Правда, 17. 12. 1932., стр. 2

СТРАНА 2.

ПРАВДА, 17 ДЕЦЕМБАР 1832 ГОД.

БРОЈ 352

Прослава рођендана| 11 НАРОДНА СКУПШТИНА . . п њ. в. краља Народна скупштина усвора |е продушење Закона о олакшицама шумској индустрији ■ 0 ПРИМЉЕН ЈЕ ЗАКОНСКИ ЛРЕДЛОГ О ПОМОЋИ ОСКУДНИМА У ХРАНИ. —

г Ирослава ро1 )Сндана Њ. В. Краља Извршиће се сутра у иелој земљн на свечан начнн. У Београд>% у суботу, на рођендан Њ. В. Крал>а у богомољама биће свечана служба БожЈа са благодарењем по овом реду: Благодарење у Саборнсј цркви у 11 ча-

Њ. В. Краљ сова, у католичкој ирквн у Крунској улиии у 9 часова, у синагози Бет Израел у Цара Уроша улици у 10 часоза, у Синагозн ешкенаског обреда у КосмаЈској улицн у 11,30 часова, у евангелнстнчкој црквн у Вука Караџића улици у 10 часова, у БарЈак-џамији у 12 часова, и у старо-католичкој цркви, Дунавска ка пела, у 10 часова. Благодарењу у појединим црквама И богомољама присуствоваће г.г. чла нови Карљевске владе. УСаборној цркви поред г. г. Министара присуствоваће днпломатски кор, официрски кор и више чиновништво. Одело фрак, цилиндер, декорацнје. За г. г. официре свечано за строј са обичннм шињелима, ешарпа, најстарија лента, наЈстариЈа звезда и најстариЈи орлен о врату. Пред Саборном црквом биће построЈена чета пешаднЈе Краљеве гар де са заставом и музиком. Пријема и честнтања неће бнти. После благодарења упнс у књиге. Ради увесељавања становништва концертираће музнке: другог пешаднЈског пуча „Кнеза Миханла" од 14,30 до 16 часова на ТеразиЈама, и осамнаестог пешадиЈског пука Сувоборског од 14,30 до 16 часова у Караћорћевом парку. У 19 часова обе музнке сакупиће се код главног улаза у Велики Калемегдан према Сг ој Круни одакле ће удружене свн;јтч улицама: Кнеза Мнхаила, Краља Милана до хотела Славије, где ће се свирањем повечерЈа завршити дан свечаности. „СЕЉАЧКИ ГЛАС" И ..СЛАВОНАЦ" ПОВОДОМ РОЋЕНДАНА Њ. В. КРАЉА Поводом роћендзна Њ. В. Краља „Сељачкн глас" данашњи свој број посвећује личности Њ. В. Краља. Та ко, измећу осталих, доноси чланке „Сав народ се окупио око престоља", са великом сликом Њ. В. Кра•Ђа, „Нашем Краљу", „Живео Краљев ски Дом", „Нема тога ко нас можс одврјити од нашег Краља", „Дар Ј-Бл В. Краљиие сиромашно! деци", „Једна лепа прослава", а недељни лист „Слааонац", који излази у Славонској Пожези, доноси чланак под насловом „Живео- Краљ Алексанлар" са сликом Њ. В. Краља, „Напрсд у славу и смрт", са приказом пробоја Солунског фронта С^коб Енгпвсче н Персије излћи к пцед Друштво народа ЛОНДОН, 16. децембра. — (Б. изв. „Правди"). — И ако отплата дуга Америци стоЈи на првом месту н иентру интересовања, енглеска Јавност ипак поклања велнку пажњу даљем развоју спора који Је избио између Еиглеске и ПерсиЈе због поништења концесије Енглеско персиског петролејског друштва. Мпнистар иностраннх послова Енглеске сер Џон Сајмон Јуче Је авионом стнгао из Женеве у Лондон и версватно Је Да ће се одмах ланае или сутра вратити натраг у Женеву, ако енглеско-персиски спор буде из несен тако скоро иред Друштво народа. Али изгледа да ће овај спор бнти изнесен пред Друштво народа тек идуће године због неодређеног држања Персије. Персиска влада Је саспштила СекретариЈату Друштва на рода да не може послати за сад своје стручњаке у Женеву. Због таквог става персиске владе у енглеским политичким круговима се озбиљно говори ла ПерсиЈа хоће што внше да одуговлачи оваЈ спор, Енглеска штампа даље салнаЈе да ПерсиЈа на.мерава да приликом решавања овога спора позове и струч њгже СовЈетске РусиЈе да и они суде луЈу при раду око решавања спора у кругу Друштва народа. Овој наме ри ПерспЈе Енглеска ће се сигурно Успротивити н на томе пнтању можда ће опет доћи до другог спора.

