Правда, 17. 12. 1932., стр. 3

ПРАВДА, 17 ДЕЦЕМБАР 1932 ГОД.

СТРАНА 3.

НАПОЛЕОН И ЊЕГОВЕ ЖЕНЕ

Жозефина

14 Жозефнну је нервирао љубазник, који је по сваку цену хтео да се ожени. Он је имао власт у рукама и кад се уда за њега, он ће постати снгурно тираннн, резновала је. Имаће право да се меша у њене интимне ствари, а она то не желн. ^сим тога било је још нешто што Жозефина »гије могла да објасни, јер на крају крајева поихологија и формчлисање ннје бно њен посао. То нешто било је у вези са весељем и сие јањем, а Жозефнна је била духовита и прави мајстор хумора. Тај генерал, тај Бонапарта кад би се поне кад насмејао изгледао је страшан и присутни су у таквим тренуцима осећа.ти нек>* нелагодност. Он се често није ни освртао на њене најдуховитије поенте, па шта внше кад су се остали чланови друштва смејали Бонапарта се љ>тио.А онда опет кад су сви били озбиљни и ннко, баш нико, није имао разлога да се насмеје — он се лудачки смејао. Нзсупрот томе њени дутовн, трвде сет три године и буд\-ћност. — Хтела је да задржи кола, да куггује нове хал>нне и да се креће у отменом друштву. Била је задовољиа својим положајем, али разум, тај лроклетн разум непрекидно је говорио: ако не преостаје ништа друго — онда, дођавола, нека буде тај смешни Бонапарта. Жозефина је већ била спремна да каже „да", а.ти се још увек саветовала и обраћала пријатељима. Једној пријатељици написала је ово: „Моја околина жели да се по друпи гтут удам, драга моја пријатељице. Сви пријатељи ме саветују, тетка Реноден ми отворено наређује, а деца моле... Они су овде видели тог генерала Бонапарту, којижелида постане отац Александровој деци, а мој муж. Пнтаћете ме да ли га волим. Ох... не! Да ли је несимпатичан? Није. Али ја се налазим у необичном стању у коме жена сматра да је љубаз нека врста култа. Имам слаб карактер мале Креолке, којој изгледа удобније да се потчини туђој вољи. Има тренутака кад се дивим том младом генералу, алн његов поглед је тако необичан. Ја то не могу објаснити, али он се загледа у човека и дуго га, зачуђено посматра. Не само мене, већ све људе са којима долази у додир. Кажу да је његов поглед довео у непри.тику неке чланове нашег директорнума. На крају кра јева, има једна ствар која ми се сви ђа и због које сам спремна да кажем „да". То је његова страст и енергија. Пошто нисам више млада, ЈСоКу ли моћи да дуго задржим његову неж ност која личи на напад лудила? Кад му данас сутра постанем досадна, пребациваће ми што је због мене од био друге партије. А шта онда? Шта ћу му одговорити? Ништа. Плакату. То је добар брак, казаћете, а ја вчм одговарам: да нема тог генерала, који тај брак предлаже била бих савошено срећна". Ово иисмо веома је карактеристич но за Жозефину, али њен разум победио је овог пута ннстинкте против Бонапарте и љубав за слободом. Она би у сваком случају раднје пристзла да пружн руку Бара-у, или једном од његовнх пријатеља. Међутим, ови нису помишљали на брак и тако је Бонапарта постао „добра •партија". Ако се преварн, није много изгубила јер закони републике били су либерални и развод није био компликован. Рекла је „да". ВЕНЧАЊЕ Двадесет четвртог фебруара 1795 године Наполеон Бонапарта објавио је своју веридбу са удовицом Жозефином Боарне. Седмог марта поставлон је за врховног команданта италнјанске армије, а два дана доцније, у десет увече, обављено је у другом аронднсману венчање. Церемоннја :е била кратка. Састављен је прогокол и потписан. Жозефинини сведоци били су Бара и Салмен, а Наполеонови његов ађутант и неки Калмеле, који је рани;е свршавао све Жо^ефи нине тргозачке послове. Интересангно је да је Жозефина у протоколч- преварила свог вереника зз пет гохине, а Наполеон своју вереннцу за годину и по. Уместо тридесет три рекла је да има двадесет и осам, а Наполеон, уместо двадесег шест и по, такође двадесет осам. Тачна година Наполеоновог рођења није позната, јер три брата, Жозеф. Наполеон и Лисјен гврде да с\" рођени 1768 године. Нап^леон је настојао да објави озо венчање и службено је извест»Н) владу. Жозефини се опет није свиђало шго је од ексвиконтесе постала обнч на госпођа Бонапарта и зато се протнвила да се венчање објави. Име Наполеон није за њу ништа значилз, а Бонапарта, Бонапарта... Ох, гребало је ла прођу године па да се нз"вгкне на овај монструм од имена. Кућу у \'липи Шантерен мора сач Л а дели са њим. На срећу он се неће дуго за-држати у Паризу. У року од два да^1а мора да преузме команду италијанске армије и она ће остати сама. . Посте венчања приређена Је мала вечера. којој су присуствовали свс10ЦИ Жозефина 1е вила нерасположена и љта а Бара, изгледа_веоиа ааловољан ипо |е збркнуо 5ившу лу ' ДвТјана и две ноћи Наполеон опао са Жозефином. али биограф.1 нс лоносе ннкакве летаље о тии да"и„а У поетсобљу ко1о1 сс Наполеон 11 марта опро сгио са женом на -^зио се »едан грб: орао са стрелом У канџама.

