Правда, 06. 09. 1932., стр. 6

СТРАНА, 6.

ПРАВДА, 6 СЕПТЕМБАР 1532 ГОД.

БРОЈ 250

услед нагомиланог великог лагера сопствеие израде

С а м о 3 н е

деље

Користите прилику _ Трајаће јефтина продаја Ц И П Е Л А по цени коштања. у највећем стоваришту обуће СРЕЗОЈЕВИЋ, Преко пута Двора. 14962

Разведена жена пуца за време суђења на љубавницу свог мужа и њеног адвоката — ЉУБАВНА ДРАМА У ИЗВРШНОМ ОДЕЉЕЊУ БЕЧКОГ ПРВОСТЕПЕНОГ СУДА. —

БЕЧ. 5 септе.чбра. Јуче поподие сжо два сата одигра лз се у извршнои оделељу бечког првостегтеног суда крвава драма, чије су жртве адвокат, доктор Адолф Грауер и тридесетогодишња Марија Шобер. Око два поподие дежурни чиновник у зградн првостепеиог суда чуо је три детонацик* и кад је одмах затИм ушао у просторнју извршног одвлења. угледао је на под>', у локви крвн-. бечког адвоката доктора Адол фа Грауера и тридесетогодишњу Ма ркгу Шобер. У углу ове просторије седела је још једда жена и кад је чиноаних ушао удутра, покушала да сакрије нешто у своју ташну. Чнновник је прлшао исеаи и у њеној ташни нашао револвер система „Вал тер". из кога су испаљена три метка. Дежурни чиновник позвао је ам булантскл кола и обавест.ио полици ЈУБрзо се утврдило да је болничарка Леололдкна Севалд, разведена жена столара Севалда покушала да у суду убије своју ривалку, љубавницу бившег мужа и том приликом тешко ранила Ч&еног адвоката доктора Гра уера. СУКОБ БРАЧНОГ ПАРА ЗБОГ МУЖЕВЉЕВЕ ЉУБ.АВНИЦЕ Пре неколико годнна столар Севалд ступио је у интимне љубавне односе са извесном гослођом Маријом Шобер. Кад је жена дознала да н»ен муж има љуб^вницу почела је да му пребацује и између њих је до шло до неспоразума и размирица. Госпођа Севалд затражила је развод брака и брак је најзад разведен на штету столара Севалда и он осуђен да месечно плаћа 100 шн.динга сзом малолетном сину и зО жилинга разведеној жени. Севалд је у почетку плаћао ову оуму, а онда се изгледа предомислио и поред свих жениних опомена и претњН, 1930 године обусх?вио ллаћ^ње. Сума се _непрекидно подећ^вала и на крају крајева СевСтх 1е био дужан разведелој женн 2500 шилинга. Гостођа Севалд поднела је неколико тужби против разведеног мужа због неплаћања и суд је два пута стављао забрану на Севалдову имовину. ПРИЛИКОМ СУЂЕЊА РАЗВЕДЕНА ЖЕНА ВАДИ РЕВОЛВЕР И ПУЦА НА СВОЈУ РИВАЛКУ Недавно је госпођа Сева.тд опет поднела једну тужбу н јуче је требало да се у извршном оде.гењу првостепеног суда одржи суђење. Севалд је одбио да и даље ллаћа ГЗо шилннга месечно и јуче се појавно у суду са својим адвокатом, док тором Грауером. Жена је такође дошла у друштву свог адвоката и у су ду угледала своју ривалку, госпођу Тобер. Изглела да је госпођа Севалд извршила овај злочин са предумишл>ајем. За време суђења Севалд је прнстао да уместо 2500 шилинга плати жени свега 400 шилннга. Жена је ово одбила и због тога је настао сукоб. Суђење је почело у девет ујутру и трајало све до два поподне. Госпођу Севалд заступао је адвокат доктор Тутман, који је саветовао да жена пристане на мужевљев предлог и прими 4О0 шнлинга. Жену је ово револтирало, јер је дошла до закључ кз да и њен адвокат радн у корист њеног разведеиог мужа. Кад су адвокатн захтевзли да потпише протокол она је мислила да се тиме и у будуће одриче суме, коју њен муж у.а ра да плаћа. Почела је да пребацује свом адвокату и овај се у суду одрекао даље одбране. Судија је због овог инцидента одложио суђење. Кад су странке хтеле да се удаље, делогођа је позвао госпођу Севалд дз јој саопшти ноеи термин суђења. Жена је дрхтала од узбуђења и }е два потписала протокол. СудиЈа јој је том при.гиком саветовао да узме друсбг адвоката. Госпођа Севалд изишла је послечо га из нрестори!е. а љубавница њеног мужа Мзрија Шобер остала са адво-