Народна Ск\пштнна наставила је рад данас пре подне. Седннца је по чела у 11.30 часова. Претседавао је др. Коста Кумануди, а од чланова владе присуствовалн су министар со циалне полнтике г. Иван Пуцељ, министар пољопрнвриде г. Јурај Деметровић п министар грађевина г. Стје пан Сркуљ. Пошто је записник прошле седни* це примљен без примедбе, саопштено је да је Одбор за проучавање законског предлога о изменама и допунама у закону о помоћи оскуд нима у хранИ поднео Скупштнни на решаван>е свој нзвештај. Овај извеш тај је још ранцје раздељен народним посланицима и стављен на дневни ред Скупштине. Секретар г. Милан Мравље саопштио је интерпелацију г. Мнлана Бо жића н другова, на министра шума н рудника, о претстанку рада предузећа „Криваја" у Згвидовнћу, а затнм осам ннтерпелацнја ко : е је поднео народни посланик г. А ајз Павлич и то: на министра унутрашњих послора о з.абранн Сло.мшкове прославе у Коњиинма н Рогашкој Слатнни, на министра за физичко васпитање о раду соколских друштава и ватро гасаца у Дравској бановини н потре би да се свуда шнри трезвеност, на министра унутрашњнх послова о до гађајима у Сиску на дан 8 августа ове године, на министра просвете о разрешењу дужности вероучитеља у Дравској бановини, на министра шума и рудника о катастрофи у Растннку и редуцирању рударских радника од стране Трбовљанског друштва, на мнннстра просвете о отпуштању и пенсионисању професора и учитеља у Дравској, Савској и При морској бановинн, на претседника Министарског савета о доношењу Закона о незапослени^а, на претсед ника Министарског савета о несазивању Привредног већа. Г. Ннкола Ннкић и другози поднели су интерпелацију на министра финансија о наплатн и поступцима пореских власти при екзекуцији у срезовима Сав оке бановине. Секретар г. Милан Мравље затим је саопштио још и ове интерпелаии је народног посланика г. Алојза ПавлиНа: на претседника министарског савеза о изјави народних посла ника г. Ивана Урека и г. Раста Пустослемшека о раду свештенства и радрика у Дравској бановнни. на претседника Министароког савета о ралу г. Ристе Ђокића, народног по-' слаиика, на министра финанснја о неисплаћивзњу принадлежностн и пенснја у Министаргтв\' војске и Ми нисгарству саобраћаја. Добија реч г. АлоЈз Павлич, кож је упутио питање на претседника На родне Скулштине о отпуштању неких дактилографкиња Народнб скуп штине. После тога прешло се на дневни ред. Прва тачка дневног реда била је претрес извештаја Одбора за про учавање Закона о изменама и допу нама Закона о помоћи оскуднима у храни. Претседник даје реч известиоцу то га одбора г. Бранку Аврамовнћу, који је прочитао извештај Одбора, образложио га н протумачио потребу доношења измена у овом Закону. Према извештају одбора Закон о измени Закона о помоћи оскуДнима у храни гласи: Члан 1. — а) У члану 3 закона о помоћи оскудним у хранн између првог и другог сгава додаЈе се нов став: „ОвлашћуЈе се Министар социјалне политике н народног здравља, да мо же оваЈ рок од 5 година продужити с обзиром на економско привредни значај дужника. ОвзЈ рок не може бити дужи од 5 година, рзчунајући од 31 деиембра 1932 године". б) Између става другог и трећет истог члана додаЈу се два нова ста ва: „Овлашћује се Министар соиијалне политике н народног здравља, да мо же одобравати дужницима, коЈи су примили помоћ у храни, враћање по зајмиие у храни илн новцу, према берзанском курсу на дан враћања по зајмние, узнмаЈући у обзнр количи ну и каквоћу хране коЈу су ти дужници примили. Примљену храну од дужннка над лежне Кр. банске управе ће прода вати путем Јавне лицптациЈе, а добиЈенн новац од те продаЈе слаће ДржавноЈ хипотекарној банци (чл. 6). Разлика која се појави услед пада цене храни између добиЈене суме од продате хране и суме, са коЈом су били задужени такви дужниии приликом прнЈема хране, нма се отписати на терет кредита за помоћ оскуднима у храни." Члан 2. — ОваЈ закон ступа у жнвот кад га Краљ потпише, а обавез ну снагу добија кад се обнародуЈе у „Службеним новинама." О овом законском предлогу гопорио Је г. Милутин Пешнћ, који Је позлравио доношење закона н тра. жио да се обустави наплата хране од мање сиромашких лица коЈима је раниЈе раздел.ена. с тим да је имаЈу платити лоиније. Пошто сс у начслноЈ дебати није више нико јавио за реч приступило се гласању у начелу. Гласало је 234 посланика и сви су гласзли за. После тога прешло се на дебату у појеоикостима Приликом коначног Јласаља гласало је 234 послаиика.