НАПОЛЕОН ПИШЕ, ЖОЗЕФИНА НЕ ОДГОВАРА После Наполеоновог одласка почиње у ствари права историја ове жене. Млади генерал отишао је заљубљен на једно прандиозно п>товање, које историја назива првим ита.тијанским ратом. Тај младић, који )е постао командант једне армије од 30.000 изгладнелих и бедиих војника, створио је у року од месец дана сјај ну и дисциплиновану војску. Име Бонапарта постало је одједаом познато у читавој Европи.

Наполеоново писмо Жозефини Млади генерал писао је сваки дан жени љубавна писма пуна чежње и нежности, али Жозефина се у почетку није освртала на осећања свога мужа. Била је срећна што је отишао. На дан одласка написао је своје прво писмо, које је адресовао на гра ђанку Боарне. Писмо гласи: „24 Взнтоз, година пета. (14 март 1796) Послао сам ти једно пуномоћје :а којим ћеш примати мој новац. До сада имаш 70 луја и 15.000 ливра. Сваки тренутак односи ме све даље од тебе, драга моја пријатељице, и ја не знам хоћу ли нмати толико снаге да живим без тебе. Ти си предмет свих мојих мисли и ја желим да свих брига нестане из тво је душе. Кад те у машти гледам ззмишљену и тужну, кида ми се срцр од бола. А кад опет помислим да си у друштву пријатељица, онда ти пре бацујем што си се тако брзо утешила због нашег растанка. Пиши ми, драга пријатељице, и прими хиљаду пољубаца од човека који те нежн) љуби". Марсељ, састанак са мајком и сестрама, а онда Тулон — прва етапа славе— најзад Ница, где је Наполеон чувеноМ својом прокламацијом преузео командовање италијанскзм армијом." Жозефина је од тог дана примала писма која су била писана друкчијим тоном. „Није прошао ни један дан а да нисам чезнуо за тобом, није прошла ни једна ноћ да те у машти нисам грлио и проклињао славу, која ме је одвојила од душе мог живота. Усред послова и на челу трупа непре кидно мислим на своју драгу Жозефину. Удаљујем се страховитом брзином само зато да те што пре видим. Зашто је твоје писмо такз хладно? Шта си раднла између 23 и 26? Зашто то не причаш свом мужу? Ох, драга пријатељице, ја проклињем све оне који те спречавају да ми пишеш. Изгледа да си се брзо утешила и да ме више не волиш. Реци ми искрено, јер можда сам заслужио да ме снађе та несрећа. Ја не тражим ни луубав ни верност, али хоћу истину! Кад ми кажеш да ме више не во.тиш биће то крај моје љубави и живота. Кад би моје срце било тако слабо да љуби жену, која не враћа ту љубав, смрвио бих га Сопственим зубима. Жозефина! Жозефнна! Сети се онога што сам ти говорио: прнрода ми је дала снажну душу, а ти си можда сувише неж на. Ако ме не волиш ниои ме никада ни волела. Збогом! Бонапарта. П. С.: моја коњица прелази у напад, мсхји војници ме обожавају, а ти си ми једЈИна брига".

ЗУБОБОЉУ

- уклања одмах

рлгђ

Боаа Дв« 14.—. Оглае р«г. под С. Бр 2589?/52.

