Правда, 17. 12. 1932., стр. 1

ЦОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

БЕОГРАД, СУБОТА, 17 ДЕЦЕМБАР 1932 ГОД.

Уредништво: Влајковићева 8. Мееечна претплата за н<1шV земљу 20. аин., за иносгражтво 50 аин. ТЕЛЕФОНИ РЕДЛКЦИЈЕ: 25.555. 25.552. 25.556, 25.558. 25.553, 25.554. — Рукописи се не враћају.

ГОДИНА XXVII!

БРОЈ 352

0| дасн се примаЈу у администрацијн ВлаЈковићева 8. Чековни рачун код Поиианске Ш<едиониие 6р. 53.220. ТЕЛРФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ 25.551.

Г. МАКДОНАЛД

— ГОДИШЊИЦА НАЦИ ОНАЛНЕ ВЛАДЕ 00 (НАПИСАО ХАРОЛД ЛАСКИ)

У току године у којој се десила промена британске владе, енглеска штампа, као н инострана, била је пуна топлих честитања на задивљујућој храбрости коју је показала Енглеска. Енглеска влада била је покрнвена похвалама као да је повела земљу пут новог Јерусалима. Г. Макдоналд је био описан чак и од уопште мирних и разумних посматрача као што је Валтер Липмен, као један прави народни спасилац. Пораз радничке странке сматран је у већини страних земаља као очигледан доказ националне регенерације. ПОСЛЕ ПАНИКЕ, АПАТИЈА Сасвим је истинито да је енглески народ примно тешко пореско оптерећење са, тако да кажем, радошћу самопожртвовања. Исто тако истина је да су редукције помоћи незапосленима примљене без гунђања од стране жртава и да је неизбежна конверзија била један успех. Али атмосфера панике коју су створили т. Макдоналд и његове присталице објашњава све то довољно, да је "нзлишно сугерирати да је у развијању енглеског карактера наступила једна нова елоха. Ако делимичии избори покажу нешто, биће то да је атмосфера панике замењена атмосфером апатије, јер гласови у корист владе опали су свуда у знатним пропоринјама. И то није све. Људи су много мање наклоњени да усвоје н.Пиберали пђказују све више и више непријатељства у својим критикама. Чак постоји расположење да се усвоји теза Лојда Џорџа са тврђењем да је криза непромишљено претерана ставом странке. Период меденог месеца заслепљеног одушевљења одавно је завршен. Свуда духови наклоњени прогресу почињу дз се питају како се може створити фронт прогреса против најреакционарније владе модерног доба. Јер факат је да су последњи избори били трик као што је био и трик са „Црвеним писмом" 1924 године. Г. Макдоналд, који никада није ништа разумевао у финансијама, дозволио је да буде преварен као и пре седам година. Он је ишао тако далеко, да је уверавао бираче да је њихов економски живот угрожен н служио се најгорим средствима де магогије и реторике да би експлоатигао преимућство гактике које је бно добио у издајству своје партије. У смислу у коме је он употпебио тај израз, фунта никад није била угрожена. Исто тако, никада није било никакве тешкоће за уравнотежење буџета. Шта више, редукција помоћи незапосленима, на којој је он пао са својим кабинетом, није никада била тражена од страних државз нитн ју је налагала економска ситуација. БЕСПУЋЕ Ја верујем да је он био доста искрено убеђен да 1е ралио најбоље, у томе смислу када му је страх одузео оштроумност. Верујем да је он био изгубио контакт са својом сопственом партијом и да нипошто ни»е желео да поднесе трагедију пораза. И у својој неизмерној охолости, он је без. сумње рекао у себи да једини он може спасти земљу. Консервативии н либерали примилн би прнролно једну ситуацију која би им дала прилнку да узму учешћа у власти, а нстовремено да диригују ралничком странком и да је гурну у катастпофу. Они су остали госполари г Маклоналда. За њега внше ни)е било б\дућности у британско! политпцн, ако скрене са њиховог пута. Њихове жеље треба да буду његова политика ако он хоће. а он то ватрено хоће после 1924, чоће да останр Ппви Министар. Рлли тога, он би ВРЛО радо напустио Јелан соииЈаличам који већ одавно има за њега само један академски смисао. Исто 0° о„ олавно налазн ла су соци1 а1 ие роаилје «ан.е пожељене нсго оне које јелна арнстокраии.а тако „ п Лпитанска може в|^Ужл спретна кас. бри«« м ^ доналл , ТМ ППВОМ МИНИСТру. пос"е ЛУ о голина „ро.еленнх V п*. 1есет година ла' по^тигие сво! ин Љ .