Сви су гласали за. Овимс је закон примљен. Прешло се затнм на другу тачку дневног реда: претрес извештајз Од бора зз проучавање Закона о измени н допуни Закона о олакшицзмз у шумској индустријн. Пошго Је дао своју реч известилац г. Рисга Ђокић. добио је реч ми нистар шума и рудз. ГОВОР МИНИСГРА Г. МАТИЦЕ — Све индустрије уопште, рекао Је министар г. Павао Матица рале сада са мањим капацитетом. Истн Је случај задесио и шумску нндустриЈу. Будући да шумарски ннлустрнјал цн имају дугорочне угоноре са лржавом, а некн краткорочне, а неки су опет само мали стругарн, они сви траже извесне посебне олакшице ко Је ми смагра.мо за оправдаме. Зато Је било потребно доношење овога За кона. ПоЈедине индустриЈе имаЈу у> говор да секу 10, 20 и 30 хиљзда кубнпх метара, а имаЈу ло сада посечено много дрвета на своЈим стова риштима и не могу Да уновчаваЈу и продаду на пиЈаци ова дрва. Кад би оии моралн иотунити своје обавезе по уговору дошло би до то га да не би могли своју робу прода и у њима би престао сваки рал те би и уговор морао бити раскинут. Тако би се догодило да би те шумске индустриЈе биле потпуно униште не и сви би капитали пропали. Овим законом Скупштина даје олакшнце шумској индустриЈи само 20 до 25'/• односно прелвиђене квоте. И тако они могу своЈу нндустрнЈу задржати у погону и на таЈ начин задржатн бар 50°/« радннка, који су у њима за посленн. У протнвном морао би бити сваки рад прекинут. Због тога је Краљевска влада у почетку 1931 године донела закон о давању олакшица шумским предузеђима. Ми предлажемо да се тај Закон сад продужи за годину 1533 до конца месеиа децембра. Овај законскн предлог редигован је као и про шли уз један додатак који је предложен од стране скупштннског одбора, а то Је да се у параграфу петом гредложеног закона дода нов став, коЈи гласи: „Овим Заксном не могу се користитн предузећа коЈа су обуставила пословање више од голине дана. ОвлашћуЈе се министар шума и рудни ка да с њима раскине уговор". На крају јемтјистар г. М^атииа у^блно Народну скупштину'да ' овај законски предлог усвоји. Приликом коначног гласања гласало је 173 посланика, сви за. Закон је према томе примљен и упућен Се нату на даљн рад. После тога седница је закључена. ФИНАНСИСКИ ОДБОР Данас пре подне одржана Је седни ца финансиског одбора Народне ј скупштнне. На овој седници је завршена лискусија у начелу о законском преДло гу о ванредним кредитима. Финасиски одбор усвојио је у начелу поднети предлог по коме Је спе цијална дебата настављена данас поподне у 4 часа. Унапређење Указом Његовог Величанства Краља, на предлог г. Мннистра саобраћаЈа, унапређени су: за вишег секретара 5 групе, др. Душан Мишнћ, повереник Општег одељења Миннстарства саобраћаЈа, 6 групе; за вишег секретара 5 групе, Смаил Реџић, повереник 6 групе Општег одељења Министарства саобраћаЈа; за конгро лора 7 групе, ВоЈислав Бољарић, алминистративни чиновник 8 групе Општег одељења Миннстарства саобра ћаЈа. (А. А.) ПОСТАВЉЕЊА Указом Његовог Величанства Краља, на предлог г. Министра шума и рудника, постављем Је за шумарског пр;:става 7. групе и среског шумарскогског референта код среског начелства у Дервенти, Јосип Сендић, шумарски надинжењер у оставин. ♦ Решењем г. Министра пољопривре де постављен Је за чиновннчког приправника Енолошке <;танице у Топчн деру, Велимнр Вучковић, дипломира ни агроном. УВАЖЕНА ОСТАВКА Решењем г. Министра пољопривре де уважена Је оставка коЈу Је поднео на државну службу Борисаву Велимировићу, чиновнику Централног ветеринарског бактериолошког завода у Београду. ОДЛИКОВАЊЕ Указом Његовог Величанства Краља, на предлог г. Министра пољопри вреде, одликован Је: Орденом Светог Саве 1 реда: МилоЈе Ж. Јовановић, Мннистар у пенсиЈи, сенатор, бивши претседник Управног одбора Државне класне лутриЈе. (А. А.)