сагдцник чнтллдц Рубрика на којоЈ сарађуЈе чнталачка публика

ПОВЛАСТИЦЕ НА ТРАМВАЈИМА УСТАНОВЉЕНЕ ЗА РАДНИ СВЕГ Пише иам Један читалац: — Свима онима који се возе трам ваЈима у канцеларије познат Је распис Београдске општине да до осам часова важе специјалне повластице на трамвајима у Београду. Чт:овник сам Једног министарства и канцеларнско време мн почиње тачно У осам часова. Придржавајући се тога, увек пођем пре осам часова у каицелариЈу и чешће идем трамва'ем, да бих стигао на време, пошто ми Је Доста далеко кућа. Имам обичаЈ да пођем ка кан целариЈи, па где ме стигне трамваЈ ту се попнем. Тако чешће када уђем у трамваЈ има Још десет до двадесет минута до осам. И, шта ми се често догађа. Обично би ми се обратио кондуктер речима: — ГоспоДине, сада Је пуна тарифа. Протестовао сам. Бунио се. Нншта ниЈе помогло. Објашњено ми Је кратко и» Јасно да Је цела тарифа, па квит. Једном приликом Један од кондуктера ми је рекао; — Могућно, господине, да по ва шем сату нема Још осам, али по нашем има. Помислио сам да Је то могуће, али када сам дошао у канцелариЈу бнло Је Још Два мннута до осам. Другом Једном приликом, речено ми Је да они кондуктери не могу „да мере баш на секунд". РазмишљаЈући о овом, увидео сам да се ми чиновници и радни свет не можемо опет користити овом увиђавношћу Београдске општине само зато што њени органи тумаче наређења на свој начин. Ка ко коме падне на памет. Љ. К.

Смрт под земљом ПРИШТИНА, 16. децембра. (М. изв. „Правди"). —Зејнума 3. Рзлишевић, надннчар из села Бакшије, у срезу грачаничком, са својом браћом Аметом и Дуљом, отишао је у 1К уток звани „Бучак", између села Сибовца н Желивице под чијим се ' обалама налази дрвени угаљ, који сељаци из места и околине копају и употребљавају за гориво. ОваЈ угаљ вадили су откопавањем испод обале високе око јсдног ипо. до два метара. и налази се и с једне и с друге стране потока у обема дужинама. Кад су са послом били готови, и накопали за себе угаљ. Амет и Дуља су га товарили а Зејнула остао под обалом. У моменту, кад се мало оИморио од посла и пошзо браћи, одједном се обала одрони и падне на њега, притнснувши га земљом. Кад су видели ово браћа му и остали пожуре те земљу откопају у највећој брзини и извале га. Но он је већ био мртав, угушен Јер пре. ,трпан земљол« није мо*» дксати.

Злочин у Лозовику

СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА, 15 децембра. — (Ђ. изв. „Правди"). У селу Лозовику, које се налази удаљено неколико километара од Сме деревске Паланке, догодио се један интересантан злочин. Милица Благојевић, удова, која је живела већ дуже времена у рђавим односима са својом снахом Живаном, за време ручка сасула је отров у једну боцу за ракију и дала јој да попије. У највећим мукама Живана је после неколико дана умрла. Како се сазнало да Милица живи у рђавим- односима са снахом Живаном, одмах се посумњало да је њену смрт проузроковала Мклица. Неки сељаци из Лозовика обавестили су о овоме случају одмах жандармериску станицу, која је повела истрагу. Поведена је истрага и од стране судских власти у Смедеревској Паланци и извршена је обдукција Живаниног леша.

§||к

„И то упамтите, господо! Хемероиди се не мораЈу увек оперисати. Бактериолошка наука открила је ново средство, које делује поуздано. Употребом Постеризан масти и чепића, сваког јутра и вечери, уклањају се болови, крвазљење и свраб. У лакшим слу. чајевкма довољно је лечење од трн недеље дана, код тежих од шест недел>а. Дал>а је преднос т т ога средства. да је Ј 'евтино". Туба Постеризан масти стаје Дин. 31.—■, а кутија чепића Дин. 39.—. Добија се у свакој апотеци. Одобрено по Мин. Соц. Пол. н Нар. Здр. С.Бр. 936 од 10.-5.-32. 47531