катом доктором Грауером. Онн су хтелн да говоре са судијом. Разведена жена изишла је у претсобље н овде сачекала своју рцвалку. Неколико \шнута. доцније госпођа Шббер појавнла се на вратима са адвокатом Грауером, а љубомсрна жена одједном извадила револвер из ташне н почела да пуца. Први метак погодио је-н>ену'ризалку. у раме и она је покушала да побсгне. Другн метак погоДиб је. у ногу и она се срушила на земљу. Разјарена и ллбоморна жена испалила је трећи ме так на адвопсата Груера н он Је тешко рањен. ШТА К.АЖЕ МУЖ РАЗВЕДЕНЕ ЖЕНЕ, КОЈА ЈЕ ПОКУШАЛА ДА УБИЈЕ ЊЕГОВУ ЉУБАВНИЦУ Полицнја је сасл> шала му&а госпо ће Севалд, столара Георга Севалда. Он окривљује жену због размирица у браку. Брак је у почетку био срећан, али кад је Севалд отишао на фронт, госпођа Леополдина често је мењала љубавнике. Столар тврди да је жена н. после његовог поврат-ка са фронта амала љубавника и то је бно разлог што је затражио развод брака. Пошто није имао доказа аристао је. да се брак разведе ц>еговом

кривицом и да плаћа извесну суму за Нздржавање. После развода Севалд је ангажовао госпођу Шобер да му врди домаћшгство, а жена, дознавшн ово, поЧела је да га прогрни и да му прети.* Због привредне кризе Севалд ј,е пао под стечај н обуставио.плаћања. Поцудио је женн. порав нање, али оиа није прнстала н због тога је дошло до суђе&а. Неколико. пута жена му је стављала заор^ну на његове ненокретности, а.Ђ1 пошто Ј *е гбспођа Шобер живела.у његовом стану, властм с\ - ' и на њене ствари ставнле забрану. Госпођа Шобер тужнла ]е због тога његову разведену жену и јуче Ј *е дошла на суђење као оведок. Севалд је у подне отншао са суђе ња и тек доцннје дознао шта се дес^ло. Његова жена често је претнла самоубиством, па шта више, у том смислу писала суду разна писма. Госпођа! Сева.тд одриче да је има ла намеру да убије љуба&ницу свог бнвшег мужа, али спазивши жену, ко ја је разорила њен брак, извадила је реврлвер и, «е знајућн ни сама шта ради, почела да пуца. Револвер је купила због тога што је имала намеру да извршн самоубиство.