Говор г. Шпајхера — О споразуму у Женевн ниЈе присталнца никакве диктатуре. БЕРЛИН, 16. лецембра. — (А.А.) — Канцелар г. фон Шлајхер одржао Је данас на радиу Један говор, у ко ме Је изложио програм нове владе нагласивши да ни он ни нова влада ннсу присталнце бнло какве дик^ату ре, а наЈмање воЈне. Г. фон ШлаЈхер нагласио је да Је немогуће ла влала ради без подршке ширих народних слоЈева. Канцелар Је нарочнто дуго говорио о економско-финансиЈским пнтањима и о питањима унутрашње политнке. Исто тако г. фон ШлаЈхер нагласио Је да Је Један од најважниЈих залатака омогућавање раДа беспосленнма и давање хлеба народу. Што се ти ч е економске консолидаинЈе, он Је напоменуо да се она може остварнтн н да Је борба протнву незапослености Један Еажан задатак. По пнтањнма унутрашње политике истакао Је ла није присталица ни капитализма ни соииЈалкзма. Говорећи о спољној политици г. фон ШлаЈхер одао је признање бив шем канцелару г. Бринингу, нстнћући да Је он усг*ешно браиио немачку тезу на разннм конференцијама, па је зати.м полвукао ла је питање разоружања Једно капитално пнтање за Друштво Нарола. Г. фон ШлаЈ хер нзЈавио Је ла Је Немачка спрем на да изврши магсимум разоружањр ако и остале /иле учине то исто. Н зад он Је рекао да споразу.ми у Ж неви у том питању значе велнки напредак. СвоЈ говор г. фон Шлајхер завршно је изјавом да његова влада не жели да раДи против парламента, па Је због тога потребно да се сви грађани земље удруже и да потпомогну рад владе. Г. ШЛАЈХЕР ЗА НАЈДРАКОНСКИЈЕ МЕРЕ ПРОТИВ КОМУНИСТА БЕРЛИН, 16 децембар. (А. А.) На своме говору на радиу државни канцелар генерал г. фон Шлајхер ре

ме Је почела да ради претходна ма«

Болест потпоетседнинаопштине г. В. Крстића Г. Витор Крстић, првн потпретсел ннк Београдске општине, оболео је од јаког назеба. По савету лекара •г. Крстић неће моћи напуштати постељу још неколико дана.