БУДУЋНОСТ? Алн говорити о националној регенерацији, то значи употребљавати једну фразу у којој нема смисла. У владиној политици нема обележене линије, ни шнрокнх погледа, нити стваралачких иновација* Далеко од тога да покуша да се прилагоди потребама једног новог света, индустрија је похитала да искористн та-

Г. Макдоналд

рифна преимуђства- и наду за редукцију плата, те Да на' тај начнн одложи реорганиз.ацију која је постала хитна потреба. Знатан морални ауторнтет који је г. Хендерсон био дао Великој Британији, замењен је у рукама сер Џона Сајмона бојажљивошћу и недостатком енергије које угрожавају егзистенЦију чак.и самог Друштва Народа. Могућности решења проблема у Индији сада су мање [асне нбго у доба' вице-краљевства лорда Ирвина. Ннштавност импернјалне слободне размене предмет је одушевљених манифестација у којима сентименталност и реторика крију стерилност полнтике. Има толико песимизма чак и међу самим министрима, да г. Балд вин мора у скупштини протестовати, али без великог успеха, против онога што он назива „хистеријом" у њиховим говорима. После једне годнне владања и власти без преседана, бол на је очевндност да је „мандат доктора" један жалостан пораз. Ни сам главни лекар не може да постави дијагнозу, нити да означн средство за лечење. СТРАХОВИТИ ПОЖАР У ТОКИУ Велика трговачна кућа, пуна публике, у ппамену

ТОКИО, 16. дсцембра. — (Б. изв. „Правди 44 ). — Страховит пожар опустошио је Једну овдашњу трговачку к>ћу. Пожар Је изби 0 у време када се преко две хиљгде људи, већинон исене и Деие налазило у просторијау.а тргоЕИне. Овај пожар Је нзбно из До сада непознатих разлога н одмах захватио велику количину целулоида Невероватном брзином за неколнко млпута пожар се проширио на огром пу зграду. У публицн Је настала неописига паника. Ка 0 нзбезумљени људн су трчалн према излазнма, гдв су се одиграле очаЈне борбе, Јер Је сваии хтео прво да се спасе. Многе женв су пгле у нсвест, а престрављени свет е преко њихових тела трчао ка изла. зу. Ло сада Је утнрђено Да Је сеДам лица нашло смрт у пламену, а преко 100 лица су задобили ужасне ране те су пренвти у болницу. Пожарна че. та билз Је скоро немоћна према овој катастрофи, јер Је кућа била пуна лако запаљивих предмета. »ттттттптт*?*«?*«*?'

ТЕШКОЋЕ ОКО ОБРАЗОВАЊА НОВЕ ВЛАДЕ У ПАРИЗУ Дко г. Шотан не усле данас да састави владу, мисли се да кдобити маидат г. Пвл Боннур

— Г. ЕРИО ОДЛУЧНО ОДБИЈА ДА УЂЕ У МА КОЈУ НОВУ ВЛАДУ КАО ПОСЛОВА. —

МИНИСТАР ИНОСТРАНИХ

ИЗГЛЕДИ Г. ШОТАНА НИСУ НАЈБОЉИ ПАРИЗ, 16. — (Б. изв. „Правдл") — Досадашњи мннистар унутрашњих дела у влади г. Ерноа г. Камил Шотан, коЈи Је синоћ у осам часова од претседника републике г. Лебрена примно мандат за састав но ве владе, водио Је до зоре преговпре са своЈим политичким приЈатељима н личностима коЈе требају да уђу у његов кабннет. Г. Шотан Је примио велики број народннх посла ника и сенатора, а скоро цео сат Је конферисао са г. Ериом, који Је јуче одбио да прими мандат о састав\ нове владе. О разговору г. Ериоа и г. Шогана не може се ништа сазнати. Несумњиво је да Је г. Шотан покушао да придобије г. Ериоа да уђе у његову владу као министар спољних послова. Г. Ерио коЈи Је сино!. изјавио да неће примити никакав портфељ ни у ЈедноЈ влади, нзгледа остаће дослелан својим речима. Пре ма томе ситуација није повољна за г. Шотана. Изгледа Да г. Шотан намерава да састави владу ослањаЈући се внше на десницу, а не као г. Ерио када Је образовао своЈ кабинет после мајских избора. Говорн се да ће сенатор г. Шерон и бивши министар финанснја у влади г. Тардјеа г. Пиетрн, који су наклоњени внше десницн, Добиги ва жне портфеље у новој влади. Ако г. Шотан успе да састави владу она се свакако пре среДе неће поЈавити » !ор«а<)«у.. 3 «а • првк.* » шј —а-л* онтн ла" издеЈствуЈе ол ск^пПтше бу џетске дванаестине. У новоЈ годпни влада ће имати Да се бори око буџе та, шго представл»а тежак задатак у данашњим приликама. ФРАНЦУСКА НОТА АМЕРИЦИ ВАШИНГТОН, 16. — (Б. извештај „Правди"). Француски амбасадор у Вашннгтону г. Клодел Јуче Је предао државном секретару г. Стимсону ноту претсеДнЈска владе г. Ериоа, у коЈоЈ оваЈ изсештава да' му Је због резултата гласања у француском пар ламенту немогуће да настави преговоре о пнтању ратних дугова. ОвоЈ ноти Је приложен текст резолуције коЈу Је нзгласала француска скупштина. Шексно право гпаса у Уругвају