ШЕТАЈУЋИ БЕОГРАДОМ

Чича, пошто патлнри? оо — НОВЕ МУКЕ БЕОГРАЂАНА. о:о У пос.тедње време криза је све о-. брнула тумбе. Јарећа кожа скупља од меса. Наравно, не у Београду, него почев од лепог еела Мнријева, па докле ти је воЉа. ЖДто, се на-јвише .ееје, а хлебу никако цена да ,падне.' Произвођзчи ви на страхују да ће цена грожђу по кнлограму ласти на пола динара. Према томе маоги уопште и не ми : сле да" беру'винограде, док ће сигуЗ го и у најпрљазијој-гбеоградској кафаници ллтар вбна кшитати и даље 25 динара. Залуд се ву пнтате откуда ,то? хМожете ли да ми кажете зашто се на Јгалионе тона пали кафа у Бра зилији, као и жито у Калифорниј.1, а стално се говори о глади у свету? Има стзари које ми никад не можемо разумети. Ако вам сутра кројачи попну цене,. ви ћете погнутн главу и аминовати. Уоппгте дошло )*е време кад све може да се пење изузев глас, (наравно, разуме се, после једанаест часова у ноћи). За ову јесен Београд ј 'е спремио равно 400 нових кућа. Већ и садз зврје празни станови. Али, не надаЈ*те се да ће цене крији пасти. Има нежења и самаца, вечитих сту дената и готових ђавола! Има разноразних. који стануЈ*у под крововима, у малим собицама и који су осуђени на вечиту борбу са газдарицзма. Сваког трећег месеца су приНЈ'ђени да мењаЈ *у станове. — Пошто, госпођа, ова скромна собица? — Гаопађин, 600 динарое. — Без стеница, или са бубашвабама? — Које више волите. И једно и друго вам стоји на расположењу. — Хвала лепо, госпођо! У соби је умиваоник који се држн на две ноге. Кревет се толико расклатио да шкрипи као неподмаза на сељачка кола. Внше кревета газдаричина стика „из млађих дана", а то је, по прилици, могло бити пре Мацарске буне. Пролаз кроз кујну. • — Пошто ова собичица? — Пет. стотина динара. И ви изгубите свако стрпљење. Од једном, глаС вам се, и против свих прописа, попне до ноте цис: — Па шта ви мнслите, ја да вас издржавам, а?.. То је безобразлук!.. И онда се питате, па ко би могао том злу да стане на крај? Познатз је онз бзба- што не издзје своје дућане. Али таквих баба лма много у Београду. Кућевлзсници желе за годнну дана да отплате сво-

УРАНИЗА ПРИКАЗУЈЕ ОПЕРЕТУ РЕСМД, ПОЉУБДЦ И ДЕВОЈКД Густав Фоелнх, Мпртп Егерт, Фрнц Гринбпум ПОЧЕТДК: ». 7, 9.30

Сваког ЧЕТВРТКА и СУБОТЕ у 3 сата по подне „УРАНИЗА" прнређуЈенарочите ДЕЧИЗЕ ПРЕТСТАВЕ са сниженим ценама.

Следећн програ*: весео немачкн тонфилм ЗЕДНА НОЋ У АНИ ОНДРА, ХЕРМАН ТИМИГ,

РА ЈУ РАЛФ РОБЕРТС 45035

је куће. Па по^ле.да снизе цену кириЈи! Не, они и даље упорно воде борбу да се Београд расели. Уосталом, једнот дзна ће тако и бити. На спрзтовимз ће се нграти футбал, з, уместо стзновннка, насглиће се врапци, стеннце и. сва она га мад коју,„Флнт" никако не може да утамани.'

шт

— Па, пошто хоћеш... На Бајлоновој пијаци стојн ј *едан старац који продаје патлиџан?. Он се њима искљзгчиво и храни пре ко лета. — Пошто, чнча, патлиџани? — Пошто'оћеш. Ока динар, пола динара, како ти се свнди. — Чуо сам да једеш само патлиџане, чичо? — А што да их не једем кад су јевтинији од хлеба... И тако чича дрема поред свој'с кортге. Кад му се досади, он загр зе један патлиџан. — Народе! — повиче с свремена на време — једн патлиџане и мани се хлеба!.. Кад бн нешто мбгао асфалт да се једе, нмало би за то јело највише потрошача по градовима. Уђете у ресторан. Цена ђувечу 18 динара. Кафеџије и ресторатерн се удружили да газду од „Мале Каснне", у Коларчевој улнци, онемогуће. Овај је видео да и порција продага за 6 дш«ара може по квалитету да буде добра, па и да се нешто на њој ззрзли. — Кзфа три динара! — Печење педесет динара кнлограм! (У Мачвн прзсе 10 дннара, а има 4 килограма.) — Шприцер 4 динара! Да нас Бог сачува!... — Народе! једи патлиџане, јер он је најјевтинији. Уосталом, упнтај чичу на БајлоновоЈ* пнјацн, кој'и никад није употребно соду бикарбоиу, а ко ји ј *е бојкотовао хлеб. Биланс твоје месечне уштеде ће се попети, пз макар и на штету других. Уосталоч што ти да жалиш друге кад теби сви гледају да огуле кожу. — Једи патлиџане, народе!.. Р. Д.