Генерал Шлајхер као Је између осталога још и то да ће ванредне уредбе битн укннуте с тим да влада себи задржи право да их не само поново донесе, него чак н пооштри, ако се буде показало да Је таЈ доказ поверења у политичку зрелсст народа бно неоправдан. Затим Је рекао да ће се у случаЈу потребе предузети најдраконскиЈе мере против комуннстичке странке. ШТА ЈЕ РЕКАО Г. ШЛАЈХЕР БЕРЛИН, 16 лецембар. - (А. А.). — Спноћњн говор државног канцелара генерала г. фсн ШлаЈхера, о ко ме Је већ укратко Јављено, трајао Је скоро читав сат. Преносиле су га све немачке станнце. Генерал г. фон ШлаЈхер рекао је између осталог да се много оннрао прнмања канцеларског положаја. Опирао се између осталог због тога што није хтео ла буде наследник свога личног приЈатеља г, фон Папена, кога генерал г. фон ШлаЈхер назива „витезо.м без страха н мане". Затим Је канцелар наставио: „Хтео бих вечерас да упутнм свим сунгродницима молбу да у мени не гледаЈу војннка, већ с^мо ванпартиског заступнгла нитереса свнх слоЈева становништва, и то, како се на дам, с&мо за кратко време. Ја не но сн.м мач, већ носнм мнр. Знам да се не може владати без потпоре широких народннх слоЈева". „Мој се програм може изразити са ово неколико речн: Чиннте све што Је могуће да се што већем броЈу љу ли нађе упослења и зарале. Све мере које ће у току нареднмх неколико месеци извести садашња влада, би ће управљене томе цнљу. Предложно сам г. претседнику РаЈха стварање положаја нарочитог државног ко.месара за изналажење рада. Начнн коЈим влада жели да лопринесе ожнвљавању привреде и тнме и смањење беспослнце искључуЈе инфлаииЈу у коме било виду". Образлажући изближе своЈе гледн ште о смерницама за оживл>авање привреле, државнн канцелар је нзмеђу осталог рекао да Је један од важниЈих узрока за салашње привредне и друштвене невоље у свету чињеница, што се и сувише великн број људи одвоЈио од њиве и кснцентрисао у великнм градовима. Генерал г. фон Шлајхер је затнм рекао да ђе влада у првом реду да ради на оживљавању унутарње пиЈаие, коЈа Је у Још Јачем застоЈу него што Је спољна трговнна. Разуме се да се при томе неће нзгубити из вида ла Је произволња намењена извозу Јелан од наЈважннјих нзвора зараде за немачки народ. Влада ће, рекао Је г. фон Шлајхер, наставити са ирименом мера за заштнту пољопривреде, а у правцу у ко