Нове водоводне таксе

-о:о—

ИЗЈАВА УДРУЖЕЊА ШОФЕРА Поштованн Господине Уредниче, У броЈу увгжене „Правде" за 5 децембар у рубрицн „Сарадник-читалац" изашао Је Један чланак потписан са А. Л., а упућен првенствено шоферима. Како се у том чланку гопори о телефоннма на такси стгнкцама, које би по мишљењу пишчевом требало увести „по угле ду на остале великв граДове", молимо Вас да на истом месту објавите следеће: ^Г. А. Л. задопнио је за само пола године. Јер од прилике толико је времена протекло, откако је баш у „Правди" изишао јеДан чла нгк како су лондонскн шофери инсталксали ту скоро телефонг на так си стакицама. Остали велики градо ви немаЈу опште телефоне на такси станицама, а у колико их имаЈу. то су приватни телефони појединих великих ауто-такси конзорциЈа или компанија, Али ти телефони немају везе са телефонском мрежом него са ггражама и канцеларијама тих компаннја. Београд ће битн прва варош на европском континенту која ће Добитн оно што Је ту скоро у Лондону урађено, а то ће бити општи телефони на свакоЈ такси-станици. Када Је .Правда" Донела у вест о телефонима лондонских таксиа, управа Удружења београДских шофера, увиДевши велику корист нстнх како за своје чланове тако и за грађанство, обратила се разним установама за подршку поводом те ствари. Трговачка комора, преко свога претставника г. Мил. Станојевића, народног посланика, највише је Допринела решењу тога питања, које је дефинитивно окончано баш ових дана. На дги 6 новембра, на конгресу шофера Краљевине ЈугославиЈе, узео Је реч г. Мил. Станојевић, претсеДник Трговачке коморо и народни посланик. и између осталог известио конгрес да је од стране ДирекциЈе пошта и телеграфа обавештен актом да Дирек ција усвгЈа ту намеру и да ће приступити монтирању телефона одмах чим Удружење београдских шофера добије оДсбрење од бео_ градске Општине са планом сандучнћа и места гле ће бити постављени. ТаЈ акт предао је управи на конгресу, коЈа Је одмгх предузела све потребне кораке код Општинске управе, н — морамо нагласити наншла Јо на одушевљен одзив. Како видиге, Београд ће скоро Добити телефоне на такси-стани. цама. Унапред захвални за уврштење ове исправке, уверавамо Вас, гоI сподине уредниче, о нашем особитом поштовању. За управу Удружења београдских шофера претседник Петар Бнлав.

ВЕРОЧКА (Срца у прогонству) Трагеднја Једне несретне љубавн припрема Коларац 55863

У напису од 25 прошлог месеца 1 проучили смо питање нових водовод них такса са чисто рачунског гледишта. Што се тиче буџетског гледишта на ово толико важио питање учинили смо, при крају написа кратку напомену: „да би било за осуду ако буџет водовода за ндућу годину не би био постављен на здраву, реа.тну основу". Како пак буџетска страна овог питања није ништа мање важна од рачунске, то је циљ данашњег написз да нов Правилник о водоводннм тзк сама прикаже грађанству и Општинском одбору и са те, буџетске стране да се доцније ннко не би могао изговарати да није био довољно упознат. Као полазну тачку узећемо буџет водовода за 1931 годнну. У одељку „Редовни и ванреднн приходн" Глаза шеста А, буџетскз партија 10, позиција 3 предвиђен је приход од ооновне таксе за воду у суми од 9,000.000 дннара. т. ј. 250.000 пописаних просторија по 3 дннара месечно, што чини 9.00О.000 динара годишње. За тих 250.000 просторија следује грађгнству, према данашњем Правилнику 450.0О0 кубних мет.°ра месечио или 5,400.000 кубних метарз годишње. У истој бмдетског партији 10, а у позицији 4, предзиђен је приход од вишка потрошње воде у суми од динара 7,700.000 што одговара већој потрошњи од 1,540.000 кубних метара, Укупно узев, одобрени буџет за 1931 годину ставља Општинн у дужност: да приватним претплатници \1а у Београду лиферује 6.94О.000 кубних метара воде, а даје јој право да за ту испоручену количину .(оде наплати од њих суму од 16,700.000 дннара. Да је број просторија остао исти, а да је буџет за 1933 годину прављен према новопројектованој тарифи, грађанство би имало да илзти: за одржавање водовода динара 3,000.000; за потрошених 6,940.000 кубних ме тара 24,290.000; укупно 27,2Г^.0о0 динара. Односно 10,590.000 динара внше, но по тарифи која је данас у важности. Нова тарифа значила би у суштини ново оптерећење грађанства за 63°/о просечно. Међутим она би баш најјаче оптеретила најмногобројније и најуредније претплатнике, т. ј. оне који троше само .ону количину воде која им следује. Један прн мер то ће најбоље илустровати. Узмнмо једну осредњу кућу са 50 пописаиих просторија, што јој да>е право на редовну потрошњу воде од 90 кубних метара месечно, односно 1080'кубних метара годишње. Та кућа имала би, по досадањој тарифн да плаћа 150 динара месечно на име основне таксе, односно годишње динара 1.800. Иста кућа имала би по новој тарифи да плаћа за одржавање водовода 600 динара годишње, а за потрошених 1080 кубних метара још 3.780 динара и.ти свега 4.380 дннара, то јест 2.580 динара више но по досадањој тарифи. Нова тарнфа би зна чила за тај најмногобројнији ред гра ђана ново оптерећење за читавпх 143%. Не можемо још сад знати: на којој ће основи бити израђен нов буџет за 1933 годину. Прво број просторија биће знатно већи, јер је грађевинска делатаост била јака у 1931., а још више у овој 1932 годнни. Врло је вероватно да се тај број сад већ пење на 275.000. Ако би се пошло од тог броја просторија и од данашње тарнфе, ондл би буџет око познција за приход од редовне потрошње изнела 9.900.00""> динара за количину од 5,940.^00 к V них метара воде. Позиција за прнход од вишка потрошене воде изнела би 8.500.000 динара за предвиђену већу потрошњу од 1,700.000 кубних метара. Укупно приход би износио 18.400.О00 динара за потрошну од 7,640.000 кубних метара. Ако би се пошло од нстог броја просторија, и исте ко.тичине вод?, приход од такса за одржавање водовода изнео би 3,300.000 динара, а прч ход од потрошених 7.6-10 ОоО кубних метара воде још 26,740.000 линара, укупно 30.О40.000 илн 11.640.0О0 длнара више но по досадањој тарнфн.