МОНТЕВИДЕО. 16. децембра. (Б. изв. „Правдн"). — УругваЈски гарламент изглгсао Је законски предлог коЈим се жена.ма прнзнаЈе право гласа иа изборима,

ИЗЈАВЕ Г. ШОТАНА ПАРИЗ, 16 децембар. — (А. А.). Претседннк републике г. Лебрен понудио Је бивше.м мннистру унутрашњих послова у влади г. Ериоа г. Шо тану да образуЈе владу. Напуштајући ЈелисеЈску палату г. Шотан изЈавио Је представницима штампе следеће: „Претседник републике г. Лебрен понудио ми Је да образуЈем нову владу. Ја сам пристао да консултујем разне политичке личности и да са њима проучим политичку ситуациЈу. Нисам, примајући се овог задатка, крио претседнику г. Лебрену сво Је гледиште да ће тешко нћи, пошто сам уско био везан са г. Ериом, да без њега саставнм владу".

Фото-карикатура г. Ериоа

Г. Шотан даће своЈ коначни одговор данас. ИСПЛАТА

ПРЕГОВОРИ ПАРИЗ, 16. децембра. — (А. А.). — Конференција коју Је мандатор г. Шотан одржао са извесним политич ВАШИНГТОН, 16 децембар. — (А. ким личнсстима међу коЈима су се А.). — Јуче су шест европсках држа налазила г. г. Кајо, Блом, Малвч н ва платиле СЈедињеннм Америчким ! Беранже, имала је за ииљ да проучи Државама деиембарску отплату најпнтање ратннх дугова. Повела се реч

име ратних дугова у укупној суми од 120,500.000 долара. Државе које су Јуче одговориле своЈим децембарски.м исплатама Јесу Велика Британија, Италнја, Чехосло вачка, Финска, ЛетониЈа и ЛитваниЈа. Пет европских држава које нису одговориле своЈим дужничким обаве зама Јесу Француска, Пољска, Естони

томе на који бн начин нова влада могла Да иривре.мено ублажи положаЈ створен гласањем у парламенту. Нарочито Је проучено питање да ли бн нова влада могла добити од парламента оЕлашћење да приступи ре шасању питања ратних дугова, за случај да влада СЈедињеннх Држава Да званичне гаранције да ће се у најкраћем времену сазвати светска присредна конференција, на којој 6и се имало прочнти питање ратних ду гова. У случаЈу да се од парламента добиЈе овлашћење. г. Шотан би замолио г. Мерноа да задржи потфељ иностраних послова. У ВАШИНГТОНУ САД НАЛАЗЕ ДА СЕ ФРАНЦУСКА И АМЕРИКА НЕ РАЗМИМОИЛАЗЕ ЗА МНОГО ПАРИЗ, 16 децембра. — (А. А.). ЈављаЈу нз Вашингтона да Је француски амбасадор предао државном секретару г. Стимсону ноту г. Ериоа, којом претседник француске владе У оставци извештава америчку владу да внше ниЈе овлашћен да преговара о питању дугова и уједно је извештава о резолуцији францубке скупшттгае. Доби1а се утксат^ да амернчка Вла Да, тндате-* ;зрвог пр< учамања - • франц>ске скупшткне долази до убеђења да се француско н амернчко гледиште толико и не разилази као што Је у први мах изгледало. ТаЈ се закључак може извући нарочнто из чињенние што су и Француска и СЈедињене Државе подЈеднако распо ложене за сазив светске привредне конференциЈе и што Је француска скупштина изЈавила да не би оДбиЈала да плати, Да су СЈеднњене Државе прнстале да приме какву претходну обавезу што се тиче састанка светске привредне кснференције. И даље се наглгшава Да је наЈвећа сметња у томе што одредбе америчког устава не долуиггаЈу влади да без пристанка конгреса прими ка кву било претходну обавезу у том погледу. РАТНИ ДУГОВИ ПРЕД АМЕРИЧКИМ СЕНАТОМ ЛОНДОН, 16 децембра. — (А. А.). — Јављају нз Вашингтона да ће амернчки сенат данас да расправља о питању дугова. Дфера минчсша г. Врбенова — Г. ВРБЕНОВ СЕ ОПТУЖУЈЕ ДА ЈЕ ЗА НОВАЦ ПРЕДЛАГАО ПОМИЛОВАЊА. СОФИЈА, 16. децембра. — (Б. изв. „Правди"). — Већ неколико дана водн се оштра кампања против мннистра правде г. Врбенова кога оптужују да Је за новац пуштао на слободу осуђенике. Синоћ Је парламентарна већина одржала састанак, на коме Је расправљена ннтерпелација коЈа је поднетз против г. Врбенова. Велики део посланика Је изЈавио да ће се прндружтин опозицнЈи и гласати за неповерење г. Врбенову. На краЈу Је изабран Један министарски одбср коЈи се састоји од г. г. Мушанова, Гичева, Костуркова и Пе| трова. Овај одбор ће испитати сне оптужбе поднете протнв г. Врбенова. Од резултата ове нстраге ће зависнтн да ли ће се тражнтн од г. Врбенсва само његова оставка или ће му јавио бнтн нзгласзно неповерење у скупштини. Либерална стрзнка чиЈи је претстав ник у владн г. Врбенов, међутнм сма тра да Је кампања против г. Врбеновз из чисто политичких рззлога и претн да ће нступитн нз владнне коалиције. О томе ће се данас донети коначна одлука. У ЗАКОНСКОМ ПРЕДЛОГУ О АМНЕСТИЈИ ПРЕДВИЂА СЕ И АМНЕСТИЈА Г. Г. ОБОВА И ТОДОРОВА ^ СОФИЈА, 16. децембра. — (Б. изв. образуЈе влада, која ће у првом ре-1 „Правди"). — На. снноћноЈ седниии ду да тежн да на неки начнн измн- владине већине г. Гичев је поднео рн гласање скупштнне са одлукама законскн иредлог о амнестнјн. У том претходне Еладе. предлогу предвнђа се амнестиЈа за У сваком случају г. Шота н остаће све полнтичке кривие, према томе н у свему у сагласностн са претседнн- за г. г. Обова н Тодорова. Одлучено ком у оставци г. Ериом. Г. Шотан Је Је да свака парламентарна група запотврдио да ће данас Дати коначнн себно проучи оваЈ предлог, с тнм да одговор претседннку републике г. се похита да би закон бно нзгласаи Лебрену. • Још пре Божнћа.