да. У следећем ставу свога говора лржавни канцелар Је детаљниЈе говорно о мерама коЈе ће се прелузети да би се у току зиме ублажио положаЈ незапослених. Затим Је државнн канцелар наговестио, као ило Је већ Јављено, ла ће влада повући ванредне уредбе ко је прописуЈу знатна ограничења о пслитичком животу. Говорећи о фнзичком васпитању о.младине, генерал г. фон Ш^ајчер Је рекао да много немачкнх родитеља очекује од његове влале ла ће понова завести општу војну сбавезу. Стварно, вели г. фон Шлајхер, нсма боље школе за владање самим собом, за схватање појма о дужнос1И и за развијање другарства но што је општа војна обавеза. То и јесте разлог због кога се он, вазда залагго за општу воЈну обавезу на основипи народне милициЈе. Г. фон Шлајхер вели ла су га у иноетранству, а овле онде и у земљи сасви.м неоправлано нападали кго изразитог мнлитаристу. Вели да Је он вазда изЈављивао да Је првн готов да немачку воЈску насружа само ножем, штитом од кру те хартиЈе, ако би и суседи Немачке пристали да учкне то исто. Рекао Је Једино да немачки народ не бн хтео да буде голорук за случаЈ Да неко хоће да му отсече главу. Немачки на род не тражн ништа друго, него да му се зајемчи иста мера безбелности коЈу имаЈу и други. За Немца пу шка ниЈе ништа лруго до си.мбол сло одног човека на слободној груди. удбина конференциЈе за разоружаље по мишљењу генерала фон ШлаЈ хера биће и судбина Друштва народа и будуће сарадње Немачке у ње му. Немачки народ жели као слободгн и равноправан народ Да заузме место коЈе му припада међу осталим народима. У том ћз духу немачка влала одлучно и свесно да прнступи извођењу својих великнх задатака. Саопштење Поштанске штеононнце о раду на лкивидгцнјн шражнвања нашнх држављана нод Маџарсне поштанске штедноннце Од Управе Поштанске штедионице замољени смо да објавимо следеђе: „У Листу „Југословенска Полити, ка" бр. 29 од 15. о. м. отштампана Је једна нотица, под потписом г. Ј. Чичуловнћ, о гласовима који се про носе у Новом Саду о некаквој тобожњој исплати штедних улога у предраткнм аустро-угарским крунама код мађарске Поштанске штедиониис у Будимпвг&га у износу од више милиона. Како ови наводн не одговарају истини н ради обавештења заинтересоваких лица, Поштанска штелионица саопштава следеће: Поштанска штедионнца ради актнвно већ више голина на ликвилациЈн потраживања нашнх држављана и становника у предратним аустро-угарским крунама по чековннм н штедним рачунима код мађарске Поштанске штедиониие. Међутим До лефинитивне лнквилацнЈе ових потраживања није још дошло стога што су радови на овоме били веома опсежни и Беома отежани изналаже« њем улагача по чексвним рачунима и многим лругим пнтањима правне природе. Међутк .м ни један улог ни. Је морао бити исплаћен док се не утсрДн дефиннтиван износ потражисања Југослсвенског блока, који на основу КонвенциЈе од 7. новембра 1822. г., закључене између Мађарске и .лржава наследннца, има бити уТЕрђен у сагласности са мађарском Поштанском штедионииом у Булнмпешти. Сва она потражнвања прнЈављена до 1. фебруара 1931. г. уне. та су у .(угословенски блок потра. жигања и имаЈу бити исплаћеиа из њега по сразмерн коЈа се тек нма утврдити. Сва она пстраживања коЈа до горњег датума нису била пријаЕљека имају бнти, на сснову поменуте Конвенцнје, исплаћеиа ол стране мађарске Поштанске штелио■ кипе у Будимпештн. ! Према томе, до данас нн Јелан улог из свог блока иијг могао б;пн ксплаћен. Тек кала буле постнгнута сагласност с величини изкеса кашег кациокалног блока потражигања и прикупљени сви елементи покрића коЈа мађарска Поштанска штедисни. ца, и поред честнх спомгна ол наше стране Још ни/е положила, прнступнће се исплати горњих улога. О ( овсме ће сга занитересозана ли'»а ! бити обавештена путем Јавног саоп штења. Владина седница

Данас од 9 до 10.30 часова одржа на је седница Министарског савета, под претседкиштвом г. др? Милана I Сршкића, Претседника Министар'ског савета. (А. А.). Пенсионисање Указом Његовог Велнчанства Кра ља, на предлог г. Мнннстра шума н рудника, пенсионксан Је Вјекослав Ра ковшчек, потшумар 1 класе 7. груие код Шумске управе у ПрнЈепољу. ПРЕМЕШТАЈ Указом Његовог Велнчанства Крал»а, на предлог г. Мннистра саобрп* ћаја, премештен Је у Опште одељење Министарства саобраћаЈа, ФахрнЈа Куленовнћ, внши пристав 7 групе Општег одељења Генералне дирек« цнје државннх железница. (А- А.)