ИЗ СУДА

Хтео да јв ом јш ииј с о — ТУЖИЉА СЕ ИЗМИРИЛА СА ОПТУЖЕНИМ ЗА 1000 ДИНАРА.—

Бегаљица је жнвела својим мона-. тонш! жјгвотом . Тако је било и 24 јуна прошле годинс, кала Је селом одЈ *екнуо глас да је млада дсвојка /Кивка Станојевић одведена без при станка родитеља из родитељске куће. Многи су мислили да је шалз, али ипак све се оа>истнни.то . Јер, Спзсоје Мнтровић није имао обнчај дз се шали: што је наумио, то је испунио. Желео је да му Жизка 5уде жена н повео је својој кући. И Живка је, можда, на то присгала. Али није се задржала у његовој кућа, него се опет вратила свсме оцу. Очеза осећања нису могла да се помире са мишљу да је његовз ћерка била два дана код Спасоја и зато је поднео кривичну тужбу против њега. У међувремену од подношења тужбе до дана претреса Жнвка се удала за једнога свог сељака. Вгичалн се у цркви и направилн весел>€. Сада Живкз лепо живи са својим мужем и рекло би се да је брак срећан. На данашњем претресу у Окружном суду за округ беогоадски прсд судијом поЈ *единЦем г. М Пеливановнћем Живкз вели: — Ама нећу ја сзад ни жива ни мртва дз се врзтим Спасоју. — Вала не дам је ни ја сада. Поп ми је дао, вели муж. — Ма сад како ви хокете, велн оптуженн, она ће бити моја. — А, јок. Државни тужилац и судије су покушалн да ивмире приватну тужиљу и оптуженога и најзаа је дошло до споразума за хиљаду динара. По сле тога државни тужилац г. Милосављевић је одустао од тужбе, те су тако измиренн тужиоци и оптужени изишли из судске зграде.

МеђуссАно пушкапзње цвају роћана из Врчнна Село Врчин и Даље .-Жферује суду кривична де.та. Тихомир Јеремић седео је пред својом колибом на њиви, а у близини му је била пушка. У том наиђе његов рођак Петар Јеремић. Тихомир је пребацио Петру што прелази преко његовог имзн.а и тако је, свакзко, дошло до мале свађе. После тога, као обавезно, дошло је и п\тикарање. Државнн тужилац г. Петар Милосављевић пред колегиумом првог одељења Окружног суда за округ београдски оптужпо ј *е Тнхомирз ла ј *е покушао да убије Петра, нспализ ши нз његз четнри меткз. Тихомир, међутим, на претресу не признаје да је пуцао на свога рођака. Али, нако овај одбија своје кривично дело, ипак га Петар терети и вели да је и ои на Тихомира испалио два метра. Због тога је државни тужилзц остао прм тужби и тражио од суда да кззнн оптуженогз. Тихомира је бранио адвокат г. Маша Николић. Суд се, потом, повукао на већање и донео пресуду којом је казнно оп туженога сз три месеца строгог затвора. Губеревачки револверски пуцњи И у селу Губеревцу је дошло до ј *едног сличног случаја. Драгутнн Пантелић носио је пола џака жита у воденицу да сзмеље. Када је био близу воденице код једног шеварл, испред њега нскочн Драгослав Николић са револвером и каже му кл Ј ко не сме да иде путем којим је пошао. Драгутмн ту примедбу прими к знању, алн не послуша, него крсне оним путем којим је и дотле ншао. Због тога Драгослав испали на њега неколико револверских метака, ати ни један не погоди Драгутииа. Он је срећно стнгао до воденице, а после оптужио НиколиНа суду. » Николић се данас бранн пред судом да ннје нмао. намере да убиЈ*е Драгутина Па»«телића, нето да је пуцао , само да га- заплаши. Суд Ј *е казнио оц.туженога сз осзм стотннз днџара новчане казне, условћо за две године.