Г. Шотан Ја и Л1аџарска н укупна сума коју оне дугуЈу износи 25,000.000 долара. Г. ШОТАН ПРЕГОВАРА — У комбинацијн су Још г. г. Пол Бонкур и Ле.он Блум. ПАРИЗ, 16 децембар. — (А. А.). Пошто Је г. Ерно одбно да се лрими мандата за образовање нове владе г Лебрен је псверио мандат досада њем министру унутрашњих послова г. Шотану, коЈи Је синоћ отпочео консултовања. Г. Шотан Је наставио консултовања Јутрос у 9 часова и у току дана ће одговорити о томе да ли задржава мандат или не. Ако г. Шотану не би пошло за.ру ком Да образује нову владу он.Ха се помиње име г. Пол Бонкура, коме ће бити поверен мандат за образовање нове владе. Јутрошњи „Матен" Јавља да Је Јутрос у групи радикал — социалнста било неколико чланова посланичког клуба, изражена нала да би г. Лебрен требало да повери мандат за образовање владе г. Леону Блуму. Мећутим, ово мишљење неколНко чланова није наишло на повољан прн јем у круговнма раднкал-социалиста. У лолигичким круговнма се сматра да би кабинет картела левнце за сада био нбмогућ. ШТА ЈЕ АМЕРИКА ЈУЧЕ ПРИМИЛА, ШТА НИЈЕ ВАШИНГТОН, 16 деиембар. — (Б. изв. „Правдн"). — Мннистарство фи нансија СЈедињених А.мернчких Држава саопштило Је да је на име отплате ратног Дуга Јучерашњег дана доспело у државну касу 98,722.675 долара од разннх држава. Та се сума састоји из 95,750.000 долара од Енглеске, 1.5ГО.ООО долара од Чехословачке, 1,420.000 долара од Италн је, 186.000 долара од Финске, .48.000 долара од Летоннје и 92.000 од Литваније. Пет држава коЈе укупно дугуЈу Амернци 26.000.000 долара одбиле су да ма што плате. Тако је Фргнцуска одбила да платн 19)200.000 долара, Пољска 4,400.000 лолара, БелгиЈа 2,100000 долара, ЕстоннЈа 356.000 До лара и /У1аџарска 41.000 долара. Г. ШОТАН БИ ОСТАО ПРИ ОДЛУЦИ Г. ЕРИОА ПАРИЗ, 16. децембра. — (А. А.). — После ноћашњег консултовања коЈе Је траЈало до 1.30 часова, мандатор г. Шотан Је изјавио да ће радити на томе да се ио могућству