Влатковић, који је за собом оставио жену и синчића од пет година. О овоме случају олмах је обавештен државни тужила,!, који је са истражннм суднјом г. Паалом Бошковићем и лекарем г. Живаном МарковиКем извригио увиђај. Јуче цело поподне Влатковић |е лумповао по смедеревским каванамз, а затим отишао у Малу Крсну и Ло жаревац, где је наставио са вео љем. Ноћас око пола ноћи вратио су свој стан и ту извршио самоубиство, пошто је претходио написаз два писма. Ледно писмо је адресовано на Влатковићевог оиа Данила Влатковића. вишег хитгот а ~-'ичког чиновника у Земуну, а друго једном пријатељу. , Узрок самоубиства је неслога са женом, од које се развео пре петнаест дана. К.АКО ЈЕ ИЗВРШЕНО САМОУ- *| БИСТВО > Поведеном истрагом утврћено је да је В.татковић нзаршио самоубиство на тај начин што је изнад врата у своме стану направио једну омчу од гајтана за електрику, коју је, попевши се на једгн сточић, закачио о врата, а потом ставио на врат. Неколико минута после наступања смртн жица о коју се Влатковић обесно прекинула се и он је пао преко прага друге собе, у коме су га положају нашле и власти. Гајтан, мећутнм, о који се обесио и после пада на под остао му је чврсто стегнут око вра( та. Поред два пнсма која су поред њега пронаћена, наћена је н 1една признаннца његозе жене Хедвиге, ко ја се са њим растазила пре петнаест дана и у којој она признаје да је од мужа примила све што има да прими I и да се одриче својевољно издржава | ња на које ил^а право и да га неће како сада тако ни у будуће тражити. На признаницн је остагљено и место на коме су признаницу имала да пот пишу два сведока, али место )е остало непотписано. ПИСМО РОДИТЕЉИМА Интересантно је писмо које је Влат ковић упутио родитељима у Земун и у коме објашњава разлог самоубиства. Писмо гласи: — Драги родител>и, немам речи да вам опишем своје душевно стање н зато вас молим да ми опростите оео што сам учинио. Ја немам другог излаза сем овога. Моју жену сам волео, а дете још вишс. Кад сам до лазио у Смедереео посматрао сам са лаће како се она забавља у Ади са њеним каваљером, а кад сам стигао у Смедерево и питао ко је то био, сви су ми одговорили: нико. Али ја имам дорбо охо у том погледу и нико не може да ме слаже. Данас кад је дошла била је опет са њим. И све скупа узевши у обзир, боли ме. Олростите ми и молим да се побринете за малог Никнцу. ВоЈа. У другом писму Влатковић молн полнинју да се постзрз да му се ства рн из куће не покраду и да се о свсму обавестс његови родител>и и жена. Влатковић је самоубнство извршио несметано. пошто му је жена у Београду. Пнсмо упућено роднтељима у Земун писано је још 2в августа и из тога се може закључитн да се Влатковић још раннје решио на самоубиство. ▼ттт

Прва словенска опера као тон филн «» « ПРОДАНА НЕВЕСТА

*Г Милева Дћимовић Јутрос у 2 и па часа премннула је у 75 својој години Милева Аћнмовић, супрута почившег Мнханла Аћимовнћа, окружног благашнка у пенсији Поч Милева била |е ћерка пок. Ди митрија Доннћа, ћурчнје, угледног граћанина. народног посланика л претседника општинс у Лаголини. Роћена н одрасла у једној од оннх честнтих и патријархалннх нашн.х прератних породииа. поч. Мнлева наследила је све расне одлике н врлине наших старих маЈки и жсна. које су жртвовале себе својим породичним дужностима и стварале генерације оспособљене за она исполниска прегнућа у оствармвању нашич вековних нлсала. Узорна мати, супруга и домаћица. она је својим личним радом и учазивањсм помоћн узимала вндног учешћа \ разним ху маним акцијама. Подигла н* и васпитала у националном д\ху трн снна, од којих |е једног изгубнла у рату. Смрт ове врле ма1ке оплакују ње | ни сннови ннж. г Мнлан М. Аћнмовић, начслник Мннистарства граћевина у пенсији, и г. лр. Миодраг Аћимовић, профссор Университста у Суботицн. са њеним унуцнма и осталом ролбином. Погреб Мнлсве Аћнмовнћ извршнћс сс \ ^ торак, 6 ов. мсс. Бог да јој душу прости. тт*»т?»»тт -»»*»»..»тттт*т Наглстпсфа мрџарсиот авиатичара Касала БУДИМПЕШТА, 5. еентембра. ' ( А. А.). Позиати маћзрски авн<атичлр Карло Касалз, Јеллн ол иа|храбријих маћарских пвиЈатичарз офиннра за време Светског рпа, пао Је данас са саоЈнм спортскмм I авноном недалеко ол Егерз. [ Касала н њс-гов друг коЈи се I лазио у авнону смотио су рањемм.