Још јеоно суђење због одгризеног носа У другом одељењу Окружног суда за град Београд бнло ј *е данаг пре подне суђење Милоју Пантелпћу, трговачком путнику. Он је оптужен тужбом државног тужиоца г. Драг. Остојнћа да је одгризао парче носа своме другу Ђорђу Радуло« внћ\ г . Онн су се посвађали око једног Јбта од :0 динара. Иначе су билн добрн другови. Иако је Милоје оптужен да је покушао да одгризе нос, ипак ни Ђор ђе није бно од тих који не воле да — гризу. Кадз јс дошло до свзђе, Ђорђе ј *е прво ухватно оптуженогз зубимз зз прст н стезао гз толико јако, да је онда Милоје прибегго одбранн: ухватно је зубимз Ђорћа за нос. Тек када је Ђорђе пустио Милоја. Од тог грижсња Ђорђу је осгло мали ожиљак на носу, а Милоју јс палац згрчен. Пред судом обојица веле да су били добри другови н да су се јш око шта посвађали и дбшли до с>*да. Судски вештак г. др. Радеиковић каже дз је мзла унакаженосг носа, а на палц\- је тежа повреда. Пресуда ће се изрећи накнадно.

Прва словенска опера I КаО ТОН фИЛМ : ПРОДАНА КЕВЕСТА

Ноћас се на ннзбрднци нод Капемегдана преврнуо један грамвај — Ннко, срећом није повређен. Ноћзс, пре једног часа, на низбр. Дици код КалелЈегдана, у Маршалз Пилсудског у.тици, преврнуо сс ре>к>р кер број 162, који је бно прикаћен за моторна кола број 100 У реморкеру је било неколико путника али, срећом, нико није тешко повређен. Кочничар Цветић показао је највећу г.рисебност дз'ха, јер је одмлх укочио кола, чиме је избчгнута немнновнз несрећа На реморкеру су само по лупани прозори, а каросераја је не. зватно ошт.'ћнз. Моторнз кола број 100 са реморкером број 162 цсло поподне и вече, све до дванзест и по часова после поноћи, саобраћала су на линији број 1. од Калемегдана до Савикачке цркве. У дванзест и по кочничар Цветић је кренуо трамвај за депо код старе електричне централе Низ ^злемегданску кривнну возио је полачо,а .1И је одједном прнметио да се рсморкер накрен>'о на Једну страну н да ће се преврнути. Одмал је уклчио моторна кола, али реморчер је већ ле жао на земљи са путницима. Конду:<тер је са једним путником ста^јао-на платформн, али се ни њнма није ништа догодило. Путнпци кој,« су се надЈЗнли у р'е. моркеру кажу да Је трамвај ишао по. лако н да се није нагло преарнуо. О несрећи одмах је обавештена Ди рекција трамваЈа и осв^тљења и Одв л-ење саобраћајне полнцнје. Јутрос рано преврнути реморкср јг подигнут н превезен у депо. Комнсија Дирекци је грамваја и осветљења у току да. нашњег дана утврдиће услед чега се реморкер преврнуо. ШТА ЈЕ УТВРДИЛА КОМИСИЈА Истрагом коју је водила комиснја Дирекцнје трамва<ја и освет .Ђења \тврћено је да се реморкер број 162 преврнуо на углу Маршала Пилсудског и Душанове улице због брзе вожње на скретиици. Путннцн који су били у реморкеру, међутим, кажу да се трамвај н : |је баш тако брзо кретаб. Пенсионисања Указом Његовог Величанства Краља на предлог г. Министра фннанснја, пенси011нсан је: Бранко Сретеновић, порески коитролор 7 групе Пореске управе у Смед. Паланци. (А. А.)

! ЈА НЕ ВИЧЕМ !

него даЈсн прпокласан посао, прииа матсри)ал, модсрну нзраду!

ПокушаЈте и Ви Једном КОСТД Ж ДНЂЕЛКОВИЋ модни обућар БЕГРАД, Француска 5 до Ратничког Дома испод Позоришта.