Из ових цифара лако је увидеп огга ће наступити ако нов Правилник дође на решавање после одобре ног буџета. И Општински Одбор и Министарство финансија нашли бл се пред врло тешком дилемом. Ако се нов Прави.тник прими, намеће се грађгнству ново оптерећење, које би ишло од 63% до 143%. Ако се пак нов Правилник не прими, буџет водовода почиње нову буџетску годину са дефицитом од скоро 12 милиона дннара. Шта би од тога двога би.то горе, тешко је казати. Зато би најразумније било избећи и једно и друго; а сви знамо да се то може постнћи, само ако се изврши ревизија пројектоваие тарифе у смислу инднкација у напису од 25 новембра ове године. Миливоје М. Павловнћ, начелник Министарства саобраћаја*у пенсији.

10-годишљица Југословенског учитељског пруштва „Јецинство" — Разговор са претседннком педагошко-културне секцнје г. Душзном Богуновићем ЗАГРЕБ, децембра. Како „Јединство" ове године слави 10-годишњицу свог рада замолио сам претседника педагошко културне сек ције г. Душана Богуновића. познатог нацноналног радника да ми за „Правду" одговори на неколико питања у вези са том прославом. — Када је и како основано „Једннство"? — ЈугослОвенско учитељско друштво „Јединство" основано је првог фебруара 1922 године на основу правила првог конгреса југословенског учнтељства у Београду. Друштво је почело рад са 79 чланова. а данас броји 372 члана. Већ сам број показује велики напредак на једном терену који је политички и национал но врло важан. За ових 10 годича друштво је у мносоме било средиште целокупног рада свих југословен ских учитеља. Осннвачн „Јединства" су познате лнчностн нз просветног живота у овим крајевима. То су г. г. Шкавић, Милојевић, Пестичек, Верец1, Крајачић, Божнћ и остали учг ници великог Југословена Даворина Трстењака. При осннвању онн су нмали великих тешкоћа, али су истра јали. Из овог друштва потекла је и ми сао оснивања Певачког удружења ју гословенског учнтељства „Иван Филиповић" које данас и код нас и у иностранству ужива глас одличног певачког друштва. Ово певачко дру штзо спрема се и у иностранство, а н у јужне крајеве наше отажбине. Треба нарочнто нстаћи да су из чланства овог друц)тва потекле резолуцнје и предлози о многим важни јим питањима школе и учитељства који су се касннје пренелн на целокупно учнтељство Краљевине Југославнје. — Друштво нма две секцнје: педагошко културну н секцију за при редбе и екскурзије. Педагошко ку.Лтурна секција нзрддила је за ову го дину врло велнки програм: прослава 20 годишњице Балканског рата н 100-годишњице н.шрског покрета, проставу првог децембра, јавна пре давања за учитеље, течајеви из шко ле рада и народног просвећивања, физичког васпитања, радно предавања и приредбе за децу, течајеве из словенских н страннх језика. Друштво покреће лист за учнтељство, за просветно културну оријентацију учитељства. Одржаће велики течаЈ из предмета телесне вежбе по сокол ском снстему на којн ће битн позва нн н учитељи из словенског учитељ ског савеза. Одсек за приређивање екскурзија приредиће неколико екскурзнја по домовннн н једну вели« ку у иностранство. Н. Ш.